A šta sa Milicom posle euforije?

Prvo zlato za Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu donela je Milica Mandić, tekvondo reprezentativka.

U utorak u 20 časova Milicu će pozdraviti navijači ispod balkona Gradske skupštine u Beogradu, a onda će se ona vratiti u mali stan u kome živi sa još četvoro članova porodice.

Za sada nema najava da će država pomoći Milici da dalje napreduje u sportu. Pomoć je, kao i svi olimpijci, dobijala u vidu stipendije od 500 evra svakog meseca od Grada Beograda, a gradska vlada najavljuje da će pomagati i klub "Galeb".

Kada stigne u svoju zgradu Milica će proći hodnikom koji je okićen balonima i videće čestitku ispisanu velikim slovima, Kroz taj hodnik olimpijska šampionka proći će do stana u kom živi sa mamom, tatom, sestrom i bakom.

Sloga oduvek živi u 45 kvadrata, ali Predrag, Miličin tata, kaže da ume da bude teško.

“Teško. Oseća čovek neku nelagodu, neki žal što nisam ispunio ili omogućio deci neki bolji veći prostor, što se toga tiče, nama je najteže u tom smislu što nismo uspeli do sada, da napravimo neki veći bolji prostor, a što se tiče samog življenja stvarno vlada neka harmonija u ovom delu jer bez toga ne bismo mogli da opstanemo. Jednom rečju, navikli smo se da se snalazimo".

Pančevo je svoju sugrađanku Nađu Higl za zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Rimu i na Univerzijadi u Beogradu nagradilo stanom. I plivač Milorad Čavić je zahvaljujući akciji Fonda B92 i brojnih donatora dobio stan na Bežanijskoj kosi.

Miličin tata se nada da će u sportistkinji koja je nosilac bronzi i srebra sa svetskih i evropskih prvenstava, a sada i olompijskog zlata prepoznati potencijal i želju za daljim uspesima.

“Bilo je neke inicijative, ali to se nije ostvarivalo, možda nismo bili ni dovoljno odlučni po tim pitanjima, pa nismo uspeli da ostvarimo neki veći uspeh po tom pitanju. možda je ovo prilika da omogućimo olimpijskom šampionu neke bolje uslove, što će biti podsticaj za još bolje rezultate. “

Za teškoće kroz koje prolaze sportisti, uslovima treniranja, finasijskoj i moralnoj podršci na putu ka uspehu država se ne bavi mnogo, ali se zato svi kasnije kite uspesima. Pravo interesovanje nastupa tek kada se osvoje medalje.

“Očigledno je to onaj sistem, ti treniraš, roditelji plaćaju a ostali se kite tvojom slavom, i to je uobičajeno. kada nemaš nikakvog primetnog uspeha niko te ne želi, čim napraviš uspeh pojavljuje se gomila nekih koji te tapšu po ramenu i svi da se slikaju sa tobom. To je stvar mentaliteta", kaže Dragoljub Petrović, kolumnista Danasa