"Tebe će da oteraju iz redakcije, a meni ne mogu ništa"

nazalost, juce sam isao da ispratim NASEG komsiju Boleta, sto bi se reklo na neko bolje mesto. a prosli utorak smo sedeli u NASEM kaficu, i pricali naravno o kosarci. i dalje sam pod jakim emocijama, i ne mogu da se otmem utisku, da "ONI" sto su mu juce dosli na sahranu, nisu mogli da mu produze zivot (kss, klubovi u kojima je radio), samo da je imao klub i ove sezone. jer poslednjih godina nije imao nigde kontinuitet (sigurno ne samo svojom krivicom), vec su to samo bili, sto bi on rekao "SEZONSKI POSLOVI". nazalost, stariji treneri ce nas napustati, jer to je zivot, a ovi mladji sporo dolaze. neka ti je vecna slava, i veliko hvala, za sve trenutke koje smo proveli na i pored terena. laka ti zemlja, KOMSIJO.

Da je Englez bio bi njihov najbolji košarkaški stručnjak svih vremena...Malo se cene ljudi globalno u našoj zemlji koji prave igrače ako kojim slučajem ne treniraju Partizan i Zvezdu...Gledao sam ga par puta kod Tegija..Jako harizmatican i pametan covek bio...

Vladan Tegeltija je kultni košarkaški novinar? 
Kultni košarkaški novinar Vladan Tegeltija? 
Au komšo, pa to je upravo ova prica o kojoj prica Boško, kada se preko noci proguras i nameces kao neki znalac a ostrascena masa te progura jer si isti kao i oni, i onda si ,,kultni"... 
Ne ide to tako komšo, ne ide, osim izgleda da u ovo vrijeme izmisljenih zavjera i fiktivnog aparthejda.
(Vladan Tegeltija, 01. februar 2019 14:23

Vladan tegeltija je tu od 80ih godina jedino je problem sto ste ga vi povampireni uzeli na zub kad je javno poceo da podrzava partizan a pre toga vam je bio i gotivan

Priča o pokojnom Bošku, a ovde se proziva Tegeltija. Jes da ga ni ja ne gotivim nešto posebno, ali dajte ljudi malo poštovanja prema Đokiću. Bar se na ovakvom tekstu suzdržite navijačke obojenosti.

Lep tekst, i lepo je što je objavljen. Slava dobrom treneru!
ostalo su sitnice.

Tragicno je da je Djokic godinama bio bez posla osim sto je s vremena na vreme radio u nekim klubovima druge kosarkaske lige.Godinama je bio egsistencionalno ugrozen. Zar nije mogao ,a to je kritika ljudima u KSS ,da radi,na primer, kao koordinator svih mladjih selekcija i da bude od koristi i trenerima koji su cesto bez referenci i uspeha uzimali mladje selekcije?I tu vezbali da rade.Zar sa tim iskustvom i obrazovanjem nije mogao da bude i funkcioner u savezu.Ali mozda mu je bio problem visak obrazovanja odnosu na ove danasnje.
Sramotno vreme koje se prepoznaje i kroz sudbinu ovog coveka i strucnjaka.
A opis da je bio najbolji trener medju novinarima i obrnuto je podcenjivanje ovog strucnjaka.
Tragican zavrsetek jedne posebne osobe i strucnjaka!

1. Iz tog ili nekog drugog razloga, tek smrt Boška Đokića u domaćoj javnosti nije izazvala reakciju dostojnu veličini čoveka koji je doneo prvi prsten pobednika Jadranske lige u Srbiju.

2. “Đurović je Refleks vodio u 26 utakmica, a ja samo u dve i njemu idu sve čestitke“, rekao je Đokić i doneo prvi prsten šampiona Jadranske lige u Srbiju.

Sami ste dali odgovor u tekstu. Zamislite da je Radonjic cepao celu sezonu i onda onaj nesrecnik Alempije dobio posao za F4, jel bi on bio zasluzan za uspesnu sezonu?

(Jaran, 01. februar 2019 13:56)

Tako je i Kime Bogojević preuzeo Partizan od Mute Nikolića pred kraj sezone i ispalo da su se plasirali na F4 Evrolige 1998. Muta vodio tim 2-3 sezone a Kime na ukupno 10 utakmica i na F4 završi on a ne Muta. Ali je nakon plasmana izjavio isto ovo što i pokojni Boško, rekao da je sve Mutina zasluga.

