Obradović o NBA, Evroligi...

Obradović je letos napustio Panatinaikos posle 13 godina i odlučio da ove sezone ne preuzme nijedan klub.

Vreme provodi u porodičnoj kući, u gradiću Aljela pored Badalone. Smatra da je odluka da pauzira godinu dana bila pun pogodak.

„Uživam u životu. Odlučio sam da ove godine ne radim i za sada mi ide dobro“, kaže Obradović za španski Tubasket.com.

Glavna aktivnost tokom prethodne godine za trofejnog stručnjaka bio je boravak u Detroitu, gde je izbliza pratio rad u Pistonsima, na poziv Džoa Dumarsa.

„Proveo sam sa Džoom Dumarsom i Pistonsima ceo mesec, osam sati svakog dana. Dođem u halu u devet na doručak, u 11 je trening. Zatim radimo individualno, posle čega je ručak. U Evropi je sasvim drugačije, večera se u 11, na spavanje se ide kasno i jasno je koliko je teško igračima da se konmcentrišu na jutarnjem treningu“.

Najznačajnija razlika između evropskih i NBA klubova je u stručnom štabu, smatra Obradović.

„U NBA imate deset asistenata. U Evropi sam se borio da dobijem drugog, kada sam pitao direktora kluba, uzvratio mi je pitanjem – zašto onda plaćamo tebe“, kaže Obradović i prenosi utiske iz Detroita.

"Zatvorena Evroliga budućnost evropske košarke"

Neki od najboljih evropskih igrača odavno su u NBA, ali neki drugi nisu ni pomislili da odu tamo, ili su proveli u Americi vrlo kratak period.

„Ljubitelji košarke u Evropi odlično znaju koliko su dobri košarkaši Navaro i Dijamantidis. Huan Karlos je pokušao u NBA samo u jednoj sezoni, a Dimitrisa ta ideja uopšte nije privlačila. Mnogi vrhunski evropski igrači ne mogu ili ne žele da se uklope tamo. Mislim da je jedina budućnost evropske košarke zatvorena Evroliga“.

U vezi sa tim je i komentar o mladim igračima, koji prerano odlaze u velike klubove, u želji da što pre stignu do novca.

„U takvim situacijama najviše zavisi od želja samo igrača i njegove porodice, a mnogi žele da iskoriste situaciju i okoriste se o momka, što nije dobro. Ako igrač želi da uči i razvija se, najbolje će to učiniti kod kuće, a za velike ugovore i prelazak u veliki klub ima vremena“.

"Klupa u NBA? Što da ne?"

Ako su igrači u velikom broju prešli okean, a neki od njih igrali i vrlo bitnu ulogu u vrhunskim NBA timovima, još uvek nijedan evropski trener nije vodio NBA ekipu. Tokom karijere duge dve decenije Željko Obradović je osam puta osvojio Evroligu sa četiri različita kluba i ukupno 16 godina trenirao najtrofejniji tim svih vremena (Real Madrid) i najtrofejniji tim naše epohe (Panatinaikos). Sa 53 godine dovoljno je mlad da bi mogao da razmišlja o ponudi sa one strane okeana.

„Ako bih dobio ponudu, svakako bih ozbiljno razmislio. Nema dileme da ja, baš kao i mnogi drugi evropski treneri, mogu da napravim tamo uspešnu karijeru, pitanje je samo da li ima smisla ulaziti u priču uz komentar kako nemamo iskustv ona tom nivou. U evropskim klubovima za mene su igrale najveće zvezde, zašto ne bih bio u stanju da uspešno radim i sa NBA zvezdama? Jesam li glup“, pita se ironično Željko.

Jedna od najzanimljivijih priča iz karijere vezana je za odlazak u prvi strani klub. Obradović je kao debitant osvojio sa Partizanom titulu prvaka Evrope pobedom nad Žoventutom, a samo 18 meseci kasnije sedeo je na klupi giganta iz Badalone.

„Bio sam u Partizanu i imali smo tešku situaciju u bivšoj Jugoslaviji. Osvojili smo sve trofeje, ali novca jednostavno nije bilo. Rekao sam Draganu Kićanoviću da bonuse prvo isplati igračima, pa tek onda meni. Onda se ispostavilo da za mene novca nije bilo. Dobio sam poziv od Žoventuta, seo sa prijateljem u taksi i otišao u Mađarsku, a odatle odleteo u Madrid. Tamo smo vodili pregovore, ali ej situacija bila neobična – moj advokat Hose Maria Mesaljes nije znao engleski, pa nam je pomogla supruga Roberta Prosinečkog, koja je prevodila“, priča Obradović.

Pregovori su bili uspešni, baš kao i ta epizoda u karijeri Čačanina. Žoventut je jedini put u istoriji postao prvak kontinenta. Usledili su Kup Saporta sa Benetonom, isti trofej i nova titula šampiona Evrope sa Realom, pre odlaska u Panatinaikos 1999. godine.

„Kad sam stigao, potpisao sam dvogodišnji ugovor i u prvoj sezoni osvojio Evroligu. Tako je krenula serija – 29 finala i 23 trofeja. Ostavio sam mnogo uspeha iza sebe, ljudi me tamo vole, uvek je lakše kada se pobeđuje“, zaključuje Obradović.

Od ta 23 trofeja, pet je bilo u Evroligi, a 11 u šampionatu Grčke. Navijači sledećeg kluba čiju klupu Obradović preuzme svakako će imati velika očekivanja. Sa punim pravom.