Debitanti o sebi: Piter Vindzor, USF1

27. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Šezdeseto Svetsko prvenstvo Formule 1 još uvek nije završeno, ali su najbitnije odluke pale pre poslednje runde takmičenja. Povoljan je čas da bacimo pogled na aktivnosti nekih od ekipa koje su letos stekle vizu za ulazak u društvo trinaest odabranih i koje očekujemo na startu u Bahreinu 2010. Sa povelikom skepsom gleda se na sposobnost pridošlica da ogroman tehnički i operativni posao blagovremeno privedu kraju, a tim USF1 neretko se posmatra kao najranjiviji. Tako ne misli jedan od njegovih osnivača, Piter Vindzor. Govoreći za sajt 422race.com on ne ostavlja prostor za dileme - novajlije iz Šarlota biće na svom mestu kad dođe čas.

USF1 tim primljen je u elitu u junu, u talasu sa Menorom i Kamposom. Bilo je iznenađujuće kako su ove ekipe dobile prednost u odnosu na neke već etablirane i poštovanja vredne trkačke štale, mada se podrazumevalo da Formuli 1 ne bi loše došla američka postava, pa bila i stvarana od nule. Iza ove operacije stoje Piter Vindzor i Ken Anderson. Piter je nakon desetogodišnjeg novinarskog angažmana postao deo ’unutrašnjeg F1 kruga’ i od 1985. u Vilijamsu bio je zadužen za sponzore i ono što bismo danas nazvali odnosima s javnošću.

Put karijere odveo ga je u Ferari, na mesto direktora dizajnerskog i tehničkog centra u Gildfordu, engleskog odseka Skuderije stvorenog na inicijativu Džona Barnarda. Vrativši se u Vilijams, Vindzor dospeva do role tim menadžera, a od konca devedesetih, ponovo se bavi novinarstvom u pisanim i elektronskim medijima, komentariše trke Formule 1, vodi zvanične pres konferencije i nezaobilazan je kao konferansije tokom godišnje dodele FIA nagrada u Monte Karlu.

Englez je iskusio mnoge strane posla zvanog Formula 1 i decenijama je gajio želju da predvodi sopstvenu ekipu. „Mislim da je to stvarno započelo onda kad smo Ken Anderson i ja postali dobri prijatelji, kada smo obojica radili za Vilijams. Mislim da je to bilo 1985, Ken je u to vreme bio zaposlen kod Penskea, ali je često bio prisutan u Vilijamsovoj fabrici, gde sam ja bio zadužen za sponzore. Uvek smo imali jako slična stanovišta kad je reč o tome kako bi trebalo upravljati timom i o tome kako bismo to mogli da postignemo. Tokom godina, pojavile su se neke prilike da se to i ostvari, ali o svemu smo počeli da ozbiljno razmišljamo pre otprilike pet ili šest godina.“

Berni Eklston jedan je od mnogih koji sumnjaju da će se svi letos u Formulu 1 primljeni timovi pojaviti u šampionatu 2010. Lotus je nedavno prikazao umanjeni model automobila, spreman za opite u vazdušnom tunelu. USF1 ne hvali se ničim sličnim i Vindzor tu ne vidi problem. „Manje ili više, mi smo na istoj tački kao i svi ostali timovi Formule 1. Završili smo najveći deo projektovanja automobila i započeli s konstruisanjem. On će biti spreman za test kada i svi drugi budu počinjali, na početku sezone 2010. Svakako, pošto smo pripreme započeli od nule, postoje i mnogi drugi elementi koje moramo da složimo, ali tu smo, žurimo i to je pozitivna strana.“

John Harrelson/Getty Images for NASCAR

Dvojac osnivača opredelio se za Ameriku iz brojnih razloga - zbog sponzora željnih prisustva na tamošnjem tržištu, dostupnosti tehnologije, snažne kadrovske baze, jeftinijeg poslovanja... Još detaljnije: “Ken i ja volimo ovaj sport, tu radimo već dugo i oduvek smo mislili da ćemo, ako osnivamo tim Formule 1, to uraditi na naš način, umesto da radimo sa nekim velikim konstruktorom, ili da imamo velikog sponzora koji bi ekipom dominirao.“