Vladan Tegeltija je kultni košarkaški novinar?
Kultni košarkaški novinar Vladan Tegeltija?
Au komšo, pa to je upravo ova prica o kojoj prica Boško, kada se preko noci proguras i nameces kao neki znalac a ostrascena masa te progura jer si isti kao i oni, i onda si ,,kultni"...
Ne ide to tako komšo, ne ide, osim izgleda da u ovo vrijeme izmisljenih zavjera i fiktivnog aparthejda.

Легендо ,хвала за све. Почивај у миру.

"Za realniju sliku stanja srpskog basketa potreban je objektivan durbin i nešto duža analiza, pa da probam. Davno je poremećen niz uspeha: jaka nacionalna liga koja (po)rađa klubove, asove i vrhunske trenere, naravno uz adekvatan model igre. Raspad Jugoslavije uticao je na lutanja u nacionalnim šampionatima, odliv odličnih igrača i stručnjaka, kao i na zaborav krucijalne činjenice: jedina prava škola košarke u Evropi bila je jugoslovenska – brza, tehnički doterana igra, sa idejom, fintom, kreacijom u tranziciji i poziciji, uz surove realizatore u završnicama napada i utamica, a uz korektno obavljanje defanzivnih zadataka. Umesto toga dugo smo prihvatali sporu kontakt-igru na centre, sa bekovima ”poštarima” a ne kreatorima, odnosno – opstrukcija igre bila je primarna. Sada se to menja, ali mislim da je španska liga uzela model sa ovih prostora i postigla (za)vidan nivo…

Nedostatak asova, igrača koji su prešli najteži stepenik – ”sedi, odličan 5”,  vidim u kidanju karika lanca genski potencijal-trenažni proces-samousavršavanje… Genski potencijal najmanje je sporan, ovde je basket duboko prodro u mističnu memoriju po floskuli ”kakvo seme takav i krompir”, prezimena Pecarski, Nakić, Koprivica, Mišković, Trifunović, Karadžić, Tarlać, Gurović i ina – podsećaju da su očevi imali zavidne karijere, a da je pred sinovima težak, ali ne i nemoguć zadatak – da ih košarkaški dostignu i prevaziđu… Trenažni proces je veći problem na kome se saplićemo. Nedostatak jake nacionalne lige doprineo je da talentovani treneri nemaju u Srbiji više od desetak klubova za rad i napredovanje, pa su svoje ime sticali van zemlje  (Kokoškov, Saša Obradović, Saša Đorđević, Trifunović, Lukić, pa i Džikić, sad su Jovanović, Alimpijević i drugi na istoj trasi). Samim tim kouč-pripravnik danas u Srbiji nema ni trenera-uzora koga može da prati i opšti sa njim, uglavnom se sve svelo na kompjutersko znanje, pre svega kroz engleske odrednice i crtanje na tabli. Da ne pominjemo loš socijalno-finansijski status tih momaka, ali i potrebu za širim znanjem i vaspitnim komponentama… Kontinuirano samousavršavanje talentovanih igrača, odnosno nedostatak istog, ide najvećim delom od njih samih, delom od nedostatka trenerove nadgradnje, često samo od roditeljske prevelike ambicije. Dakle, niko u jakom (individualnom) treningu ne vidi jedini put ka cilju, svi hoće kroz večernju, dopisnu školu da dođu do ”diplome”. Rečju, srpski basket je ”bolestan”, kod trenera nedostaje ideja, vizija pa shodno tome kod igrača kreacija i realizacija, posebno u poslednja tri minuta ”odlučujućih” mečeva…

