Lotar Mateus - skoro pa naš

Mateus je tokom više od dve decenije profesionalnog bavljenja fudbalom postavio mnoge rekorde – 150 mečeva u nacionalnom timu najviše je ne samo u Nemačkoj, već (u konkurenciji igrača u polju) i na planeti. Povratkom u državni tim posle duge pauze na SP 1998. stigao je do 25 nastupa na Mundijalima, više od bilo kojeg drugog fudbalera.

Posle tinejdžerskih dana u Hercogenaurahu (domu argentinske reprezentacije na ovom šampionatu) igrao je za Borusiju Menhengeladbah, Bajern, Inter i ponovo Bajern, pred završetak karijere u SAD. Za nacionalnu selekciju debitovao je na EP 1980, a od belog dresa oprostio se ponovo na EP 20 godina kasnije.

Igrao je na pet svetskih šampionata, počev od Španije 1982. pa do Francuske 16 godina kasnije, a tačno na polovini tog puta stigao je do vrha. Kao kapiten selekcije u Italiji podigao je treći pehar za Nemce, izabran je za najboljeg igrača tog prvenstva i najboljeg igrača godine u Evropi i na svetu.

Počeo je kao defanzivni vezni igrač, a tokom boravka u Interu (1988-92) transformisao se u ofanzivnog veznog igrača i plejmejkera. Na toj poziciji pokazaće najviše i steći svetsku slavu. Po povratku u Nemačku prešao je na poziciju libera, svestan da više nema snage da neprestano trči napred-nazad između dva šesnaesterca.

Vrhunski kvalitet na terenu nije pratilo adekvatno ponšanje – Mateus je često dolazio u sukobe, kako sa protivnicima, tako i sa saigračima. U legendu je ušla priča iz devedesetih, kada se kladio da će njegov saigrač (iz Intera, Bajerna i reprezentacije) Jirgen Klinsman postići manje od 15 golova u sezoni. Klinsman ga je pobedio u trci za mesto nemačkog selektora, a posle Beča, Beograda, Budimpešte i Kuritibe, Mateusova trenerska karijera nastaviće se u Salcburgu.