Bekstvo iz ropstva

pa brate, zagrizi jače, nadji prevodioca, napravi intervju, sklopi dogovor, napravi priču, nadji ljude napišite scenarijo, snimite film. Ozbiljno!

Odličan članak! Bravo na izboru ove životne priče!

prica zasluzuje da se snimi film! bio bi bolji film od 95% trasha koji se danas snima.

Ovo je jako, jako tuzno... Otisao sam i zagrlio svoju decu, odmah

Sad vidim koliko su nasa deca razmazena. Od tri varijante za dorucak, on mi trazi cetvrtu.
Moreee...

Dobar text.

Svaka cast za clanak.

Najsuroviji sport...

Bravo Stefane !

Zanima me kakva je životna priča tog prvog protivnika kojeg je srećnim slučajem nokautirao nogom. Da li je i taj nesrećnik došao iz ropstva i užasnog siromaštva, pa je zbog tog nokauta nestao sa lica zemlje da bi junak Jodeka uspeo?

Bravo za članak! Nisam zainteresovan za borilačke sportove ali me priča uvukla u sebe čim sam počeo sa čitanjem. Ideja o scenariju nije loša!

Stefan Nikolic je lud covek nema los tekst

"Ugladjeni gospodinin", "zli decaci", rodbina koja cak smrdi"....svasta... al ajd mozda ova hibridna patetika i jeste vrhunac sportskog novinarstva. Zivotni put ovog coveka bez sumnje je specifican i tezak

Vidi ovih dezurnih pljuvaca sto izmilise... Zar vi nemate nista pametnije da radite sem da hejtujete po komentarima!? Ovo je sportski novinar i clanak, nece o doktorima pisat. Ako ste tolko pametni verovatno ima i neki naucnih sajtova i verovatno i tamo nekih slicnih prica pa idite tamo pa citajte.

Godinama sam trenirao muay thai. Malo je klubova kod nas u kojima ovaj sport moze da se trenira. Klubovi u glavnom uce modifikovani kik boks, ali to nije isto. Ovakvih prica na tajlandu je koliko hoces. Decaci prve profesionalne borbe rade sa 6-7 godina jer je to jedini nacin da zarade pare tako mali. Njima je neshvatljivo to sto zapadnjaci mogu da se bave drugim poslivima ali nece nego zele da se bore. On je za tajlandske pojmove kasno poceo da se bori pa mu je karijera trajala dok nije napunio 32. U glavnom u penziju idu sa oko 25. Konkurencija je ogromna pa su pare koje se zaradjuju smesne. Na tajlandu zivi oko 70 miliona ljudi a ima oko 12k profesionalnih boraca, dok u sad ima oko 350 miliona ljudi a oko 2k profesionalnih boksera. Borce najvise "pljackaju" promoteri. Prica je da je Buakaw zaradjivao oko 300e po borbi bez obzira na borbu (cak i za finale k1 turnira). Zato je i napustio Por Pramuk gym. Druga prica je da je Yodsenklai fairtex imao najbolji ugovor od svih boraca i da je zaradu delio 50:50.

Prica u domenu filma Joker. Preterana na vise nivoa. Ne tvrdim da nas neko ovde laze, ali previse legendi se veze za istocnjacke majstore borilackih vestina. Nije ovo ni prva, a ni poslednja. Ne kazem da je tesko da je neko imao toliko nesrecnih dogadjaja u svom zivotu, nego mi je simptomaticno kako je uvek vezano za borce (judo, karate, kungfu, muthai... ), a ne za neke ucitelje, lekare, pisce...

Eventualno bi bilo dobro napisati šta radi sada i šta je sa njegovom porodicom.

Sjajan članak, uživao sam čitajući ga, i još jednom se podsetio na realnost života širom planete!
Borilačka veština Muay Thai poznata je po surovoj konkurenciji i uslovima treniranja, na Tajlandu uglavnom treniraju deca bez drugih mogućnosti...a sama selekcija je surova. Zbog toga ovakve priče jesu retke, bude tu puno dobrih boraca, ali doći do Šampionske titule...to je veliki i redak uspeh.

Odlično zapažanje u jednom komentaru je da su Tajlanđani iznenađeni da Evropljani žele trenirati Muay Thai iz hobija, kao i druge borilačke sportove... pored toliko drugih sportova, hobija, umetnosti...

Definitivno najači sportski novinar.

Sjajan članak. Ovo se zove novinarstvo.

Odlična, vrlo inspiritivna priča.