Posledično, pri formiranju tima kouč (a najčešće to na sebe preuzimaju menadžeri i ”gazde”, odnosno stručnjaci opšte prakse kojima je trener ”nužno zlo”) gleda da zadovolji neke norme, odnosno da nađe kreatore igre, rasne strelce i realizatore, kao i igrače koji se mogu uklopiti u njegovu filozofiju, koncepciju igre u obavljanu teških, ali kao so bitnih segmenata odbrane i napada. Kako tu stojimo na ovom našem arealu? Kreatora igre ni na vidiku, iz više opisanih razloga, evo još jednog, ali najbitnijeg: u ovom veku u Partizanu i Crvenoj zvezdi, pa i ostalim većim timovima, pozicija pleja bila je garantovana strancima, domaći momci bili su izmene, mahači peškirom. Samim tim, danas dobar plej i igra do četrdesetak godina života. Dakle, produkcija organizatora igre je ispod proseka… Gotovo isti slučaj je i sa ”strelcima”, rasnim realizatorima, jer je i to pozicija određena za strane igrače, domaće neće niko da uči i čeka pet do sedam godina, jer se otkazi u našoj struci dobijaju ekspresno, često u sezoni jedan tim vode i tri kouča… Dolazimo do toga da Srbija prozvodi najviše igrača iz treće grupe – onih koji su vezivno tkivo, vrlo dobrih koji su pouzdani i obavljaju svaki zadatak, ali koji retko sami dovode do pobede, bilo da su organizatori ili realizatori. Znači: dobri su momci kojima se ne da da reše ili osmisle poslednji napad pri egal rezultatu, oni će ući za defanzivu. rečju – uvek druga klasa…

Zaključak kolumnice: nije dobro, ali propasti nećemo. Šalim se, za napredak u bilo čemu, pa i u srpskom basketu, potrebno je za početak okupiti sve dobronamerne a stručne ljude, da nađu izlaz iz tunela, a posle će se to barem desetak godina u praksi raditi, sa mlađim ljudima koji imaju dosta energije a (ni)malo lošeg iskustva i ostrašćenosti. Srećno svim košarkaškim uposlenicima u narednoj godini, posebno kolegama…"

Poslednja kolumna pokojnog Boška koja zbog veličine ne može biti epitaf ali po meni potpuno tačno odslikava stanje košarke u Srbiji.Vrzino kolo instant rezultata partijski dovedenih (izabranih) "gazda", menadžera i želja plaćenih navijača za što bržim osvajanjem bilo kakvog trofeja je unazadilo sport broj 1 u Srbiji.

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ.

Bošku Đokiću neka je laka crna zemlja!

Smrt Boška Đokića je i te kako izazvala reakciju. Ljudi su ga cenili i voleli. Pogodilo je mnoge koji ga nisu poznavali lično. Boško je to i zaslužio. Šmek, hrabrost, harizma, znanje.

Kakav bre trener? Legende naše političke scene su u sportu. Ušli sa opancima bez dana radnog staza izašli kao milioneri.

zašto vladan tegeltija zasluzuje da se spominje pored ovakve ljudine? boško, hvala na svemu.

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ. Bošku Đokiću neka je laka crna zemlja!
(sns omladina, 01. februar 2019 15:07)

Muta je preuzeo Partizan posle finala Partizan-Beočin, u kome je Žeravica vodio Partizan a Muta BFC. To je bilo 1996. Ako je Partizan igrao F4 1998. onda je nemoguće da ga je Muta preuzeo na početku te sezone. Muta je uzeo Partizan 1996, u Evroligi su ispali u četvrtfinalu 1997. od Dudinog Olimpijakosa (koji je te godine i osvojio Evroligu), a pred kraj sezone 1997/98 Muta daje ostavku a dolazi Kime. Partizan pobedjuje Olimpijakos u četvrtfinalu (Čubrila konačno krenule trojke) i plasira se na F4.

"ako im postane deo imidža da veštački naprave klub ili veštački ugase neki klub, pa se onda mešaju i rade po nekom nepotizmu, rođačkoj, da ne kažem i partjskoj liniji..."

Prepoznajete li neke "legende" u ovome?

Laka ti zemlja, upoznao sam ga u Osijeku kada je bio trener na pocetku karijere. Dobar trener, dobar covjek.

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ.
(sns omladina, 01. februar 2019 15:07)

Vidiš, netačan je i ovaj tvoj podatak vezan za naziv tog takmičenja. Još od 1991.godine, ne postoji više KEŠ (kup evropskih šampiona), već FIBA Evroliga, do 2000.god. Od 2000.god. do danas je ULEB Evroliga.

I posle neki pitaju zašto smo protiv Čanka, Alimpijevića, Tomića... a za neke ozbiljne trenere...

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ. 

Bošku Đokiću neka je laka crna zemlja!
(sns omladina, 01. februar 2019 15:07)

Netacno, Muta je vodio KKP i u sezoni 96/97 (dosao iz BFC-a). Zeravica pre toga.

Pocivaj u miru, Bosko!

