Hero never fails – Dragan Mance

Tog 3. Septembra 1986. sa ocem u Zasatavi 101 i na radiju Beograd objavljuju da je poginuo Dragan Mance... Placemo i tata, i ja 13-godisnjak. Secam se mesta i ulice... Kao Mance vise nikad i niko...

Kao zvezdas mogu da kazem bio je igracina!

Отишао си Манце, остала је невера,
нису тебе мрзели Делије са севера.

Није у реду било кога мрзети и вређати због тога што навија за други клуб, поготово не мртвог човека.

Devetka mora da se povuče.Tačka.

potpisujem sve...
i danas su mi oci pune suza, i danas mi je grlo stegnuto.
mance zivi!

ma daj!
kakva je bre ovo patetika i fanatizam?
(abc, 3. septembar 2015 10:43)

Previse si ti mlad da bi shvatio da fudbal nekada nisu igrali zalizani sarletani, splavari i manekeni... Previse si mlad da bi shvatio da je fudbal nekad bio sport... Previse si mlad da bi shvatio da su nekad gledaoci dolazili na stadion jer su imali sta da vide na njemu, da podrze svoj tim i svoje idole a ne da mrze protivnika... Previse si mlad da bi shvatio ko je bio Dragan Mance... Dragan Mance je bio olicenje svega onoga sto danasnji fudbaleri nisu... Dragan Mance je bio umetnik... Dragan Mance je bio COVEK... Ljudina... Ali kao sto rekoh, previse si ti mlad da bi sve to znao i razumeo i moze ti se oprostiti ovakav komentar, ali mi ne moze nestati ova gorcina sto tvoja generacija nikada nece osetiti drazi sporta, sto mislite da je sport statistika, sto mislite da je fudbaler dobar ako na 100 utakmica postigne 100 golova i ako ima platu od par miliona nedeljno... Da ne davim, neces ti to sve razumeti i kao sto rekoh, ne krivim te zbog toga... ali mi je zao...
A to ko je i sta je bio Dragan Mance pokusaj makar da shvatis i po tome sto NIJEDAN navijac Zvezde nece reci nijednu ruznu rec za njega... A u nasim, crno belim srcima, dokle go budu kucala - legenda ostaje da zivi...

Величина Драгана Манцеа се огледа у томе да ја нисам био у петогодишњем плану да се родим, а сматрам га најомиљенијим играчем вољеног клуба. Знам готово све о њему, као да сам живео и имао ту част да га уживо гледам.
Слично сам осетио када је кошаркашки идол Харис Бркић настрадао.
Једино што знам, јесте да ће и моја деца итекако знати ко су и Драган и Харис.

"Његова душа лебди над Југом, са Надовезом, најбољим другом!"

uvek pustim suzu.....legendo...

citajuci ovaj tekst i meni su suze krenule,Boze moj sta je zivot.

Njegova duša lebdi nad jugom...

Tada sam imao 14 godina. Navijamo za Zvezdu, cela porodica, uža i šira familija sa tek ponekim neobjašnjivim izuzetkom. Gledamo derbi na JNA ćale i ja. Korner za Partizan, Mance diže ruku, traži loptu, a ćale kaže: "Evo ga, traži loptu, najviše me je strah od njega". I bio je u pravu, dao je gol.

Nakon njegove pogibije, Zvezda je igrala na Marakani protiv Dinama iz Vinkovaca. Prilazimo stadionu, ima ljudi okolo, ali neka tišina, tolika da sam očekivao prazne tribine. Greška. Na stadionu oko 30.000 ljudi (to je bila normalna poseta u to vreme za "nebitne" utakmice). Nema navijanja, ljudi maltene ne razgovaraju između sebe. Poginuo je Mance, čovek koga su navijači Zvezde poštovali.
Izgubili smo tada 1:0, videlo se koliko je Zvezdinim igračima bilo teško.

Počivaj u miru, legendo.

legenda živi!!!

Otišo' si Dragane ostala je tuga...

Ufff..,secacu se tog prokletog utorka 1985-e dok sam ziv.Spavaj mirno legendo.

jedini heroj mog detinjstva. počivaj u miru dragane

dragan mance pa se prekrstim...

