1. Kako da ne!? Malo vam je 3. poraza, pa bi ste još da čikate sudbinu, da momci lete ponovo ka vama!? Nisu ludi! Uostalom, protiv koga da igraju? Mikića?
    (Nenad, 8. februar 2012 00:11)

    # Link komentara

  2. Neobicno sam zahvalan redakciji B92 koja je sacuvala i objavila nase komentare povodom 49. godisnjce minhenske katstrofe. Dirnut sam i pohvalama koje sam tada dobio od citalaca. Nesto od tog materijala sam sacuvao, ali vecina je nepovratno izgubljena. Na ove pohvale ponosan sam jer smatram da je fudbal najlepsa igra na svetu i imam obicaj da kazem u sali: "Gde bi mi bio kraj kada bih znao struku kao sto znam fudbal!" Meni i dan-danas stoji pred ocima slika krsnih mladica u crvenim dresovima kako postrojeni na centru pozdravljaju publiku. Centarfor Tomi Tejlor delovao je kao dzin u odnosu na zvezdinog centarhalfa Ljubu Spajica, Edvardsu niko loptu nije mogao da uzme, a Bobi nam je strpao dva gola ocas posla. Sutradan Tejlor je poginuo na licu mesta, dok je Edvards preminuo posle agonije koja je trajala desetak dana. Od tog dana postao sam navijac Mancester Junajteda. Bobi Carlton je posle nekoliko meseci ponovo dosao u Beograd kao clan reprezentacije Engleske koja je igrala prijateljsku utakmicu protiv Juguslavije, a u okviru priprema za Svetsko prvenstvo juna 1958 u Svedskoj. Bio je maj mesec i igralo se po velikoj vrucini. Koje bio krvac za poraz "Gordog (i uvek nadmenog!) Albiona", da li vrucina ili maestralna igra nase navale Petakovic-Milutinovic-Veselinovic-Sekularac-Pasic, tek "strpali" smo im pet lakih komada! Ostala mi je u secanju antologijska fotografija: navijac go do pojasa sa rukama podignutim u odusevljenju slavi nasu pobedu,a u pozadini semafor na kojem nije bilo mesta za sve strelce. Englezima nije pomoglo ni to sto je centarhalfa igrao cuveni Bili Rajt, dok se Bobi nije ni video. Na osnovu te igre i pobede optimizam pred Svetsko prvenstvo porastao je do neba. Kao sto to cesto biva sa nama. Na zemlju nas je spustio, ko bi drugi nego Ran, kao i 1954. u Svajcarskoj.
    (Matori, 7. februar 2012 17:13)

    # Link komentara

  3. Citam clanak i komentare, i malo je reci da sam odusevljen! Vidim da je proslo pet godina od kada je clanak postavljen, i nadam se da nisam jedini koji ga je sad procitao, i naravno divne komentare, i koji je odusevljen istima! Svaka cast redakciji koja je ovo ostavila kao "podsjetnik"! Steta sto nije ostvarena ideja da se ta, sad vec prosla 50-o godisnjica obiljezi susretom na Marakani, ali mozda bi bilo jos simbolicnije da se 55-a sledece godine obiljezi takvim susretom, jos vise jer je sad, pet godina kasnije, kapiten slavnog Man.Utd. Nemanja Vidic, svojevremeno kapiten, u ovom momentu, poslednje generacije C.Zvezde koja je licila na pravi tim! Jos jednom svaka cast na tekstu i svakako svim , moram reci PRAVIM, ljubiteljima fudbala koji su postavili komentare!
    (Savo, 7. februar 2012 01:27)

