"Partizan i CZ ne mogu bez države"

"Po ulasku u top 16 rekli smo da smo ostvarili veliki uspeh, kao i kada smo se plasirali u četvrtfinale, pa na fajnal-for. Sve su to, nesumnjivo, podvizi, ali niko od nas ne ide u „Bersi“ da izgubi. U Parizu nećemo reći „super, došli smo na fajnal-for, sad nam ništa više nije potrebno“, već ćemo odigrati najbolje što možemo", rekao je Danilović u intervjuu za 'Večernje novosti'

"Da li će to biti dovoljno da pobedimo Olimpijakos, ili za osvajanje Evrolige, nema potrebe sada da dižemo tenziju. Drago mi je što je interesovanje ogromno, što su ljudi prepoznali da je ovo velika gradska i državna stvar u kojoj Partizan reprezentuje Beograd i Srbiju. A, koliko još možemo na fajnal-foru, videćemo".

Da li je realno da Partizan dobije „A“ licencu Evrolige, i šta bi još trebalo da se dogodi da bi srpski najtrofejniji klub bio među „13 veličanstvenih“?

"Posle svih postignutih rezultata i uspeha u tekućoj, ali i prethodnim sezonama, naravno da je realno. Ali, nikad se ne zna sa Evroligom, s kojom smo imali raznih iskustava. Iskreno, nadam se da će uvažiti naše rezultate i da će Partizan dobiti „A“ licencu, koju zaslužuje po svim parametrima".

Evroliga je od sezone 2011-2012. propisala minimalan kapacitet dvorana od 10.000 mesta. Razmišlja li Partizan da sledeće godine Evroligu igra u „Areni“ i tako se „pripremi“?

"Ne. Najviše bih voleo kada bi kapacitet „Pionira“ mogao da se proširi za još dve-tri hiljade, jer ga osećamo kao svoj dom. Bez obzira na to što nekada dođe do malih čarki, igrači vole „Pionir“, vole ga i navijači, ali isto tako shvataju da igramo u „Areni“ zbog ekonomskih razloga, kao i da bi više ljudi uživalo u istinskim spektaklima. Nadam se da će naše utakmice biti u ponudi Turističke organizacije Beograda, jer zaista to zaslužuju. „Arena“ nam je mnogo pomogla u četvrtfinalu".

Veliki uspesi su zbir odličnog trenera, odličnog tima i odlične uprave klub.

"Nikad se nismo izdvajali, nikad izjave nisu bile u jednini. Naravno, Dule je stub tima. Siguran je u klubu zato što je fenomenalan stručnjak, zato što mnogo voli klub i, na kraju, profesionalno i stručno pravi fenomenalne rezultate deset godina u kontinuitetu".

Može li Partizan dogodine da ima siguran budžet, da ne zavisi od parcijalnih „donacija“?

"Može ako država ostane pri sadašnjem mišljenju da radimo dobro, da imamo odličan projekat koji sprovodimo već deset godina. Nijedan klub, pogotovo Zvezda i Partizan koji nisu u privatnom vlasništvu, ne može da opstane bez pomoći države, koja bi trebalo da obezbedi značajan deo sredstava. Ne kažem ceo budžet, jer onda bi se, s pravom, postavilo pitanje zašto mi ovde sedimo. Mi uspevamo da obezbedimo značajna sredstva, ali bez države ova dva kluba ne mogu da opstanu".

Koliko je novca potrebno za sezonu?

"Znate kako se kaže, „što više, to bolje“. Ali, trebalo bi biti realan, ne živimo u Španiji ili Italiji. Svesni smo da u Srbiji situacija nije sjajna, da je država još u tranziciji. Nije zahvalno pričati o konkretnim sumama, ali poznato je da će Partizan ove godine uspeti da zatvori budžet sa dva i po do tri miliona evra, što je minimum za funkcionisanje kluba, ali i daleko ispod minimuma za rezultate koje postižemo".

Da li i koliko je realno da zadržite sadašnji sastav i od leta?

"Mekejleb i Roberts su odigrali odlično i sigurno ćemo im uputiti ponudu. Plašim se da neće biti dovoljno visoka kao što je spremaju bogati klubovi. To je realnost. Bilo je dobronamernih priča da Marić ide u Panatinaikos, kao i raznih dezinformacija, ne samo za njega, ali on je tu. Što se tiče Veselog, ne možemo nikom da zabranimo odlazak na draft, a u dogovoru odlučićemo da li može u NBA. Ali, u ovom trenutku je najbitniji mir za ekipu".