Navijam za Dinamo i sjećam se Dragana i gledao sam ga par puta uživo. Zadavao nam je puno muka ali ga poštujemo kao velikog igrača.
Počivaj u miru legendo.

Legenda koja ce vecno da zivi u nasim srcima!!!

Uffff, secam se k´o danas, ja na Dusanovcu i vidim jednog mog druga kako ide i place, svasta sam pomislio, da nije keva,cale, sveca... Kazem mu: "Sta je bilo Miso, nije ti valjda neko umro?"..On mi odgovori: "Jeste brate i meni i tebi i svim grobarima"..."O cemu pricas bre covece"?...Kaze. "Pogin´o Mance"... Odemo kod mene kuci, uzmemo kanister rakije i cirkaj i placi...Dva dana smo tako dok nismo popadali od pica i umora...Mancea sam znao jer sam tada isao na gostovanja s Partizanom a Dragan je uvek izlazio iz hotela i pomagao, ili sa kartama za utakmicu, ili nekom kintom...Niko mu nije trazio, on sam i nije bio jedini...Zile, Vermez, Djelmas,Uske...Drugo vreme bilo...Lepse, postenije, korektnije...Kakva bi to zver od centarfora postala (vec je bio ali tek je imao 23) da je ostao ziv...Pokoj mu dusi, ne radjaju se takvi svaki dan...

Ali gol u "rupi" protiv Dinama mislim u 83min za 2:2 i titulu pred 80000 g
Grobara....sta reci nego hvala ti i neka ti je vecna slava!

Imao sam 9 godina kada se to desilo. Ja licno tog dogadjaja se slabo secam, vise se secam prica starijih ljudi, ali ...ono sto ce mi zauvek ostati urezano u secanje su suze u ocima mog oca, inace okorelog zvezdasa. Kasnije kada sam odrastao shvatio sam sta su one znacile. Znacile su veliko postovanje. Za pokojnim Manceom je iskreno zalila cela bivsa Juga. Zasto? Zato sto je ovaj decak bio veliki, jedan od najvecih. Vecna ti slava legendo!

Zivot, u drustvu neizbledelih secanja, koraca i ovog 3.septembra.

Spremam se kao klinac u školu i čujem na radiju da je poginuo Mance. Sad, svi mi dolje u Kninu navijali za Zvezdu, ali Savo za Partizan. I sjedi ispred mene. Sad, kako ja njemu da kažem da mu je poginuo idol? Stalno se nešto okreće i blebeće, kao što svo kinci rade, a ja smišljam kako da mu kažem. Još to nisam zaboravio:(

Kao navijač Dinama jasno da nisam volio njegove golove,ali bio je vjerojatno najbolji centarfor kojeg je Partizan ikad imao. Nadam se da počiva u miru.

stadion Dragan Mance...Kako mocno zvuci!

I mi navijači Voše smo obožavali Dragana. Igrač za sva vremena, velika legenda i ljudina. Večna mu slava i poštovanje!

Danas sam u 41.godini,tada kada je poginuo,imao sam 11,igram fudbal sa drugovim,nosim dres sa brojem 9 na ledjima,kojeg mi je mama kupila u katalogu Ateks.Dolazi otac sa posla i prilazi mi sa suzama u očima,kaže:Dado sine moj,poginuo nam naš Mance.Padam na asfalt i plačem,samnom plaču i drugovi
koji nose dres Zvezde,Dinama,Hajduka,Sarajeva,Olimpije,plaču i oni.Dragane moj uvek ču te nositi u srcu,neka ti je večna slava,Grobar iz Postojne,Slovenija,

Napunise mi se oci suza na kraju ovog dokumentarca, to je dokaz da sam kao navijac Zvezde voleo ovog coveka, i znam da to nije toliko vazno ako si covek, ali pisem ovo zbog ovih mladjih. Postovanje prema njemu ostaje do kraja mog zivota.
Pocivaj u miru legendo.

