F1 u Abu Dabiju: Pretežno revijalno

29. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Na Interlagosu je Baton spakovao titulu u džep, sebe spasao potencijalnog nervnog sloma, a nas lišio mogućnosti da i četvrtu sezonu uzastopce gledamo veliko finale u poslednjoj trci. Pošteno je vozio za peto mesto koje mu je donelo krunu, ali ono mu ne bi bilo dovoljno da je Rubens imao tempo za trijumf. Partija bilijara koju su odigrali Truli, Zutil i Alonso, kao i Rozbergovo odustajanje olakšali su posao novom prvaku sveta, čoveku koji je od juna samo jednom viđen na pobedničkom postolju. Dešava se...

Kod Brona je prošlo bez ekstatičnog slavlja, iako je postignuće tehnički novog tima istorijsko. U ovoj ili onoj ulozi, Ros stoji iza ukupno šesnaest šampionskih naslova, Eklston verovatno govori u ime mnogih kad kaže da bi titula sera bila adekvatno priznanje. Odmeren i u pobedi i u porazu, Ros je otkrio da je početkom godine naziv Bron GP bio tek treća opcija. Njegova izvorna ideja bila je ’Pjur rejsing’ (Pure racing), ali to bi zvučalo nezgodno u kombinaciji sa imenom liferanta motora. U opticaju je bilo i oživljavanje Tirela, što bi imalo potporu u rodoslovu, jer je pre Honde bio BAR, a pre njega Tirel, samo ne bi imalo stvarne veze sa pokojnim Kenom, niti sa ikakvim njegovim nasleđem.

Nemački mediji vajkaju se što je nedovoljno zapažena činjenica da su Baton i Bron osvojili titule sa automobilima koje pokreće Mercedesov agregat i što bi ona u dogledno vreme mogla biti potpuno ispuštena iz vida. Tako se već dogodio u slučaju trijumfa Šumahera i Beneton-Forda 1994. Ko još osim posvećenika - a oni nisu u centru pažnje promotivnih kampanja - pamti da je u toj sezoni V8 autsajder pobedio favorizovani Renoov V10? Da se to ne ponovi, pobrinuće se Mercedes verovatnom kupovinom 75% šampionske ekipe. Držeći se Bizmarkovog principa da u politici ne treba verovati ničemu što nije zvanično demantovano, zaključujemo da je kombinacija na fabričkom nivou gotova stvar, pošto je Norbert Haug kazao da nije tako.

A najveću finansijsku korist iz svega je izvukao Ričard Brenson. BGP 001 formule stigle su u Melburn bez ikakvih sponzorskih oznaka, sa tek pokojom Bridžston nalepnicom, pa je zatim u Australiju doputovao i vlasnik Virdžin imperije. Tu je uglavljena saradnja koju Brekli uopšte nije valjano iskoristio. Brensonova korporacija reklamirala se na bolidu, ali prilično skromno i za ne više od 400.000 dolara po trci. Medijski analitičari računaju da je u celosezonsko sponzorstvo Virdžin uložio oko sedam, a dobio televizijsku minutažu u vrednosti od šezdeset miliona. Kad je tako sa relativno diskretno zastupljenim Virdžinom, koliki tek gubitak nose svi oni kvadratni santimetri belog, nepopunjeni od početka godine?

Šampion za zaborav?

Baton je već nazvan tranzicionim, prelaznim prvakom. Bespredmetno je debatovati da li je njegova kruna zaslužena ili nezaslužena. Postoje samo titule izgubljene i osvojene, a Englez je svoju šansu iskoristio, ujedno srušivši tradiciju po kojoj nijedan pilot kome je za prvu pobedu trebalo više od 100 startova nije postajao prvak sveta. Dženson jeste delovao impresivno dok je imao daleko najbolji auto, već prvi problemi rezultirali su bezveznim plasmanima, na kraju su i pritisak i nervoza uzeli danak. Vreme je za slavlje i Baton ovo treba da proslavi iz sve snage, jer je malo verovatno da će se ikada više popeti na vrh sveta, štaviše, on ne deluje kadar da izvojuje makar još jednu gran pri pobedu.

