ABA i srpski klubovi, šta dalje?

Usvojen je nacrt novog društvenog ugovora, ali uz minimalne promene i velika odstupanja od dogovora u Beogradu.

Kako nezvanično saznajemo, sastanak je protekao u prilično burnom tonu, uz podele u samom rukovodstvu, posebno zbog stava koji je deo uprave lige zauzeo u Beogradu 13. aprila ove godine.

Prema našim saznanjima, sastanak su napuštali Radovan Lorbek i Zmagoslav Sagadin, uz opaske da “nisu ni bili prisutni, niti bilo šta obećavali u Beogradu“. Tada je u Beogradu na konferenciji Roman Lisac najavio promene, što je objavljeno i u saopštenju.

Iako na prvi pogled 80 posto vlasništva klubova predstavlja pobedu onih koji ligu igraju, istina je zapravo da se ništa nije promenilo – 80 posto vlasništva klubova je zapravo 6,66 posto po klubu, što je procenat koji je bio na snazi i pre “promena“. Ostalo je i onih 19,98 posto za šest fizičkih lica.

Stav Evrolige i njenog prvog čoveka Đordija Bartomeua jeste da samo liga koja je u stopostotnom vlasništvu klubova može biti priznata od strane tog tela. Isti stav ima i FIBA Evropa, koja se u celu zavrzlamu uključila novim predlogom i ponudom svoje regionalne lige.

Takođe, postoji još jedna stvar koja nije promenjena – status fizičkih lica koja vode ABA ligu. Reč je o klasičnom sukobu interesa ljudi koji su vlasnici lige, a istovremeno vode i menadžment lige, što je dogovorom 2009. u Beogradu odavno trebalo da bude otklonjeno. Kako nezvanično saznajemo, ni tu se ništa neće promeniti, tačnije, naredne tri godine ostaje isto rukovodstvo lige, a spominje se i opcija da čak narednih 10 osnivači preduzeća Sidro d.o.o imaju pravo da zadrže svoje akcije u ovom takmičenju.

Takođe, iako je zauzet čvrst stav da će liga zaista biti predstavnik eks-Ju prostora, uz 12 učesnika, na sastanku u Ljubljani već se govorilo o proširenju na 14. Navodno, 13.mesto namenjeno je mađarskom Solnoku, a poslednje Olimpiji, koja je ostala bez mesta u ABA ligi zbog katastrofalnih rezultata i ispadanja u polufinalu plej ofa slovenačkog šampionata.

KK Partizan, kao jedini predstavnik Srbije u Ljubljani, potpisao je zajedničku izjavu, ostali nisu i čekaju papire koji treba da stignu iz Ljubljane.Jasno je da će srpski klubovi morati da postignu konsenzus oko zajedničkog stava – ostati ili izaći iz ABA lige koja se nije promenila.

Opasnost od odsustva iz evropskih takmičenja, koja se konstantno pominje kao pretnja našim klubovima ima i jednu začkoljicu – KSS kao krovna organizacija nikada svoja prava nije prenela na ABA poput drugih saveza iz regiona. Sa te strane, srpska košarka ima manevarski prostor, ali se ponovo sve svodi na dogovor srpskih klubova, koji su svojim razmiricama prethodnih godina olakšavali posao čelnicima ABA i Sidro d.o.o.