    # Link komentara

  4. SLAVA IM I HVALA ZA SVE STO SU UCINILI ZA MANCHESTER UNITED!
    (BEST mufc, 25. april 2007 00:01)

    # Link komentara

  5. Navijac sam Partizana,kao i cela moja porodica,ali zaista podrzavam ideju da se odigra revijalna utakmica Zvezda-Mancester,jer mislim da bi to jos vise ucvrstilo i ovako dobre odnose dva velika kluba.Rekao sam namerno da sam navijac PArtizana,da bi ljudi shvatili da nisu svi Srbi u fazonu ''da komsiji crkne krava'' ako me razumete.Mislim da bi to bilo dobro i za imidz srpskog fudbala u celini,jer jaka Zvezda automatski znaci i jak PArtizan i obrnuto.Voleo bi da u bloskoj perspektivi bude bar jos dva jaka kluba spreman da konkurisu vecitim za titulu.Zasto to nebi bila Vojvodina i OFK na primer,ili bilo koji klubovi.
    Svi znamo koje se danas pare vrte oko fudbala i svi znamo sta bi SRbiji kao zemlji znacio veci udeo u evropskom i svetskom fudbalu po pityanju marketinga i reklame dobre drzave.
    A starijim clanovima koji su poslali svoje komentare,se zahvaljujem na lepim informacijama koje smo svi mogli saznati koji smo posetili ove komentare.Nadam se da ce se naci jos njih iz starije garde da dodaju jos nesto.Ne mora to biti vezano samo za ovu temu,neka bude bilo sta vezano za antologijske utakmice i bolja vremena naseg fudbala.
    Po pricama starijih,svakako tu zasluzuje da bude Partizan-Real,Zvezda-Ferencvaros,Jugoslavija-Italija iz starijih dana....kad su nasi zarili i palili,ali na zalost nisu uspeli to da materijalizuju sa nekim trofejom.Mislim da smo najblizi bili 1968 na EP protiv Italije.
    Pozdrav svim iskrenim i pravim ljubiteljima fudbala
    (GORAN, 20. mart 2007 13:56)

    # Link komentara

  6. Zadivljen sam vasim komentarima, saznao sam po nesto i novo... Bilo bi lepo i trebali bi svi koliko mozemo da se zalazemo da sledece godine Menchester odigra revijalnu utakmicu sa Zvezdom na Marakani... Za mene bi to bio najveci dozivljaj jer skoro podjednako navijam i u srcu su mi podjednako Zvezda i Man UTD.
    (Miroslav, 19. mart 2007 18:04)

    # Link komentara

  7. U minhenskoj nesreći je bilo i nekoliko naših gradjana. Kao klinac sam se družio sa izvesnom Vesnom koja je tu nesreću preživela kao beba, i to zahvaljujući jednom igraču M.Uniteda koji je nju i njenu majku izvukao iz aviona u plamenu! Nije red da ovde spominjem i prezime. Ako se ona sama seti - neka napiše!
    (DanZaDan, 11. mart 2007 21:58)

    # Link komentara

  8. Vidim da ima malo komentara,a tema je takva da ih zasluzuje mnogo vise. To je ujedno dokaz da nas, matoraca, svedoka velikih utakmica onoga vremena, ima sve manje. Na srecu, za razliku od mnogih komentara drugih rubrika ovo sto mi pisemo liseno je navijackih emocija, podsmevanja, pocenjivanja onih "iz suprotnog tabora" itd. Ponovo se javljam zbog onoga sto je napisao Misha. Pa covek je bio takoreci na licu mesta dva istorijska dogadjaja u nasem fudbalu! U tim godinama biti neposredno uz fudbalere za koje je ceo svet znao, pa jos dobiti cokoladu od Mata Bejzbija, ja Mishi i danas zavidim! Lepo je to napisao, pogotovo onaj detalj sa pricvrscivanjem mreze engleskog gola i to na onom mestu gde im je "Dzogarac"(Petakovic) smestio tri laka komada. Ima jos jedan detalj koji je vezan za tu utakmicu sa Englezima, a koji je malo ko primetio. Da li zbog velike vrucine koja je tog majskog dana 1958. vladala u Beogradu ili su bili umorni od leta, tek na precku gola na "jugu" sletela su dva gavrana! "Ptice zloslutnice", sto bi rekao narod. Bilo je to pred sam pocetak utakmice.Zadrzali su se na toj precki nekoliko trenutaka ne bi li povratili snagu pa, valjda, uplaseni navijackim hukom digli su se u vazduh i odleprsali van stadiona. Moj drug Sofra sa kojim sam tada bio na utakmici dreknuo je: "Ove pticurine nece doneti srecu golmanu koji bude branio na ovoj strani!" Beara je bio na tom golu u prvom poluvremenu i Sofrino predskazanje nije se ostvarilo - mreza je ostala citava. Engleski golman u drugom poluvremenu na tom istom golu cetiri puta vadio je loptu iz mreze! Da li su tome doprinele one "baksuz ptice" ili navala Petakovic-Milutinovic-Veselinovic-Sekularac-Pasic? Sklon sam da verujem u mnogo veci doprinos ovih drugih "baksuza". Nazalost, na Svetskom prvenstvu u Svedskoj juna te iste godine taj kolosalna navala igrala je u odnosu na svoje kvalitete ispod ocekivanja. Ponovo su nas sacekali Nemci i opet nam je onaj Ran presudio. Ako mi bude dozvoljeno, a da ne budem ukoren sto sam "promasio temu", napisao bih nesto sta se desavalo sa Man. Junajted posle minhenske tragedije. S obzirom da i ovo pisem po secanju ne mora sve da bude u dlaku tacno, ali osnovne niti su tu. Elem, bilo je puno predloga da se na zavrsetku engleske lige (prolece 1958.)Man. Junajted proglasi za prvaka, iako oni tada nisu bili ni blizu prvom mestu. Uprava kluba taj predlog je glatko odbila! Sledecih nekoliko sezona igrali su traljavo, jer nikako nisu mogli da nadoknade gubitak nekoliko igraca koji su nosili igru celog tima. Bilo je to negde oko 60. godine kada su igrali utakmicu koja je trebalo da odluci da li ce ispasti iz lige. Da drama bude veca igralo se poslednje kolo prvenstva, a udario je brat na brata - Bobi protiv Dzekija koji je tada igrao u Lidsu. Lidsu ni pobeda ni poraz nisu nista znacili, a pobeda je bila spas za Junajted. Posmatrano iz danasanje perspektive pre svega kroz prizmu moralnih vrednosti mnogi bi pomislili da se pobednik unapred znao. A pobedio je Lids i Man. Junajted je ispao iz lige! Nije bilo popusta ni popustanja i Dzeki je protiv svoga brata Bobija odigrao mozda do tada svoju najbolju utakmicu od kada je bio u Lidsu! Da, to su bila vremena. A Junajted se posle godinu dana ponovo vratio u Prvu ligu, da bi 1968. godine osvojio Kup sampiona pobedom nad Benfikom. Eto, to je ono cega sam se setio.
    (MATORI, 3. mart 2007 09:10)