Beogradski Džems Din

Први идол ал стварно.Кад год сам да гол на школском,узвикивао сам његово име.Тога дана је дошао отац са посла и рекао да је погинуо Манце.Тада сам плакао као кишна година и 1993.кад ми је погинуо буразер у рату.

evo babo mi sad kaze jedino mi od tite bilo zalije kad Mance poginu

Plakao sam sa 7 god kao mali zvezdas...Pitao sam oca,kako ce sad da bude derbi?? Najveca ljudska tragedija srpskog fudbala...

Jesam zvezdaš, al' me steglo u grlu.

Big da mu dusu prosti. Iako sam stari Zvezdas moram reci da je jedan od igraca sa izuzetnom harizmom i da je imao veliko postovanje i od nas sa Severa.

Ni jednog igrača nisam, niti ću ikada voleti kao Dragana..

Želim Partizan sa dresovima iz 80" tanke pruge napred i nazad, broj u crnoj kocki, taj dres kad vidim to je Partizan koji sam kao dete zavoleo, ta je sećanje na Dragana..

Legenda živi..

to mi je bio jedan od najtuznijih dana. vracam se iz skole i majka kaze sedi da ti nesto kazem, preplakao sam. imam utisak da mi je jedino bilo teze kada je majka preminula.

Tacno 30 godina od tad. Oci su mi pune suza i steze grlo.
Rodio sam se nepuna 2 meseca ranije, pa nisam imao prilike da gledam uzivo bravure i radovanja, ali njegova velicina se, izmedju ostalog, ogleda i u tome sto ga cak i generacije rodjene posle njegove smrti pamte i secaju kao legende!

Сав Београд данас је, захватила туга, изгубисмо Манцеа, најбољега друга.
Отиш'о си Драганe, остала је туга, увек ће те волети Гробари са Југа.
Возио си пребрзо, ниси им'о среће, Гробарска те срца, заборавити неће!

Vecna ti slava legendo!

Ja sam mladja generacija, nisam nikad gledao Mancea, moj otac ga je gledao i bio mu je idol..Moj otac je bio odlican ucenik, vukovac, nikad nije propustao skolu, osim jednog dana..Taj dan je bila sahrana njegovog idola, Dragana Mancea.

Gledam kako i u Partizanu i u Budućnosti svi igrači, napad, veza, odbrana imaju meku nogu, kao danas u Španskoj ligi. Uopšte mi nije jasno, kako se danas lopta stalno odbija od većine naših igrača kao kamenje da imaju u nogama?

Proslo je tacno trideset godina... Mance nije bio ni najbolji igrac, ni najbolji strelac, ni najobdareniji, ni najpripremljeniji, ali je davao svoju dusu i srce za crno-beli dres, za Partizan, za navijace. Davao je celog sebe, i svi mi koji smo tih godina ziveli na Jugu stadiona JNA davali smo cele nas njemu i Partizanu. Bili smo, i ostali, clanovi crno-bele sekte, koja iza sebe nije imala, nema, niti ce ikad imati ni politiku, ni naciju, ni drzavu, ni veru, ni ideologiju, niti bilo kakvu racionalnu svrhu ili smisao, osim da voli to crno-belo zrnce duse sto nas konstantno podseca da biti dosledan prema sebi i fer prema drugima je jedina svrha bitisanja na ovoj tuznoj planeti i ovom hladnom univerzumu...
(Dorcolski Lobi, 03. septembar 2015 11:40)


sve si rekao.

Proslo je tacno trideset godina... Mance nije bio ni najbolji igrac, ni najbolji strelac, ni najobdareniji, ni najpripremljeniji, ali je davao svoju dusu i srce za crno-beli dres, za Partizan, za navijace. Davao je celog sebe, i svi mi koji smo tih godina ziveli na Jugu stadiona JNA davali smo cele nas njemu i Partizanu. Bili smo, i ostali, clanovi crno-bele sekte, koja iza sebe nije imala, nema, niti ce ikad imati ni politiku, ni naciju, ni drzavu, ni veru, ni ideologiju, niti bilo kakvu racionalnu svrhu ili smisao, osim da voli to crno-belo zrnce duse sto nas konstantno podseca da biti dosledan prema sebi i fer prema drugima je jedina svrha bitisanja na ovoj tuznoj planeti i ovom hladnom univerzumu...