Laka ti zemlja druže. Vest me je pogodila strašno. Od paviljona pa igrališta kod kineza puno lepih se anja. Slava ti.

sns omladina@
Jeste Muta nasledio Žeravicu (Muta vodio Bfc-Beočin i u finalu izgubio upravo od Žeravicinog Partizana posle vođstva od 2-0 u seriji) i vodio je Partizan nepune 3 sezone a ne od početka te 97/98 sezonu ;-).

Vladan Tegeltija je kultni košarkaški novinar?
Kultni košarkaški novinar Vladan Tegeltija?
Au komšo, pa to je upravo ova prica o kojoj prica Boško, kada se preko noci proguras i nameces kao neki znalac a ostrascena masa te progura jer si isti kao i oni, i onda si ,,kultni"...
Ne ide to tako komšo, ne ide, osim izgleda da u ovo vrijeme izmisljenih zavjera i fiktivnog aparthejda.
(Vladan Tegeltija, 01. februar 2019 14:23

Vladan tegeltija je tu od 80ih godina jedino je problem sto ste ga vi povampireni uzeli na zub kad je javno poceo da podrzava partizan a pre toga vam je bio i gotivan
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (logican sled okolnosti, 1. februar 2019 14:45)

Izmisljotina u stilu... Vladana Tegeltije.
Komšo, Tegeltija je tada imao 15ak godina, tek od '95e radi u SOS a svi znamo ko je vedrio i oblacio Srbijom devedesetih, tako da... ima jedan dobar website, preporucujem, zove se google, iskoristis ga da ne lupis.

Pa tako se dele i ministarstva i firme i agencije i... Jedan od ljudi koji su stvarali iz ničega nešto. Toga je sve manje.

Možda je ovom kolumnom i presudio samom sebi.

Momci u pravu ste, moja greska, ishlapio mozak. Ali mi se vratila slika duela sa Olimpijakosom 97, u sve tri utakmice pobedjivali gosti. Brkic, Beric, Cubrilo itd, sa druge strane Dejvid Rivers, Tarlac, Tomic, Nakic, Fasulas, Sigalas, Bakacijas, Papanikolau...

Vladan Tegeltija je kultni košarkaški novinar?
Kultni košarkaški novinar Vladan Tegeltija?
Au komšo, pa to je upravo ova prica o kojoj prica Boško, kada se preko noci proguras i nameces kao neki znalac a ostrascena masa te progura jer si isti kao i oni, i onda si ,,kultni"...
Ne ide to tako komšo, ne ide, osim izgleda da u ovo vrijeme izmisljenih zavjera i fiktivnog aparthejda.

Vladan Tegeltija je kultni košarkaški novinar? 
Kultni košarkaški novinar Vladan Tegeltija? 
Au komšo, pa to je upravo ova prica o kojoj prica Boško, kada se preko noci proguras i nameces kao neki znalac a ostrascena masa te progura jer si isti kao i oni, i onda si ,,kultni"... 
Ne ide to tako komšo, ne ide, osim izgleda da u ovo vrijeme izmisljenih zavjera i fiktivnog aparthejda.
(Vladan Tegeltija, 01. februar 2019 14:23

Vladan tegeltija je tu od 80ih godina jedino je problem sto ste ga vi povampireni uzeli na zub kad je javno poceo da podrzava partizan a pre toga vam je bio i gotivan

zašto vladan tegeltija zasluzuje da se spominje pored ovakve ljudine? boško, hvala na svemu.

1. Iz tog ili nekog drugog razloga, tek smrt Boška Đokića u domaćoj javnosti nije izazvala reakciju dostojnu veličini čoveka koji je doneo prvi prsten pobednika Jadranske lige u Srbiju.

2. “Đurović je Refleks vodio u 26 utakmica, a ja samo u dve i njemu idu sve čestitke“, rekao je Đokić i doneo prvi prsten šampiona Jadranske lige u Srbiju.

Sami ste dali odgovor u tekstu. Zamislite da je Radonjic cepao celu sezonu i onda onaj nesrecnik Alempije dobio posao za F4, jel bi on bio zasluzan za uspesnu sezonu?

Možda je ovom kolumnom i presudio samom sebi.

"ako im postane deo imidža da veštački naprave klub ili veštački ugase neki klub, pa se onda mešaju i rade po nekom nepotizmu, rođačkoj, da ne kažem i partjskoj liniji..."