    # Link komentara

  9. Matori,ti si enciklopedija, vratio si me tamo gde mi je kao klincu srce ostalo,da tog dana i susreta sa Engleskom, ja sam stajao na Jugu pored desne stative hvatao lopte, posle treceg Petakovicevog gola,sva tri je dao u isto mesta sa desne strane u drugu stativu,iscupali su se klinovi koji drze mrezu,vracao sam te klinove nazad u zemlju,sto je zabelezila kamera "Filmskog Zurnala",koji se davno prikazivao pre filmskih predstava,vodio sam svoj razred i klince iz kraja da me vide,Bili Rajt je plakao posle utakmice u hodniku,taj 1o5 puta reprezentativac,nije mogao da veruje sta im se desilo u Beogradu,to su bila vremena fudbalske slave,kao i protiv Rumunije kada je Milos igrao sa razbijenom glavom ili
    Partizan protiv Real Madrida, kada je jurio cetvrti gol,to ce se pamtiti uvek!!!!!
    (Misha, 28. februar 2007 04:20)

    # Link komentara

  10. Te 1958 hvatao sam lopte iza gola kao pionir Partizana,ali mi je zapala cast da nosim topao termoflor i cebe,tada terapeutima Mancestera,tako da sam stalno bio uz njih na klupi,na poluvremenu Mat Bezbi
    mi je dao,dovoljno cokolade sa lesnicima,da podelim sa svojim drugarima,kao klinci,svi smo najvise trcali oko Tomy Tejlora,i Edwardsa koji su bili najsimpaticniji,bilo je jako hladno,tako da nam je cika Mita ekonom dao po dva para trenerki da navucemo,secam se da smo po saznanju da se udes dogodio,otplakali,cika Conja Matekalo, Vujica Radosavljevic, Pavle Opavski,koji su tada vodili nas najmladje,imali su muke da nas smire!!!!!!!!!!
    (Misha, 28. februar 2007 04:02)

    # Link komentara

  11. Zahvaljujem MATOROM na isprav
    ci ali tada sam imao samo 12
    godina.Bio sam sa ocem te maj
    ske nedelje 1958-e i u sredu
    da gledam neku revijalnu utak
    micu sa timom iz URUGVAJA ko
    ji se zvao AMERIKA(igrali sa
    BSK-om i bilo je 5:0 za BSK
    bas kao i naredne nedelje pro
    tiv Engleza,takodje 5:0 uz se
    canje da je jedino na toj uta
    kmici igrao trio Toza-Milos-
    Seki.Uostalom,sa takvim triom
    krila nam i nisu bila potrebna.Srdacno Dragan
    (Dragan Bosnjakovic, 19. februar 2007 16:59)

    # Link komentara

  12. GOSPODINU KOJI SEBE NAZVA MATORIM se neopisivo zahvaljujem!
    evo zasto: gospodine, vi ste tako dirljivo opisali te dogadjaje da sam se ja na par minuta totalno izgubio i identifikovao sa situacijom na stadionu i stekao tako jak utisak u glavi i mislima da sam imao osecaj da sam bio prisutan na tribinama, iako sam rodjen dvadeset i kusur godina posle nemilog dogadjaja.
    hvala Vam, gospodine, na ovom opisu koji mi je omogucio da dozivim nesto sto citajuci najinteresantnije romane i gledajuci omiljene filmove poistovecujuci se sa junacima, nisam nikad do sada doziveo!
    ako imate jos neke interesantne dozivljaje sa utakmica na kojima ste prisustvovali, molim Vas, napisite mi e-mail na:
    vbukvic@yahoo.com
    SRDACAN POZDRAV!
    (veljko, bec, 14. februar 2007 14:06)