Bio sam navijac Hajduka dok nisu makli petokraku,ali Mance je u Jugi bio bog,iako je bilo mnogo igraca-karaktera.Svuda su ga voljeli,a bogami svi su pustili suzu taj dan.Imao je nesto lezerno,gospodsko a istovremeno i bezobrazno,drcno.Najveci smeker od svih tadasnjih fudbalera.Mozda nije najbolji Partizanov svih vremena,ali najveca legenda mozda i jeste(ne pamtim 60,70tih).
P.S.eh,kad je ilic danas legenda...

Otis'o si Dragane
ostala je nevera
uvek ce te ceniti
delije sa severa.

Sta da vam kazem a stariji sam covek.
Plakala cela Juga. Svi ga postovali. Ne mogu to danasnji klinci da zamisle.

i sad me obuzme tuga kad se setim tog coveka,i sad mi je pred ocima njegovo uklizavanje na kolenima...a derbi sam gledao sa severa....slava mu!

Imao sam sedam godina kada me je otac prvi put odveo na derbi, sećam se kao juče da je bilo, delije sa severa su mu pevali Mance-govance.
Pevao sam i ja iako nisam ni znao ko je Mance.
Posle toga me ćale više nije vodio, zabranila mu keva, kaže da nije baš edukativno za đaka prvaka :)

U svakom slučaju on će mi ostati uvek u pozitivnom sećanju, obeležio je jedan period mog detinjstva (ako može tako da se kaže), bez obzira što sam zvezdaš.

Imao sam 13 godina, tek krenuo u 7. razred uz to jos i promenio skolu
...sa novim drugarima sam se upoznao tako sto su me tesili jer sam non stop plakao. Ne treba da napominjem da je u razredu bilo zvezdasa, vojvodinasa, dinamovaca... Drugo je to vreme bilo, svi smo voleli svoje klubove, nismo mrzeli protivnike. Za Draganom smo svi tugovali.
Neka te andjeli cuvaju legendo!!!

Slava velikom igracu i rivalu.

Imala sam 27 godina tog septembra...Jos od vremena ,, Partizanovih beba", kad sam pocela da navijam za Partizan, preko Bjekovica, Moce....pojavio se fudbaler koji nam je poklanjao najlepse trenutke u zivotu, svojim golovima...Moj sin je imao 8 godina I Mance je bio taj, koji ga je privukao crno-beloj boji...Toga dana tuga do neba, plac, neverica...Dozivela sam nervni slom, dugo sam se lecila...Moj lekar me je nazvao,, slucaj Mance"...Hvala ti Dragane, sto si postojao za nas tada I ostao za vecnost!

Tata je dosao po mene u obdaniste,oci su mu bile suzne,ja tada kao dete od sest godina,nisam znao sta da mislim,znao sam samo da nesto nije u redu,prvi put u svom,tada kratkom zivotu vidim oca uplakanog,rekao je"Vise nema Mancea,nikad vise nece davati golove".VECNA TI SLAVA DRAGANE.

Zvezdas sam, ali to sad nikakve veze nema. Otplakah nad ovim pismo. Kamo srece da nam deca i danas rastu uz ovakve idole i da nam rivalstvo bude zdravo kao u tim vremenima. Neka mu je vecna slava.

Sećam se dana njegove smrti kao da je juće bilo. Imao sam 12 godina i ja kao zvezdaš sam tešio svoje uplakane školske drugove partizanovce.

Biografija: Sve se desilo u septembru

Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića. Svojom ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećanjem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, tako da je, već sa nepunih 17 godina postao prvotimac zemunskog, tada drugoligaša. No, nošen snagom svog raskošnog talenta, 15. septembra 1980. prelazi u Partizan...
...Za Partizan je odigrao 279 utakmica...
...Postigao je 174 golova...
...Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije...
...Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom (i danas radi u Partizanu sa nama)...
...Bio je neoženjen...
Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život.
Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan – Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra, samo 3 dana pre svoje smrti.