Prepoznajete li neke "legende" u ovome?

Vladan Tegeltija je kultni košarkaški novinar?
Kultni košarkaški novinar Vladan Tegeltija?
Au komšo, pa to je upravo ova prica o kojoj prica Boško, kada se preko noci proguras i nameces kao neki znalac a ostrascena masa te progura jer si isti kao i oni, i onda si ,,kultni"...
Ne ide to tako komšo, ne ide, osim izgleda da u ovo vrijeme izmisljenih zavjera i fiktivnog aparthejda.
(Vladan Tegeltija, 01. februar 2019 14:23

Vladan tegeltija je tu od 80ih godina jedino je problem sto ste ga vi povampireni uzeli na zub kad je javno poceo da podrzava partizan a pre toga vam je bio i gotivan
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (logican sled okolnosti, 1. februar 2019 14:45)

Izmisljotina u stilu... Vladana Tegeltije.
Komšo, Tegeltija je tada imao 15ak godina, tek od '95e radi u SOS a svi znamo ko je vedrio i oblacio Srbijom devedesetih, tako da... ima jedan dobar website, preporucujem, zove se google, iskoristis ga da ne lupis.

Priča o pokojnom Bošku, a ovde se proziva Tegeltija. Jes da ga ni ja ne gotivim nešto posebno, ali dajte ljudi malo poštovanja prema Đokiću. Bar se na ovakvom tekstu suzdržite navijačke obojenosti.

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ.

Bošku Đokiću neka je laka crna zemlja!

Da je Englez bio bi njihov najbolji košarkaški stručnjak svih vremena...Malo se cene ljudi globalno u našoj zemlji koji prave igrače ako kojim slučajem ne treniraju Partizan i Zvezdu...Gledao sam ga par puta kod Tegija..Jako harizmatican i pametan covek bio...

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ.
(sns omladina, 01. februar 2019 15:07)

Vidiš, netačan je i ovaj tvoj podatak vezan za naziv tog takmičenja. Još od 1991.godine, ne postoji više KEŠ (kup evropskih šampiona), već FIBA Evroliga, do 2000.god. Od 2000.god. do danas je ULEB Evroliga.

(Jaran, 01. februar 2019 13:56)

Tako je i Kime Bogojević preuzeo Partizan od Mute Nikolića pred kraj sezone i ispalo da su se plasirali na F4 Evrolige 1998. Muta vodio tim 2-3 sezone a Kime na ukupno 10 utakmica i na F4 završi on a ne Muta. Ali je nakon plasmana izjavio isto ovo što i pokojni Boško, rekao da je sve Mutina zasluga.

nazalost, juce sam isao da ispratim NASEG komsiju Boleta, sto bi se reklo na neko bolje mesto. a prosli utorak smo sedeli u NASEM kaficu, i pricali naravno o kosarci. i dalje sam pod jakim emocijama, i ne mogu da se otmem utisku, da "ONI" sto su mu juce dosli na sahranu, nisu mogli da mu produze zivot (kss, klubovi u kojima je radio), samo da je imao klub i ove sezone. jer poslednjih godina nije imao nigde kontinuitet (sigurno ne samo svojom krivicom), vec su to samo bili, sto bi on rekao "SEZONSKI POSLOVI". nazalost, stariji treneri ce nas napustati, jer to je zivot, a ovi mladji sporo dolaze. neka ti je vecna slava, i veliko hvala, za sve trenutke koje smo proveli na i pored terena. laka ti zemlja, KOMSIJO.

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ. Bošku Đokiću neka je laka crna zemlja!
(sns omladina, 01. februar 2019 15:07)

Muta je preuzeo Partizan posle finala Partizan-Beočin, u kome je Žeravica vodio Partizan a Muta BFC. To je bilo 1996. Ako je Partizan igrao F4 1998. onda je nemoguće da ga je Muta preuzeo na početku te sezone. Muta je uzeo Partizan 1996, u Evroligi su ispali u četvrtfinalu 1997. od Dudinog Olimpijakosa (koji je te godine i osvojio Evroligu), a pred kraj sezone 1997/98 Muta daje ostavku a dolazi Kime. Partizan pobedjuje Olimpijakos u četvrtfinalu (Čubrila konačno krenule trojke) i plasira se na F4.