    # Link komentara

  13. Sinoc sam poslao komentar koji je objavljen i necu vise da vas gnjavim. Uvek sam tuzan 6.februara, a bio sam potpuno van sebe od zalosti kada sam u predvecerje 6. februara 1958. cuo za minhensku nesrecu. Prosto nisam mogao da poverujem da vise necu gledati onog rmpaliju Tomi Tejlora koji je "u zubima nosio" sirotog Ljubu Spajica, malog Edvardsa koji je je bio glavna radilica svog tima io stale. A navijao sam protiv njih dan pre njihove pogibije! Nemam nikakvu licnu arhivu i jedina arhiva je moje koliko-toliko dobro secanje. Mislim da je Junajted vec posle 15-tak minuta poveo sa 3:0, a posle Denisa Vajoleta dva gola pored uplasenog Ljube Spajica dao je upravo gorostasni Tomi Tejlor. Svi smo pomislili da je gotovo. I onda je doslo do preokreta i zatim "istorijskog" promasaja Jove Cokica. Za taj promasaj mnogi su govorili da je oterao Junajted u smrt. Naime, po pravilima tadasnjeg Kupa sampiona da je bilo 4:3 za Zvezdu (nije se vazio gol u gostima)igrala bi se treca utakmica na neutralnom terenu. Ali, nikakva vajda od toga sta bi bilo, da je bilo. Nisam tacno siguran u zvezdin sastav (iduce godine navrsice se pola veka od te tragedije), ali mislim da su na teren istrcali: Beara- Stankovic, Zekovic (nisam bas siguran u bekovski par)- Mitic, Spajic, Borozan- Rudinski?, Sekularac, Tasic, Kostic, Cokic.

    Interesantno je da je maja te iste godine u Beogradu gostovala reprezentcija Engleske i u okviru priprema za Prvenstvo sveta u Svedskoj odigrala je utakmicu protiv nase reprezentacije. U timu je bio i Bobi Carlton, dok je kapiten bio cuveni Bili Rajt. Bio je veoma topao majski dan koji je mozda smetao Englezima nenaviknutim na vrucinu. Nasi su ih pregazili sa 5:0 golovima Petakovica (3), Toze Veselinovica i Pasica. Englezi se nisu videli, a sam Rajt je ispadao smesan kada bis se nasao u mrezi trojke Sekularac-Milutinovic-Veselinovic. Antologijska je fotografija kako na jugu jedan navijac go do pojasa odusevljeno dize ruke i vitla majicom, a pozadini na onom semaforu nema mesta da se ispisu imena svih strelaca!
    (Matori, 11. februar 2007 14:35)

    # Link komentara

  14. Jedna ispravka. Igrac koji je mogao da resi utakmicu nije bio Bora Kostic, vec Jovan - Jova Cokic. Man. Utd. je posle 3:3 bio nacisto pao i Jova je dobio loptu malo ukoso od Gregovog gola i umesto da doda loptu nekom od potpuno slobodnih zvezdinih igraca pucao je i pogodio spoljnji deo mreze. To je bilo na juznom delu tadasnjeg stadiona JNA, a na tribini iza gola krenuo tog trenutka krenuo je "talas" koji je desetine navijaca izbacio kroz zastitinu ogradu na travu pored tribina. Bilo je povredjenih, a moje drugove i mene, tada brucose, masa umalo nije udavila. Jova Cokic je umro pre dve godine.
    (Matori, 10. februar 2007 23:36)

    # Link komentara

  15. ...Kao nagradu za dobor odradjeno prvo polugodiste,kao dvanaestogidisnjaka otac me
    je odveo da gledam utakmicu.Secam se gotovo svih detalja.secam se da su,cak Boru Kostica
    "optuzivali"sto je na cetiri minuta pre kraja
    propustio idealnu zansu...jer da dade gol,Man
    cester bi osdtao u Bgd jos dva dana,zbog nove
    utakmice.Zapamtio sam devetnaestogodisnjeg
    Tejlora,Denisa Vajoleta i perfektnog golmana
    Harija Grega.Cak se secam da je,posle udesa
    aviona spasao jednu devojcicu.SLAVA IM I HVA-
    LA ZA SVE STO SU DALI SVETSKOM FUTBALU.
    Dragoslav
    (Dragan Bosnjakovic, 7. februar 2007 00:48)

    # Link komentara