Pojavio se i termin ’šampion sezone za zaborav’. To već ne stoji. Ako su Ferari i Meklaren, a pogotovo BMW i Reno, već promašili punu loptu, na njihova mesta uleteli su Bron i Red Bul i prikazali više nego valjanu borbu. To što ova dva tima u zbiru nemaju ni približan broj navijača koliko Skuderija i Srebrne strele pojedinačno, nije razlog da se njihove performanse prenebregnu. Hoće li Brekli i Milton Kins i dogodine igrati ovako bitne uloge, zavisi, kod prvih, od izvora finansija i odabira vozača (Rozberg?), kod drugih od toga koji će motor pokretati bolide RB6. Naravno da se i Maranelo i Voking pitaju u celoj stvari...

Bože, čuvaj kraljicu...

Kao trideset prvi šampion Formule 1, Dženson se našao u društvu odabranom. Deseti je Britanac koji je stigao do kraljevskog trona, prethodnici s Ostrva bili su i jesu Hotorn, Sartis, Grejem Hil, Klark, Stjuart, Hant, Mensel, Dejmon Hil i Hamilton. Grejem, Džim i Džeki su višestruki prvaci, za ovu priču zanimljiviji su slučajevi kada je onaj jedan i jedini naslov osvajan na ivici noža. Hamiltonovu golgotu sa Interlagosa 2008. pamte svi, zato je bolje otići u dalju prošlost. Godine 1958. Hotornu je za titulu bilo dovoljno drugo mesto na poslednjoj trci, u Maroku, a njega mu je, propuštanjem po naredbi iz boksa, obezbedio timski kolega Fil Hil.

Ekipna igra pomogla je i 1964. Na finalu u Meksiko Sitiju Bandini je najpre kontaktom eliminisao Grejema Hila, a onda se u završnom krugu sklonio Sartisu i poklonio mu poziciju dva, koja je značila ukupni trijumf. Dvanaest godina docnije, Džems Hant teško da bi postao šampion da Niki Lauda nije goreo na Nirburgringu. I pored jezivih opekotina i oštećenih pluća, Austrijanac se neočekivano brzo vratio trkanju, pa je odluka imala da padne na Fudži spidveju. Ferarijev vozač digao je ruke u drugom krugu, ne želeći da rizikuje život po užasno jakoj kiši. Hant je izdržao i dva kruga pre kraja izborio treće mesto, koje mu je donelo četiri poena, neophodna da Laudu u generalnom preskoči za jedan, presudni bod.

Mensel je, pak, slavio lako i uverljivo. Deo ostrvskih medija obožavao je da ga kasapi, a za narod je uvek borbeni Najdž bio istinski heroj. Tri puta je zamalo ostajao kratak u presudnim momentima, njegove, ili kikseve njegovih formula koristili su Prost (1986), Pike (1987) i Sena (1991). Kad su se sve kockice sklopile i kad je ’Lav’ 1992. konačno dobio za klasu bolji auto od svega ostalog, sâm je sebi učinio medveđu uslugu insistirajući da sve to nije tako jednostavno kao što je izgledalo. A te godine samo mu se bogato vratilo ono što mu je toliko dugo izmicalo. Umesto da to bez ikakve buke prihvati, ponovo se namestio Flit stritu da mu se izruguje.

Dejmon Hil bio je obeležen manjkom trkačke drskosti i odvažnosti, ali je u svom ritmu, u svojoj ’zoni’ umeo da bude maestralan. Problem je što ga je odatle bilo isuviše lako izbaciti. Čim bi postajalo kritično, Hil se pretvarao u psihološki nestabilnog, neodlučnog i preterano opreznog kiksera. Pa i takav je, kad se pogleda cela 1996, ’njegova godina’, izvezao egzemplarnu sezonu i od početka do kraja delovao šampionski. Posle je, u potrazi za novcem, otišao u Erouz.

Neće biti iznenađenje ako Baton učini slično, problem njegove zarade ostaje otvoren. Dženson od Brona traži 13 miliona dolara godišnje, koliko je primao pre 2009, kao vozač Honde. U Brekliju na to nisu spremni i, zasad, ostaju pri ponudi od 5 miliona. Činjenica je da se time najviše bave tabloidi, ali mogućnost Batonovog prelaska u Meklaren izgleda deluje primamljivo i Vodafonu. Ta kombinacija više nalikuje na sredstvo kojim novopečeni prvak pokušava da podigne svoju cenu u pregovorima. Prelazak u tabor srebrnih bio bi dvosekli mač, uz rizik da ga Hamilton tamo naprosto uništi. Ako je Džensonu to uopšte bitno.