Netacno, prethodnu sezonu je vodio Zeravica, Muta je tek od pocetka te F4 sezone, 1998god, a podneo ostavku nakon 8 poraza u grupi u Euroligi, tada KEŠ. 

Bošku Đokiću neka je laka crna zemlja!
(sns omladina, 01. februar 2019 15:07)

Netacno, Muta je vodio KKP i u sezoni 96/97 (dosao iz BFC-a). Zeravica pre toga.

Pocivaj u miru, Bosko!

Tragicno je da je Djokic godinama bio bez posla osim sto je s vremena na vreme radio u nekim klubovima druge kosarkaske lige.Godinama je bio egsistencionalno ugrozen. Zar nije mogao ,a to je kritika ljudima u KSS ,da radi,na primer, kao koordinator svih mladjih selekcija i da bude od koristi i trenerima koji su cesto bez referenci i uspeha uzimali mladje selekcije?I tu vezbali da rade.Zar sa tim iskustvom i obrazovanjem nije mogao da bude i funkcioner u savezu.Ali mozda mu je bio problem visak obrazovanja odnosu na ove danasnje.
Sramotno vreme koje se prepoznaje i kroz sudbinu ovog coveka i strucnjaka.
A opis da je bio najbolji trener medju novinarima i obrnuto je podcenjivanje ovog strucnjaka.
Tragican zavrsetek jedne posebne osobe i strucnjaka!

"Za realniju sliku stanja srpskog basketa potreban je objektivan durbin i nešto duža analiza, pa da probam. Davno je poremećen niz uspeha: jaka nacionalna liga koja (po)rađa klubove, asove i vrhunske trenere, naravno uz adekvatan model igre. Raspad Jugoslavije uticao je na lutanja u nacionalnim šampionatima, odliv odličnih igrača i stručnjaka, kao i na zaborav krucijalne činjenice: jedina prava škola košarke u Evropi bila je jugoslovenska – brza, tehnički doterana igra, sa idejom, fintom, kreacijom u tranziciji i poziciji, uz surove realizatore u završnicama napada i utamica, a uz korektno obavljanje defanzivnih zadataka. Umesto toga dugo smo prihvatali sporu kontakt-igru na centre, sa bekovima ”poštarima” a ne kreatorima, odnosno – opstrukcija igre bila je primarna. Sada se to menja, ali mislim da je španska liga uzela model sa ovih prostora i postigla (za)vidan nivo…

Nedostatak asova, igrača koji su prešli najteži stepenik – ”sedi, odličan 5”,  vidim u kidanju karika lanca genski potencijal-trenažni proces-samousavršavanje… Genski potencijal najmanje je sporan, ovde je basket duboko prodro u mističnu memoriju po floskuli ”kakvo seme takav i krompir”, prezimena Pecarski, Nakić, Koprivica, Mišković, Trifunović, Karadžić, Tarlać, Gurović i ina – podsećaju da su očevi imali zavidne karijere, a da je pred sinovima težak, ali ne i nemoguć zadatak – da ih košarkaški dostignu i prevaziđu… Trenažni proces je veći problem na kome se saplićemo. Nedostatak jake nacionalne lige doprineo je da talentovani treneri nemaju u Srbiji više od desetak klubova za rad i napredovanje, pa su svoje ime sticali van zemlje  (Kokoškov, Saša Obradović, Saša Đorđević, Trifunović, Lukić, pa i Džikić, sad su Jovanović, Alimpijević i drugi na istoj trasi). Samim tim kouč-pripravnik danas u Srbiji nema ni trenera-uzora koga može da prati i opšti sa njim, uglavnom se sve svelo na kompjutersko znanje, pre svega kroz engleske odrednice i crtanje na tabli. Da ne pominjemo loš socijalno-finansijski status tih momaka, ali i potrebu za širim znanjem i vaspitnim komponentama… Kontinuirano samousavršavanje talentovanih igrača, odnosno nedostatak istog, ide najvećim delom od njih samih, delom od nedostatka trenerove nadgradnje, često samo od roditeljske prevelike ambicije. Dakle, niko u jakom (individualnom) treningu ne vidi jedini put ka cilju, svi hoće kroz večernju, dopisnu školu da dođu do ”diplome”. Rečju, srpski basket je ”bolestan”, kod trenera nedostaje ideja, vizija pa shodno tome kod igrača kreacija i realizacija, posebno u poslednja tri minuta ”odlučujućih” mečeva…

