Bolitijeri: RF nije tražio izgovor

Ma berdih je smesan pobedio ga posle dvadeset meceva i sad se on kao pravi pametan,rodzer je jedan jedini i svi koji misle da je njegovo vreme proslo se varaju vraco se 2008-me vratice se i sad.

EVO JEDNOG divno iskrenog Fedovog INTERVJUA,koji puno otkriva,ako je tačno preneto i dobro prevedeno:

"Imao sam dvanaest godina kada mi je otac saopštio da moram da se odlučim da li ću nastaviti da treniram tenis ili fudbal. Za jednog klinca bila je to teška odluka, ali sam tada slučajno čuo kada je jedan od trenera u teniskoj školici rekao mom tati da OKAČIM REKET O KLIN jer mi to nikako ne ide od ruke. Tog dana sam za ručkom saopštio roditeljima da sam rešio da prestanem da igram fudbal i posvetim se potpuno tenisu. ... oni su podržali tu moju odluku i obećali mi da će uvek biti uz mene. Nije bilo lako, svi su mi govorili da sam levo smetalo i da NEMAM TALENAT, ali sam ja trenirao i po sedam, osam časova dnevno bez pauze želeći svima da pokažem da ja to mogu. Bio sam tvrdoglavo dete, ali sam znao da disciplinom i odricanjem, kao i napornim treniranjem, mogu da uspem. U meni se RODIO TAJ INAT koji mi je NAJVEĆA VRLINA u životu. Čini mi se da bih kada bi mi neko u šali rekao kako ne mogu da se popnem na Maunt Everest to uradio istog dana - kaže Rodžer.

"Lagao bih kada bih rekao da mi je bilo lako. Vodio sam večitu borbu sa samim sobom, a to je najteži meč u životu svakog čoveka. Bio sam tinejdžer i MOLIO SAM BOGA svako veče pred spavanje da mi DA SNAGE za sutrašnji trening i da mi DA VOLJU da uvek idem napred. Imao sam uspone i padove, plakao sam od sreće ili sam bio na ivici nervnog sloma. Korak po korak, naučio sam da ne pokazujem ljudima svoje emocije, jer oni ponekad mogu da budu veoma zli, pa kada osete da ste psihički slabi mogu da vas toliko ubiju svojim rečima i delima da bi vas manje bolelo da vas neko upuca pištoljem u glavu. Život me je naučio da budem staložen i miran, a zbog takvog mog spoljašnjeg izgleda novinari često misle da sam arogantan i uobražen. Naprotiv, veoma sam emotivan i često plačem, čega se ne stidim - ističe ovaj Švajcarac.

Budući da je veoma nežan i romantičan muškarac, porazi na terenu donosili su mu mnogo patnje i suza, a onda je 2000. godine na Olimpijskim igrama u Sidneju upoznao ženu koja je potpuno promenila njegov život i poglede na svet. Kada je ugledao teniserku Mirku Vavrinec znao je, na prvi pogled, da je to žena pored koje želi da dočeka starost. Uz ovu damu postao je pravi šampion i na terenu i svim životnim poljima, ona je postala njegov glavni motiv za uspeh.
"Ne znam kako bih opisao trenutak kada smo se prvi put poljubili, kao i to kako sam se tada osećao, ali probaću ovako: da je pesma "I am a woman in love" otpevana u muškom rodu, bila bi to moja biografija. Mirkin pogled i njene usne bile su nešto najlepše što sam ikada video. I sada, posle devet godina kad god začujem njen glas MOJE SRCE ZATREPERI kao krila lastavice koja poleće na jug. Možda sada nekom zvučim malo patetično, ali ono što osećam prema njoj ne mogu da izrazim rečima, jer nisam pesnik, pa ne znam toliko lepih stihova. Mirka je moja ljubav, moja svetlost na kraju puta, moj izvor snage, moja podrška, moja ruža u rano proleće i osoba ZBOG KOJE BIH ODLETEO NA MESEC, POKUPIO PRAŠINU sa njega i POSUO NJOME PUT KOJIM ONA HODA - opisao je svoja osećanja prema voljenoj Federer.

Njegovu tvrdnju da mu je upravo Mirka dala energiju da postane najbolji pokazuje činjenica da je sve nagrade u karijeri dobio otkako je otpočeo romansu sa njom. Zbog povrede noge 2002. godine Mirka je prestala profesionalno da se bavi tenisom i sve svoje vreme posvetila je dragom, postala je njegov trener i PR menadžer.