„Način na koji bismo to izveli bio bi da odemo iz Evrope, gde se mnogi timovi bore za istu tehnologiju, iste isporučioce, iste sponzore, isto parče terena, i da stvar izvedemo na nešto drugačiji način, tako da možemo da da dišemo i da napredujemo sopstvenim putem. Amerika je bila logično mesto da to uradimo, jer je tamo tehnološki nivo auto-sporta, posebno Naskara, bio fantastičan u poslednjih deset godina. Iznad svega, Amerika je velika zemlja, sa važnom ekonomijom, fantastičnom istorijom u Formuli 1. Ovo smo jednostavno videli kao veliku priliku da dovedemo Ameriku u Formulu 1.“

Tehnika, dizajn i konačni proizvod mogu da budu stopostotno ’made in USA’, ali publika će tim doživeti kao takav tek kada se za njega trka neko pored čijeg imena stoje ’zvezdice i pruge’. Regrutovanje američkog pilota očigledno je ideja draga Piteru Vindzoru, on bi voleo da se na to ne čeka predugo. „Kad smo preduzeli takav korak, bilo je logično - srednjeročno, ne kratkoročno - pokušati sa angažovanjem i američkih pilota. U ovom času ih u Formuli 1 nema: američki automobilizam nije učinio ništa da pomogne svojim mladima da dospeju do Formule 1, jer je sva pažnja na Naskaru. Zato smo mislili da je momenat da učinimo što je moguće da otvorimo vrata mladim Amerikancima koji žele da se trkaju u Formuli 1.“

Kad ničeg nema, sve je moguće. Idealan bi bio čovek sa američkim pasošem, zainteresovan i dorastao izazovima Formule 1, ali takav očigledno ne postoji. Zato se o imenima može bezgranično spekulisati. Pominjani su i Denika Patrik, i zvezde Naskara (Kajl Buš, recimo, tvrdi da ne bi otpisao ideju o transferu 2011), i juniori koji su se pokazali u Indilajts seriji, ili su branili boje Sjedinjenih država u A1GP šampionatu. Svoju šansu traži i Žak Vilnev. On nema ’pravo’ državljanstvo, ali barem je iz Severne Amerike, poseduje iskustvo, doduše ne baš skorašnje, nekadašnji je šampion i hteo bi da se vrati u svet koji mu je okrenuo leđa 2006.

John Harrelson/Getty Images for NASCAR

Vindzor veruje: „Tamo napolju postoje milioni sjajnih vozača. Amerikanaca ima trista miliona i siguran sam da je među njima novi Luis Hamilton. Šteta je što u ovom trenutku samo mi pokušavamo da ga pronađemo, hteo bih da imam više podrške od strane drugih američkih timova iz IRL-a. I neki piloti koji se trkaju u Naskaru - Toni Stjuart, Kurt Buš i Džef Gordon, da imenujem samo trojicu - mogli bi da budu jako konkurentni u Formuli 1. Poznajete, kao i ja, sve Amerikance koji su se s uspehom trkali u IRL-u tokom poslednje tri godine: nažalost nema ih mnogo, jer većina timova izgleda želi da regrutuje evropske, ili uopšte inostrane vozače, pre američkih. Samo malo njih imalo je pravu šansu: Rajan Hanter-Rej, Grejem Rejhal, Marko Andreti... Ne bih da nabrajam mnogo, jer bih neke zaboravio.“