Posledično, pri formiranju tima kouč (a najčešće to na sebe preuzimaju menadžeri i ”gazde”, odnosno stručnjaci opšte prakse kojima je trener ”nužno zlo”) gleda da zadovolji neke norme, odnosno da nađe kreatore igre, rasne strelce i realizatore, kao i igrače koji se mogu uklopiti u njegovu filozofiju, koncepciju igre u obavljanu teških, ali kao so bitnih segmenata odbrane i napada. Kako tu stojimo na ovom našem arealu? Kreatora igre ni na vidiku, iz više opisanih razloga, evo još jednog, ali najbitnijeg: u ovom veku u Partizanu i Crvenoj zvezdi, pa i ostalim većim timovima, pozicija pleja bila je garantovana strancima, domaći momci bili su izmene, mahači peškirom. Samim tim, danas dobar plej i igra do četrdesetak godina života. Dakle, produkcija organizatora igre je ispod proseka… Gotovo isti slučaj je i sa ”strelcima”, rasnim realizatorima, jer je i to pozicija određena za strane igrače, domaće neće niko da uči i čeka pet do sedam godina, jer se otkazi u našoj struci dobijaju ekspresno, često u sezoni jedan tim vode i tri kouča… Dolazimo do toga da Srbija prozvodi najviše igrača iz treće grupe – onih koji su vezivno tkivo, vrlo dobrih koji su pouzdani i obavljaju svaki zadatak, ali koji retko sami dovode do pobede, bilo da su organizatori ili realizatori. Znači: dobri su momci kojima se ne da da reše ili osmisle poslednji napad pri egal rezultatu, oni će ući za defanzivu. rečju – uvek druga klasa…

Zaključak kolumnice: nije dobro, ali propasti nećemo. Šalim se, za napredak u bilo čemu, pa i u srpskom basketu, potrebno je za početak okupiti sve dobronamerne a stručne ljude, da nađu izlaz iz tunela, a posle će se to barem desetak godina u praksi raditi, sa mlađim ljudima koji imaju dosta energije a (ni)malo lošeg iskustva i ostrašćenosti. Srećno svim košarkaškim uposlenicima u narednoj godini, posebno kolegama…"

Poslednja kolumna pokojnog Boška koja zbog veličine ne može biti epitaf ali po meni potpuno tačno odslikava stanje košarke u Srbiji.Vrzino kolo instant rezultata partijski dovedenih (izabranih) "gazda", menadžera i želja plaćenih navijača za što bržim osvajanjem bilo kakvog trofeja je unazadilo sport broj 1 u Srbiji.

Smrt Boška Đokića je i te kako izazvala reakciju. Ljudi su ga cenili i voleli. Pogodilo je mnoge koji ga nisu poznavali lično. Boško je to i zaslužio. Šmek, hrabrost, harizma, znanje.

Laka ti zemlja, upoznao sam ga u Osijeku kada je bio trener na pocetku karijere. Dobar trener, dobar covjek.

Lep tekst, i lepo je što je objavljen. Slava dobrom treneru!
ostalo su sitnice.

Легендо ,хвала за све. Почивај у миру.

sns omladina@
Jeste Muta nasledio Žeravicu (Muta vodio Bfc-Beočin i u finalu izgubio upravo od Žeravicinog Partizana posle vođstva od 2-0 u seriji) i vodio je Partizan nepune 3 sezone a ne od početka te 97/98 sezonu ;-).

Kakav bre trener? Legende naše političke scene su u sportu. Ušli sa opancima bez dana radnog staza izašli kao milioneri.

Pa tako se dele i ministarstva i firme i agencije i... Jedan od ljudi koji su stvarali iz ničega nešto. Toga je sve manje.

Momci u pravu ste, moja greska, ishlapio mozak. Ali mi se vratila slika duela sa Olimpijakosom 97, u sve tri utakmice pobedjivali gosti. Brkic, Beric, Cubrilo itd, sa druge strane Dejvid Rivers, Tarlac, Tomic, Nakic, Fasulas, Sigalas, Bakacijas, Papanikolau...

Laka ti zemlja druže. Vest me je pogodila strašno. Od paviljona pa igrališta kod kineza puno lepih se anja. Slava ti.

I posle neki pitaju zašto smo protiv Čanka, Alimpijevića, Tomića... a za neke ozbiljne trenere...