Tridesete: Dvostruki prvak Evrope

Jer, da se zadržimo samo na sportu, ovo jeste zemlja košarke, ali i vaterpola, sada i tenisa, a šta god da se desi fudbal je i dalje ubedljivo najpopularniji.

Kada vam neko, međutim, pomene Litvaniju, malo je verovatno da će vam (ili bilo kome na svetu) pasti na pamet išta osim košarkaša.

Malena baltička zemlja ostavila je izuzetno dubok trag u svetskoj košarci, sa tri titule prvaka Evrope, tri olimpijske medalje, tri kapitena zlatnih olimpijskih timova. Kroz seriju u pet nastavaka upoznaćemo se sa slavnim danima litvanske košarke, prateći generacije koje su proslavile tu zemlju.

Priča o litvanskoj košarci počinje 1922, u prvim godinama moderne litvanske države, kada je jedan američki pilot doneo koncept igre na obale Baltika. Međutim, ključni period za razvoj ovog sporta među Litvancima bile su godine pred sâm početak Drugog svetskog rata, neposredno pred tri uzastopne okupacije litvanske zemlje (u pet godina Svojeti, Nemci, pa opet Sovjeti).

Baltik je tada bio srce evropske “kraljice igara”, kako je danas zovu. Prvi šampion Evrope, na prvenstvu u Švajcarskoj 1935, bila je Letonija, koja je zlatom izborila pravo da bude domaćin narednog šampionata – 1937. godine. Bilo je to doba kada se košarka tek borila za pažnju, a prvo prvenstvo Evrope igrano je delimično kao najava za olimpijski debi u Berlinu. Litvanaca na tom šampionatu nije bilo, ali je olimpijski turnir ponudio neočekivano rešenje koje će doneti kratkotrajnu, ratom presečenu dominaciju Litvancima.

Roditelji Frenka Džona Lubina iselili su se zajedno sa milionima stanovnika zapadnih krajeva carske Rusije na onu obalu Atlantika krajem XIX veka, a dečak se rodio u Los Anđelesu 1910. godine. Niko tada nije ni sanjao da će jednog dana, krajem XX veka, predsednik Litvanije na pomen njegovog imena izgovoriti “Aha, baaaasketboool”, što se dogodilo na upoznavanju njih dvojice u LA.

Lubin se izborio za mesto u prvom košarkaškom timu koji su Amerikanci slali na Olimpijske igre, bio je kapiten i jedna od njegovih zvezda, a dominacija Amera nad ostatkom sveta tada je zaista bila prevelika. Kasnije će i u toj zemlji Lubinovo ime biti sinonim za olimpijske uspehe košarkaša, a legendarni Bobi Najt ga je iskoristio da bi motivisao generaciju iz 1984, koja će predvođena izvesnim M. Džordanom osvojiti zlato na domaćem terenu.



Međutim, litvanski koreni poslali su Lubina, ili Pranasa Lubinasa, kako su ga u matičnoj zemlji zvali, da postavi temelje košarke u zemlji koja će svetu vremenom dati Sabonisa, Marčuljonisa, Jasikevičijusa, Valncijunasa... Lubinas je dobio poziv vlade Litvanije da raširi znanje o košarci u zemlji, a njegova škola u Kaunasu postala je stub razvoja igre pod obručima.

Dok je Lubinas podučavao mlade generacije, agilne vlasti su se dosetile toga da je Čikago prepun Litvanaca, pa su za debi na šampionatima Evrope doveli nekolicinu, predvođenu prvom zvezdom i istovremeno selektorom Feliksasom Kriačiunasom. Već na otvaranju Litvanci su prošli kroz dramu sa Italijom (22:20), usledile su dve rutinske pobede (Estonija 20:15 i Egipat 21:7), pa 31:25 protiv Francuza u polufinalu. U borbi za zlato ponovo ih je čekala Italija, biloje još neizvesnije, a litvanski tim dobio je 24:23.

Frank Lubin - otac litvanske košarke

Bio je to veliki uspeh i podstrek za košarku u Litvaniji – ne samo što su postali prvaci Evrope, nego im je titula donela pravo da budu domaćini prvenstva 1939, što će ih podstaći da u Kaunasu izgrade prvu košarkašku dvoranu u Evropi (Dotle se i na OI igralo na šljaci, a u SSSR nova neće biti izgrađena do sredine 50-ih), koja je do 2009. ispunjavala evroligaške standarde. Sa infrastrukturom i dobrim instruktorima jedini put za Litvance bio je ka novim uspesima.

Lubinas je za prvenstvo 1939. preuzeo ulogu igrača-trenera. Sistem je bio drugačiji u odnosu na prethodno prvenstvo: osam ekipa, svako sa svakim jednokružno. Već na startu odigrana je ključna utakmica sa Letonijom, lokalni derbi i duel dva jedina šampiona Evrope do tog trenutka. Lubinas je postigao koš za pobedu 37:36 u utakmici posle koje ga je 11.000 zemljaka iznelo sa terena, a Letonci bili toliko besni, da su otkazali fudbalski Kup Baltika.

Ostatak posla bio je prilično jednostavan: Estonija 33:14, Poljska 46:18, Francuska 48:18, Mađarska 79:15, Finska 112:9 (predratni evropski rekord), za kraj 28. maja stare mušterije iz Italije 41:27. Na dva šampionata litvasnki tim ostvario je skor 13-0 i učvrstio se kao neprikosnoveni vladar evropske košarke. Njihova era trajala je kratko, nikako iz sportskih razloga. Tri meseca posle odbrane titule Lubinas je bio sa ženskom selekcijom u Italiji, kada su stigle crne vesti – Nemačka je napala Poljsku, samo dva dana kasnije veći deo Evrope bio je u ratu. Lubinas se sa porodicom vratio u Ameriku, gde je legenda i dalje, a litvanski košarkaši će četiri i po decenije posle rata pronositi slavu sovjetskog sporta.