Kad god se priča o strancima u Partizanu, uvek se pomene vaš „famozni“ prijatelj iz Italije u koga Partizan ima izuzetno poverenje prilikom odabira stranaca?

"Poznati italijanski menadžer Rikardo Zbeci je naš prijatelj još iz Duletovih trenerskih i mojih igračkih dana na Apeninima. Imamo izuzetno poverenje u njega, a on u ljude sa kojima radi. Odlično zna naše kriterijume po kojima biramo strance koje, zanimiljivo, ove sezone nismo angažovali preko njega. Možemo da se pohvalimo odličnom saradnjom i sa našim menadžerima koji imaju odlične igrače i kontakte u inostranstvu".

Prethodnih dana spekulisalo se o imenu potencijalnog generalnog sponzora?

"Generalno sponzorstvo podrazumeva otvaranje prostora za proširenje imena kluba. Suština nije da imamo duže ime, već da klub za taj ustupak dobije adekvatna finansijska sredstva. Kod nas je situacija specifična, dosta firmi je privatizovano. Vlasnik sam odlučuje treba li da bude uz najboljeg ili nekog drugog, i ima li interes. Naravno, i cena igra ulogu. Jeste velika kriza, ali i mi se prilagođavamo. Međutim, ne možemo da „damo“ ime za budzašto. Mogu samo da kažem da ima zainteresovanih".

Da možete, koji biste potez promenili u proteklih deset godina? Šta smatrate vašom najvećom greškom i uspehom od 2000?

"Najveći uspeh je što Partizan beleži ovakve rezultate. Moj udeo u tome je možda 20-30 odsto, sve ostalo pripada treneru i igračima. Oni su ti čijim ću perjem da se kitim, u pozitivnom smislu, na šta sam ponosan. Napravio sam grešku u koracima u nekoliko situacija, ali to je prošlost, nema povratka. Ako bih opet došao u sličnu situaciju, siguran sam da ih ne bih napravio".

Nameravate li da prihvatite neku drugu funkciju u košarci, u KSS na primer?

" U FIBA bordu sam osam godina. U KSS sam član UO. Moje vreme je posvećeno isključivo Partizanu, tako da teško mogu da se prihvatim drugih funkcija".

U Tel Avivu ste bili odmah iza Partizanove klupe. Planirate li da i u Parizu sedite na „istom“ mestu?

"U Tel Avivu sam mogao da biram, iza klupe, ili preko puta. Naravno, želeo sam da budem uz njih. Moj posao je bio da ih bodrim, a ne da dajem savete, pogotovo ne tehničke prirode".

Vaša idealna petorka Partizana poslednje decenije?

"Ne bih da licitiram imenima, jer se radi o timskim uspesima. Ako bih napravio idealnu petorku, svako koga ne bih pomenuo imao bi pravo da se oseća povređenim".

Kojeg biste igrača odmah vratili?

"Sve, od Tripkovića, Pekovića, Vujanića. Vrlo sam vezan za igrače koji su bili u Partizanu poslednjih deset godina. Iako je bila teška situacija, imali su poverenje u nas i apsolutno razumevanje. Naravno, nismo ih izneverili. Dakle, isto kao i sa idealnom petorkom, teško ih je sve nabrojati".

Možete li da se setite prvih funkcionerskih dana u Partizanu 2000?

"Bili su vrlo zanimljivi. Pošto sam došao praktično pravo sa terena, nisam znao šta se dešava, ali sam se dobro folirao da znam, jer trebalo je izgurati. Sad je lakše".

Da li ste zamišljali da ćete ovoliko čekati na F4 Evrolige?

"I kao igrač zamišljao sam da ću osvojiti F4, jer to je san svakog dečaka u Srbiji, Evropi. Što se „pauze“ tiče, pa neki evropski velikani su čekali i 25-30 godina. Inače, mi smo jedini klub iz Srbije koji ima učešće na F4, ne jedno, nego četiri".

Često veliki igrači, koji se odluče za trenerski ili funkcionerski posao, ne ostvare tako uspešne karijere kao dok su bili aktivni?

"Sve je individualno. Nije zapisano u Svetom pismu da odličan igrač mora da bude fenomenalan trener. Koliko znam, Vujošević nije bio neki igrač, Mesina takođe, pa ni Boža, pokojni profesor Nikolić, dok je Obradović bio odličan igrač. Bivši košarkaš, sada u poziciji trenera ili funkcionera, savetovanjem igrača pravi ogromnu grešku. Cilj nije da poredite igrače sa sobom, nego da prenesete iskustvo".