Interesantno.

Prica u domenu filma Joker. Preterana na vise nivoa. Ne tvrdim da nas neko ovde laze, ali previse legendi se veze za istocnjacke majstore borilackih vestina. Nije ovo ni prva, a ni poslednja. Ne kazem da je tesko da je neko imao toliko nesrecnih dogadjaja u svom zivotu, nego mi je simptomaticno kako je uvek vezano za borce (judo, karate, kungfu, muthai... ), a ne za neke ucitelje, lekare, pisce...

"Ugladjeni gospodinin", "zli decaci", rodbina koja cak smrdi"....svasta... al ajd mozda ova hibridna patetika i jeste vrhunac sportskog novinarstva. Zivotni put ovog coveka bez sumnje je specifican i tezak

pa brate, zagrizi jače, nadji prevodioca, napravi intervju, sklopi dogovor, napravi priču, nadji ljude napišite scenarijo, snimite film. Ozbiljno!

Zanima me kakva je životna priča tog prvog protivnika kojeg je srećnim slučajem nokautirao nogom. Da li je i taj nesrećnik došao iz ropstva i užasnog siromaštva, pa je zbog tog nokauta nestao sa lica zemlje da bi junak Jodeka uspeo?

Odličan članak! Bravo na izboru ove životne priče!

Vidi ovih dezurnih pljuvaca sto izmilise... Zar vi nemate nista pametnije da radite sem da hejtujete po komentarima!? Ovo je sportski novinar i clanak, nece o doktorima pisat. Ako ste tolko pametni verovatno ima i neki naucnih sajtova i verovatno i tamo nekih slicnih prica pa idite tamo pa citajte.

Ovo je jako, jako tuzno... Otisao sam i zagrlio svoju decu, odmah

Dobar text.

Definitivno najači sportski novinar.

Stefan Nikolic je lud covek nema los tekst

Svaka cast za clanak.

Bravo Stefane !

Najsuroviji sport...

prica zasluzuje da se snimi film! bio bi bolji film od 95% trasha koji se danas snima.

Sad vidim koliko su nasa deca razmazena. Od tri varijante za dorucak, on mi trazi cetvrtu.
Moreee...

Bravo za članak! Nisam zainteresovan za borilačke sportove ali me priča uvukla u sebe čim sam počeo sa čitanjem. Ideja o scenariju nije loša!

Sjajan članak, uživao sam čitajući ga, i još jednom se podsetio na realnost života širom planete!
Borilačka veština Muay Thai poznata je po surovoj konkurenciji i uslovima treniranja, na Tajlandu uglavnom treniraju deca bez drugih mogućnosti...a sama selekcija je surova. Zbog toga ovakve priče jesu retke, bude tu puno dobrih boraca, ali doći do Šampionske titule...to je veliki i redak uspeh.

Odlično zapažanje u jednom komentaru je da su Tajlanđani iznenađeni da Evropljani žele trenirati Muay Thai iz hobija, kao i druge borilačke sportove... pored toliko drugih sportova, hobija, umetnosti...

Sjajan članak. Ovo se zove novinarstvo.

Eventualno bi bilo dobro napisati šta radi sada i šta je sa njegovom porodicom.

Odlična, vrlo inspiritivna priča.

Godinama sam trenirao muay thai. Malo je klubova kod nas u kojima ovaj sport moze da se trenira. Klubovi u glavnom uce modifikovani kik boks, ali to nije isto. Ovakvih prica na tajlandu je koliko hoces. Decaci prve profesionalne borbe rade sa 6-7 godina jer je to jedini nacin da zarade pare tako mali. Njima je neshvatljivo to sto zapadnjaci mogu da se bave drugim poslivima ali nece nego zele da se bore. On je za tajlandske pojmove kasno poceo da se bori pa mu je karijera trajala dok nije napunio 32. U glavnom u penziju idu sa oko 25. Konkurencija je ogromna pa su pare koje se zaradjuju smesne. Na tajlandu zivi oko 70 miliona ljudi a ima oko 12k profesionalnih boraca, dok u sad ima oko 350 miliona ljudi a oko 2k profesionalnih boksera. Borce najvise "pljackaju" promoteri. Prica je da je Buakaw zaradjivao oko 300e po borbi bez obzira na borbu (cak i za finale k1 turnira). Zato je i napustio Por Pramuk gym. Druga prica je da je Yodsenklai fairtex imao najbolji ugovor od svih boraca i da je zaradu delio 50:50.

Interesantno.