Vredi se boriti

Titule su stekle nove vlasnike, no Velika nagrada Abu Dabija nema isključivo revijalni karakter. Ostalo je da se reši pitanje vicešampiona, za mesto prvog poraženog boriće se Fetel i Barikelo. Nemac ima dva boda više i tvrdi da ga, kad već nije prvak, ta stvar ne zanima. Hamiltona (peti) i Raikonena (šesti) razdvaja samo poen, uz solidan rezultat napred mogu Truli, Alonso i Kovalainen, dok Kubici i Hajdfeldu za skok u plasmanu treba finiš na podijumu. Kod konstruktora će Meklaren i Ferari ratovati za poziciju tri, možda između Vilijamsa i BMW-Zaubera bude okršaja za mesto šest. Renou je za uspon sa osmog potrebno čudo.

Gran pri Abu Dabija, završna runda sezone, ukupno 820. trka koja se boduje za Svetsko prvenstvo Formule 1, biće vikend rastanaka. Alonso vozi finalnih 55 krugova za Reno, Raikonen i Fizikela za Ferari, Rozberg za Vilijams... Najturobnije deluje status Zaubera. Frenk Vilijams stavio je veto na prijem četrnaestog tima i ne popušta ni za jotu; u Grouvu ne bi da povećavaju broj rivala s kojima dele finansijski kolač. Ironija je što su među pridošlicama i ekipe bez ikakvog kredibiliteta ili postignuća u auto-sportu, a za jednog Petera Zaubera, ispada, nema mesta. Švajcarcu su ruke vezane: bez garantovanog učešća bespredmetno je tražiti vozače i sponzore, a naslednik ovogodišnjeg F1.09. rizikuje neslavnu sudbinu da se nikad ne pojavi na pisti.

Sezona će, očigledno, proći, a o Raikonenovoj budućnosti nećemo doznati ništa. Bilo bi jako loše ako je dolazeći vikend Kimijev oproštaj od Formule 1. Ne bi valjalo ni da se njegove poslednje godine upamte kao one u kojima je vozio preko volje, s tek povremenim bljeskovima forme, niti da F1 karijeru privodi kraju kao čovek koji primarno vozi za pare. Ne bi, jer je Kimi dosad izgradio drugačiju sliku o sebi, a ispada da je novac glavna prepreka dogovoru s Tojotom. Uz 25 miliona evra otpremnine od Ferarija, Raikonenov menadžment traži 25 miliona i od budućeg poslodavca. U stara vremena, Japanci bi možda i zagrizli, danas - ne.

To je izgleda svojstveno Fincima - kad se popnu na krov sveta, oni se, barem u Formuli 1, brzo zasite svega. I Kimijevi zemljaci, bivši šampioni Rozberg i Hakinen, venuli su i gubili nadahnuće u sezonama pred silazak sa najveće scene (Mika 2001, Keke 1986). Ako je prevelika cena koju ispostavlja zainteresovanima zapravo način da potencijalne poslodavce odbije od sebe, Raikonen je mogao da pronađe i elegantniji način da kaže da ga život u ’Pirana klubu’ više ne zanima.

Timo Glok neće voziti na Jas marini, zvanično, zbog posledica povreda na Suzuki. Iz svega nije teško pročitati da su u Tojoti ionako rešili da s njim ne nastavljaju. Japancima je primamljivije da se opet oslone na Kobajašija i ko može da im zameri? Njegov debi na Interlagosu bio je vrlo zapažen: Kamui je propisno i bez trunčice respekta izmrcvario budućeg prvaka sveta, do te mere da je ovaj krenuo da kukumavči i traži asistenciju direktora trke. Tamnija strana bila je akcija protiv Nakadžime i sreća je što Kaz nije prošao gore. Tojotin novi adut na premijeri je prikazao daleko više od svih rukija ove godine, ipak ne više od Buemija. Jer, Švajcarac je debitujući osvojio bodove, a Kobajaši nije.