USF1 je vrlo, vrlo sveža tvorevina, u svet Formule 1 pogurala ju je FIA svojim netransparentnim izbornim propozicijama, a njeni osnivači brzo su našli put do Asocijacije timova. U ’Pirana klubu’ valja biti dobar sa svima. „Mi smo član FOTA, poštujemo sve što Asocijacija predstavlja i čini, na isti način na koji poštujemo ceo sport Formule 1, ne samo od pedesetih godina, već i u predratnom periodu. Ovaj sport postoji od dvadesetih godina. Ne smemo nikad zaboraviti da je za našim leđima duga istorija. FOTA je samo skorašnji primer udruživanja vrhunskih timova Formule 1 u pokušaju da učine najbolje moguće za industriju.“

Letošnji proces odabira novih ekipa bio je nejasan i nefer, šanse da stupe u elitu imali su isključivo klijenti Kosvorta. Tako su hteli Mozli i njegovi saradnici, na taj način krojili su sliku buduće Formule 1. Vindzora stvar uopšte ne uzrujava, a i zašto bi kad je USF1 aplikacija prošla. „Ne bih to uopšte nazvao skandalom, sve smatram jako čudnim. Bilo je vrlo jasno da je u momentu prijavljivanja za ulazak u Formulu 1 trebalo imati važeći ugovor sa isporučiocem motora - to je bio samo jedan od mnogih kriterijuma koji je trebalo ispuniti. Mi smo ga imali i bili smo prilično srećni što smo prošli test, tako smo ušli.“

„Ne uspevam da zamislim na šta se svi žale. Poslednji put kada su se primale prijave Dejvid Ričards dobio je mesto (Prodrajv ga nije iskoristio), niko drugi nije se žalio, već su svi išli dalje sa svojim poslom. Hteo bih da podvučem jednu stvar - svaki na brzinu 2009. stvoreni potencijalni F1 tim koji se prijavio za učešće nije imao šansu da uspe. Jedan tim Formule 1 ne stvara se preko noći: potrebno je mnogo vežbe, rada, predanosti. Kao što sam kazao, radimo na ovom projektu već pet godina, i mislim da je i Adrijan Kampos uradio svoj posao. Ne uspevam da doista razumem motive te polemike, po mom mišljenju, novi tim stvoren za tri nedelje uopšte ne bi funkcionisao.“

Temeljna izmena tehničkih propisa uoči sezone 2009. okrenula je F1 univerzum naglavce. Početne nejasnoće (da li slučajne?) oko mogućnosti ugradnje dvospratnih difuzora do maksimuma je iskoristio samo Bron i u tome ne bi bilo ničeg spornog da nema konkurenata koji su se žalili da njima nije bilo dozvoljeno da krenu Rosovim, Vilijamsovim i Tojotinim putem. Sve to pripada prošlosti. I dogodine će biti novina - tankovanje tokom trka biće zabranjeno, smanjiće se širina prednjih guma... Može li to da pomogne pridošlicama?

„Ne verujem. Promena pravila za iduću godinu nije posebno značajna u poređenju sa velikim izmenama uvedenim ove sezone. Dolivanje goriva biće zabranjeno, to je glavni aspekt. Ali, ne verujem da će to na bilo koji način novim timovima učiniti život lakšim - verovatno će ga učiniti težim. Moramo se popeti uz veliku i jako strmu planinu, dobra vest je da isto važi za sve, ne postoje različita pravila za nove i za stare timove. Oduvek smo želeli da se trkamo po istim tehničkim pravilima kao i svi drugi.“

„Mislim da će nama biti mnogo teško - ne mogu da govorim u ime ostalih. Ne gajimo nikakve iluzije da će biti lako, znamo da će biti veoma teško započeti sa timom od nule, posebno zato što nas je sva politika primorala da rad započnemo jako kasno. Konkord sporazum nismo potpisali sve do početka avgusta, imali smo jako malo vremena da spojimo sve aspekte tima. Radili smo samo na projektu formule i nadam se da ćemo imati dobar auto, jednostavan za vožnju, sa svim promenama distribucije masa koje će se dešavati kako se benzin bude trošio, ali ne mogu da kažem ništa više. Nadam se da ćemo obaviti dobar posao.“