Navijam za zvezdu, ali ovaj tekst mi je naterao suze na oči... Legenda živi.

Fudbalski Ayrton Senna

imam 42 godine, preziveo sam svasta, tvrd sam na srcu skoro ko orah... uzivam dok citam komentare. i placem ko detence.

Pusti suzu, prospi casu, neka zive secanja...

nema coveka koji se ne seca trenutka sta je radio i gde je bio kad je cuo da je mance poginuo.
fudbalske vestine na stranu, ali dragan mance je bio sinonim pravog partizanovog navijaca. mada, i svi ostali su se lako poistovecivali s njim. ona stara skola, lokalni tihi zezatori sa kojima mozes da pricas i o starom stojadinu i o filozofiji. oni sto te kao klinca salju po pivo i redovno zezaju jer si najmladji, ali te zauzvrat malo po malo nauce temeljima zivota, bolje nego skola i roditelji. jer ovde ocvrsnes, naucis da nista ne uzimas suvise k srcu.
da mi je da se opet vratim u ono vreme cave i mancea... u doba poslednjih dzentlmena i poslednjih pravih istinskih majstora fudbala kao vise od igre, koje je vec tada pokazivalo znake buducih vremena i paljevinsko shvatanje fudbala i navijanja kao "ciji je veci" - kao uvod u zlo vreme devedesetih i zloupotrebe svakog lepog osecanja u narodu.
da jos malo vidim doba kad su vodje navijaca vaspitavali huligane (tad su se zvali "problematicni") u svojim redovima: mirno bagro sta to radis, mars na mesto!
i u doba mnogo boljeg fudbala... te stvari su tesno povezane jedna s drugom. dok ih svi zajedno i svako za sebe opet ne povezemo, nema nam izlaska iz ove rupe.

poz svima
kao prvo ja sam Zvezdas,nisam imao prilike da gledam Mancea,bio sam mali
Ali kada sam video njegov gol u dokumentarcu protiv zvezde,kada se bacio u nazad i dao gol glavom...ljudi pa to je nemoguce!!! alal vera majstore!

Veliki sam partizanovac.
Kada je fudbal u pitanju nikad nisam toliko tugovao kao kada je javljeno da je Mance poginuo i nikad se nisam toliko radovao kao kad je Pančev pogodio penal u Bariju.
Drugo je to vreme bilo.
Sada čitam ovaj tekst i plačem kao i pre 30 godina.

obicno ne ostavljam komentare ali evo ovo moram da podelim sa vama ,pre pola sata cale mi dosao sa posla ja mu kazem znas li da je danas pre 30 godina Mance poginuo evo sad citam ,samo me pogledao kao da sam mu rekao da ce sutra smak sveta ali bukvalno otisao do kupatila i nije izasao pola sata ja se pravim kao ne znam a znam da je plakao .

Imala sam 15 godina i spremala se za skolu (popodnevna smena), kada su na radiju javili da je poginuo. Nikada necu zaboraviti taj dan. Plakala sam kao kisa.

mislim da bi rukovodstvo partizana trebalo dati ime partizanovog stadiona u stadion DRAGAN MANCE

On sam juriša, sam stvara šanse. Reci mi ko to? Naš Dragan Mance!

Na melodiju "Tamo daleko":

Dva su se druga fudbalom bavila,
da jednom igraju zajedno
želja im jedina.

Tužna je sudbina omela njihov plan,
pogibe Dragan Mance,
ostade Milko sam.

Poslušaj, Milko, Juga vernog glas,
Igraj za sebe i Dragana,
za Partizan i za nas.

Otac mi je teski Grobar,Partizan sam zavoleo uz njega i zbog Dragana Mancea.Imao sam sedam godina kada je poginuo,danas trideset sedam,kao da je juce bilo.Legenda ce zauvek da zivi.......

Nije samo Savo, i ja navijam za Partizan, a iz Knina sam. Legenda zivi!