Hiljadu i jedan hir

Region Persijskog zaliva u poslednjih nekoliko godina postao je veliki igrač na globalnoj mapi auto-sporta. U Emiratima već postoji impresivan Dubai autodrom, Jas marina tek će pokazati svoj karakter, a odatle nije daleko ni do Katara i piste Sakir. Krunisane glave vladarskih kuća emiratâ eksponirale su se u osnivanju različitih trkačkih serija (A1GP, Spidkar), o partnerstvima i sponzorstvima na najvišem nivou upečatljivo govore reklame na Ferarijevim F1 automobilima (Mubadala, Etihad) i natpis ’Abu Dabi’, koji reprezentuje turističku organizaciju i nalazi se na WRC Ford Fokusima.

Stazu Jas marina projektovao je Herman Tilke i, tokom kontrole završnih radova, kazao da će biti zadovoljan budu li vozači kazali da je teška i da su puno grešili, odnosno ako inženjeri konstatuju kako je komplikovano za nju podesiti auto. Radeći sa vladama (Malezija, Kina, Turska) i sa krunisanim glavama (Katar, Abu Dabi), arhitekta iz Ahena navikao je na ’novac nije problem’ pristup. Ovde se prelivalo - pominje se svota od 1,5 milijarde dolara uložena u ceo kompleks, pistu i prateće sadržaje.

Pošto je Singapur ušao u anale kao prvi organizator trke pod veštačkim osvetljenjem, Emiraćani su se potrudili da ponude nešto specifično i, opet, premijerno - ’gran pri sutona’, koji će startovati pred kraj dana, a završiti se pod reflektorima. Zraci sunca u zalasku mogli bi da pilotima prave probleme, kao na otvaranju sezone u Melburnu. Autodrom nema prostrane zaustavne zone i ne toleriše greške koliko ostale Tilkeove tvorevine. Staza je oivičena ’Tekpro’ ogradom koja je ispunjena polietilenskom penom i apsorbuje energiju udarca. Namera je bila da se akcija odvija bliže publici, a da sigurnost učesnika trke ne bude ugrožena.

Pravac između krivina 7 i 8 ima gotovo 1.200 metara i najduži je od svih ove godine godine voženih. Deo oko pristaništa za jahte podseća na Singapur i Valensiju (valjda nije tako ubitačno bezličan). ’Tilkeov potpis’ (dug pravac + oštro kočenje) na Jas marini vidi se dva puta, tu su i potencijalna mesta za preticanja, a ravnine će pokazati prednosti KERS-a. Gume će biti medijum i meke, ponovo bez preskoka u tvrdoći odabranih Bridžston mešavina. Ekipe su se u pripremi oslanjale isključivo na simulatore, otuda i objavljivanje podataka koji su u priličnom međusobnom nesaglasju. Jedan izvor, na primer, tvrdi da će maksimalna brzina iznositi 316, drugi prognozira 304, treći 300 km/h.

Staza prolazi ispod Jas hotela (5 zvezdica, 500 soba), iz boksa se izlazi prolaskom kroz tunel (!), zaustavnu zonu na šikani 8/9 čini prostor ispod tribine. Kapacitet autodroma iznosi 50.000 gledalaca, sva su mesta pokrivena i - iako je sve rešeno - rasprodata. Kraljevska porodica i najviše zvanice spektakl će posmatrati sa namenski podignute ’Sunčeve kule’, na kraju startno-ciljnog pravca. Sve to izgleda kao isterivanje prestiža i stvaranje nečega što se, u zbiru, nigde drugde ne može naći.

Jas marina može se podeliti u dve zasebne piste, severnu, dužine 3.150 metara i južnu, od 2,36 kilometara, sposobne da operišu paralelno i nezavisno jedna od druge. Pre premijere u velikom trkačkom svetu, asfalt su u Abu Dabiju već zagrizli Australijski V8 automobili i bolidi GP2 Azija šampionata, koji ovog vikenda otvaraju sezonu 09/10. Za utiske o novoj stazi relevantnija su mišljenja GP2 pilota, a oni su je uglas nahvalili. Ako se i ne pokaže kao posebno prohtevna, garantovano će se pamtiti po originalnim građevinskim i arhitektonskim rešenjima i vožnji po sumraku. Tek posle inauguralnog gran prija znaćemo i da li po još čemu drugom.