"Tokom 2004. godine ostao sam bez trenera pa je moja sadašnja supruga preuzela tu ulogu na sebe. Zagrevala me je uoči deset mečeva od kojih sam na devet pobedio. Tada je moj kolega Rodik u šali tražio da mu pozajmim Mirku da i njega zagreva, kako bi i on postigao tako dobar rezultat. Bez sve šale, NAUČILA ME JE MNOGO U ŽIVOTU, osim što sam uz nju postao bolji teniser i čovek, naučila me je i da se razumem u modu. Dok nju nisam upoznao, imao sam nekoliko pari farmerki i patika, a POTOM SAM POSTAO PRAVI ELEGANTNI GOSPODIN "- sa osmehom ističe Rodžer.

"Oduvek sam maštao da zasnujem porodicu u onom tradicionalnom smislu te reči, da kad se vratim sa treninga ili turnira sednem na pod pored kamina i igram se sa svojim detetom, DOK MIRKA NA SOFI SEDI i ČITA KNJIGU. Tako je u mojim snovima izgledala budućnost. Kada mi je Mirka saopštila da ćemo postati roditelji pomislio sam u sebi: BOŽE, HVALA TI što si uz mene i što me čuvaš od svega. TAKOĐE SAM ga ZAMOLIO DA SVE BUDE kako treba."

ZAISTA, ZAISTA .... koja žena ga ne bi poželela. Divno, romantično. Zgodan, uspešan, bogat, slavan, ume da voli i ne stidi se da to prizna, ne stidi se da oda priznanje ženi, a prati i ženski tenis i to ne krije... Ali,trebalo bi biti Mirka. A to lako nije.

JEDNO što smeta je što ako već zna, samo je osetio, kako ljudi umeju rečima da budu neprijatni...ponekad čini isto.

Mozda nije trazio izgovor, ali mislim da Berdih nije zasluzio omalovazavanje posle plasmana u polufinale Vimbldona. Nekada je bitno i dostojanstveno izgubiti... ili mozda vise nije???

Hoce vratice se... ako se Nadal povredi...

i to se događa kada oseća bol u donja leđa

Nikol, gde nadje ovaj intervju, zelela bih da ga procitam. Hvala

Ti, Natasa, prvo nauci da pises, pa se onda javi.

taj inetrviu je izgleda kopirao sa nadalovog zivota...!

Nije tražio izgovor! Tačno.
Samo je pustio suze devojačke.

Hoce vratice se... ako se Nadal povredi...

taj inetrviu je izgleda kopirao sa nadalovog zivota...!

Ma berdih je smesan pobedio ga posle dvadeset meceva i sad se on kao pravi pametan,rodzer je jedan jedini i svi koji misle da je njegovo vreme proslo se varaju vraco se 2008-me vratice se i sad.

Nije tražio izgovor! Tačno.
Samo je pustio suze devojačke.

Mozda nije trazio izgovor, ali mislim da Berdih nije zasluzio omalovazavanje posle plasmana u polufinale Vimbldona. Nekada je bitno i dostojanstveno izgubiti... ili mozda vise nije???

EVO JEDNOG divno iskrenog Fedovog INTERVJUA,koji puno otkriva,ako je tačno preneto i dobro prevedeno:

"Imao sam dvanaest godina kada mi je otac saopštio da moram da se odlučim da li ću nastaviti da treniram tenis ili fudbal. Za jednog klinca bila je to teška odluka, ali sam tada slučajno čuo kada je jedan od trenera u teniskoj školici rekao mom tati da OKAČIM REKET O KLIN jer mi to nikako ne ide od ruke. Tog dana sam za ručkom saopštio roditeljima da sam rešio da prestanem da igram fudbal i posvetim se potpuno tenisu. ... oni su podržali tu moju odluku i obećali mi da će uvek biti uz mene. Nije bilo lako, svi su mi govorili da sam levo smetalo i da NEMAM TALENAT, ali sam ja trenirao i po sedam, osam časova dnevno bez pauze želeći svima da pokažem da ja to mogu. Bio sam tvrdoglavo dete, ali sam znao da disciplinom i odricanjem, kao i napornim treniranjem, mogu da uspem. U meni se RODIO TAJ INAT koji mi je NAJVEĆA VRLINA u životu. Čini mi se da bih kada bi mi neko u šali rekao kako ne mogu da se popnem na Maunt Everest to uradio istog dana - kaže Rodžer.

