Velopark

Kapacitet: 6.000
cena: 105 miliona funti
površina: 21.700 kvadratnih metara

U našim krajevima malo ko bi se osvrnuo za velodromom, ali objekat na kojem će se obaviti veći deo biciklističkih takmičenja u Londonu osim estetske ima i praktično korisnu stranu. Britanci od biciklizma očekuju nekoliko medalja i u taj sport ulažu dosta novca (dovoljno je pomenuti Krisa Hoja i Viktoriju Pemblton), a Velopark je pravi primer kakav je koncept.

Pod jednim krovom smešten je klasičan velodrom, BMX park, teren za mauntin bajk, čak i milju dugi put za simulaciju druske vožnje. Završen početkom 2011, Velopark je bio prvi od objekata građenih za igre koji je već završen, a mnogi ga smatraju arhitektonski najvrednijim.

Planovi za izgradnju velodroma, koji će pomoći biciklističkoj zajednici u oba podtipa biciklizma u zatvorenom prostoru (velodromski biciklizam, BMX), postojali su na početku veka nezavisno od dobijanja Igara, s tim što bi bez njih planovi uključivali znatno manje novca, manje gledalište i ograničeno borilište.

Uspeh u kandidaturi omogućio je velike fondove, koji su na kraju prešli stotinu miliona futni, ali je zauzvrat rešeno kompletno bicklističko pitanje u Londonu. Ne samo za igre, tamošnji biciklisti u sve četiri olimpijske podvrste tog sporta (drumski, velodromski, BMX i mauntin bajk ukupno daju 18 takmičenja za ove OI) moći će nesmetano da treniraju 365 dana godišnje, a ceo prostor biće sjajno mesto za popularizaciju biciklizma.

London je tako dobio osnovu da razvije biciklizam, iako je veliki uspon britanskog biciklizma baziran na razvoju tog sporta u drugom kraju zemlje, oko Mančestera, gde neravni teren daje velike prednosti u treningu, a još od Igara Komonvelta postoji sjajan velodrom, dopunjen prošle godine vrhunskom BMX Arenom.

Zanimljivo je da je u sklopu velikog uzleta biciklizma na Ostrvu, prošle godine obnovljen i velodrom Hern Hil u južnom delu grada, jedini objekat na kojem su održavala takmičenja na prošlim londonskim OI (1948), koji je još u sportskoj upotrebi (stari Vembli je tada ugostio atletičare).

Više novca nije značilo bahatost – i ovde se veoma štedelo i vodilo računa o efikasnosti, pa su razna arhitektonska rešenja omogućila uštedu energije, više prirodne svetlosti i dvostruko lakšu krovnu konstrukciju od one na pekinškom velodromu.

Velopark je smešten na severni kraj Olimpijskog parka, a njegov atraktivni talasasti krov doneo mu je odmah nadimak „The Pringle“, po ugledu na popularnu marku čipsa.