"Lagao bih kada bih rekao da mi je bilo lako. Vodio sam večitu borbu sa samim sobom, a to je najteži meč u životu svakog čoveka. Bio sam tinejdžer i MOLIO SAM BOGA svako veče pred spavanje da mi DA SNAGE za sutrašnji trening i da mi DA VOLJU da uvek idem napred. Imao sam uspone i padove, plakao sam od sreće ili sam bio na ivici nervnog sloma. Korak po korak, naučio sam da ne pokazujem ljudima svoje emocije, jer oni ponekad mogu da budu veoma zli, pa kada osete da ste psihički slabi mogu da vas toliko ubiju svojim rečima i delima da bi vas manje bolelo da vas neko upuca pištoljem u glavu. Život me je naučio da budem staložen i miran, a zbog takvog mog spoljašnjeg izgleda novinari često misle da sam arogantan i uobražen. Naprotiv, veoma sam emotivan i često plačem, čega se ne stidim - ističe ovaj Švajcarac.

Budući da je veoma nežan i romantičan muškarac, porazi na terenu donosili su mu mnogo patnje i suza, a onda je 2000. godine na Olimpijskim igrama u Sidneju upoznao ženu koja je potpuno promenila njegov život i poglede na svet. Kada je ugledao teniserku Mirku Vavrinec znao je, na prvi pogled, da je to žena pored koje želi da dočeka starost. Uz ovu damu postao je pravi šampion i na terenu i svim životnim poljima, ona je postala njegov glavni motiv za uspeh.
"Ne znam kako bih opisao trenutak kada smo se prvi put poljubili, kao i to kako sam se tada osećao, ali probaću ovako: da je pesma "I am a woman in love" otpevana u muškom rodu, bila bi to moja biografija. Mirkin pogled i njene usne bile su nešto najlepše što sam ikada video. I sada, posle devet godina kad god začujem njen glas MOJE SRCE ZATREPERI kao krila lastavice koja poleće na jug. Možda sada nekom zvučim malo patetično, ali ono što osećam prema njoj ne mogu da izrazim rečima, jer nisam pesnik, pa ne znam toliko lepih stihova. Mirka je moja ljubav, moja svetlost na kraju puta, moj izvor snage, moja podrška, moja ruža u rano proleće i osoba ZBOG KOJE BIH ODLETEO NA MESEC, POKUPIO PRAŠINU sa njega i POSUO NJOME PUT KOJIM ONA HODA - opisao je svoja osećanja prema voljenoj Federer.

Njegovu tvrdnju da mu je upravo Mirka dala energiju da postane najbolji pokazuje činjenica da je sve nagrade u karijeri dobio otkako je otpočeo romansu sa njom. Zbog povrede noge 2002. godine Mirka je prestala profesionalno da se bavi tenisom i sve svoje vreme posvetila je dragom, postala je njegov trener i PR menadžer.

"Tokom 2004. godine ostao sam bez trenera pa je moja sadašnja supruga preuzela tu ulogu na sebe. Zagrevala me je uoči deset mečeva od kojih sam na devet pobedio. Tada je moj kolega Rodik u šali tražio da mu pozajmim Mirku da i njega zagreva, kako bi i on postigao tako dobar rezultat. Bez sve šale, NAUČILA ME JE MNOGO U ŽIVOTU, osim što sam uz nju postao bolji teniser i čovek, naučila me je i da se razumem u modu. Dok nju nisam upoznao, imao sam nekoliko pari farmerki i patika, a POTOM SAM POSTAO PRAVI ELEGANTNI GOSPODIN "- sa osmehom ističe Rodžer.

"Oduvek sam maštao da zasnujem porodicu u onom tradicionalnom smislu te reči, da kad se vratim sa treninga ili turnira sednem na pod pored kamina i igram se sa svojim detetom, DOK MIRKA NA SOFI SEDI i ČITA KNJIGU. Tako je u mojim snovima izgledala budućnost. Kada mi je Mirka saopštila da ćemo postati roditelji pomislio sam u sebi: BOŽE, HVALA TI što si uz mene i što me čuvaš od svega. TAKOĐE SAM ga ZAMOLIO DA SVE BUDE kako treba."

ZAISTA, ZAISTA .... koja žena ga ne bi poželela. Divno, romantično. Zgodan, uspešan, bogat, slavan, ume da voli i ne stidi se da to prizna, ne stidi se da oda priznanje ženi, a prati i ženski tenis i to ne krije... Ali,trebalo bi biti Mirka. A to lako nije.

JEDNO što smeta je što ako već zna, samo je osetio, kako ljudi umeju rečima da budu neprijatni...ponekad čini isto.

i to se događa kada oseća bol u donja leđa

Ti, Natasa, prvo nauci da pises, pa se onda javi.

Nikol, gde nadje ovaj intervju, zelela bih da ga procitam. Hvala