Grobari su uvek uz tebe...Jedan je Partiza i jedan je Dragan Mance!
Velika je i neraskidiva ljubav izmedju navijaca i ovog kluba!

sta da napisem?da ga na danasnji tuzan dan pomenem.tuga je prevelika,ali secanje na majstorske golove je vecna.

imao sam samo 7 godina a brat samo 3 a secam se kao da je juce bilo kad je cale dosao uplakan sa posla i rekao i meni i bratu pa smo plakaki svi zajedno ceo dan

Dan je bio sunčan baš kao i danas što je, no ne ovako nenormalno vreo! Tek sam krenuo u 4. razred šabačke gimnazije, prvi dani završnog razreda, u popodnevnoj smeni zajedno sa drugarima iz odeljenja čekam da uđemo u učionicu! Dolazi drugarica, prilično uzrujana i kaže da su na radiju Studio B javili da je poginuo Dragan Mance! Nisam navijač Partizana ali bilo mi je teško! Samo 10 dana pre toga gledao sam uživo na Stadionu JNA njegovu izvrsnu igru. Dao je 2 gola Slobodi iz Tuzle i sigurno bi bio najbolji strelac tek započete fudbalske sezone! Prođe 30 godina brzinom svetlosti... Otišao je mlad a imao je mnogo toga da kaže kad je fudbal u pitanju! Nažalost!!!

Uvek ce Te voletiii Grobarii sa Jugaa !!!

legenda zivi!!!!

И сад ми сузе иду...

tuga za svakim mladim izgubljenim životom a rupa ostane kad takav talenat nepovratno ode...

Ja sam imao isto 11 godina tada. Lezao sam na kaucu u ucio za skolu, radio je bio upaljen. Javili valjda oko 10h da je u Pezou 205 udarivsi u stub poginuo Dragan Mance. Plakao sam valjda od tada sve do skole.

Остала је туга :'(

@nik sloter
Дан раније смо кренули у први разред основне школе. Тог септембра 1985. сам почео да навијам за Партизан.

veliki Dragan Mance

Tog 3. Septembra 1986. sa ocem u Zasatavi 101 i na radiju Beograd objavljuju da je poginuo Dragan Mance... Placemo i tata, i ja 13-godisnjak. Secam se mesta i ulice... Kao Mance vise nikad i niko...
(Commando Cacak, 3. septembar 2015 10:13)

Greška u kucanju - 3.9.1985.

Da napisem i ja svoja secanja. Imao sam 10 i po godina, kao danas da je bilo. Otac je bio sa kolegom na sluzbenom putu u Beograd i prosao pored mesta nesrece. Kada je dosao u sediste firme u BG, pozvao je telefonom, javila se majka, i posle razgovora pitala, znajuci da znam odgovor, "Ko je Mance", odgovorio sam "Pa fudbaler Partizana", ona je sacekala pogledala me i rekla "Poginuo je". Nikado necu da zaboravim, taj dan i te recenice. Otisao sam u skolu sav skrhan,rekao drugarima koji to nisu znali, nisu mi bas svi ni verovali, klinacka posla, medjutim sve vise njih je znalo za ovu tragediju. Neko je navijao za CZV neko za Radnicki iz Nisa-odakle sam, neko za Partizan, dosao je cas fizickog i fudbal na skolskom grubom asfaltu. Svi ama bas svi klinci su posle gola, ukljucujuci i mene pocepali kolena klizajuci poput Mancea, svima je bilo tesko, zao, ma za koga da su navijali.Kasnije sam cekao i Tempo koga sam nazalost izgubio ali pamtim svaku sliku poster sa crnim florom, svaku recenicu iz velikog tekstu u tom tempu koji je bio najvecim delom posvecen tragediji Dragana Mancea. Mislim da sam tekst o njegovoj pogibiji procitao jedno 100 puta ali zaista i danas pamtim, sve sto sam kasnije odgledao u dokumentarnom filmu...."9.50 silueta pezoa 205 proletela je pored kamiona a nedugo zatim Mance je izgubio kontrolu izbegavajuci majku sa detetom....i itd..Neka mu je vecna slava i hvala b92 na odlicnom tekstu!

zelio bi da pokrenemo peticiju rukovodstvu partizana da stadion nosi njegovo ime kako bi to lepo zvucalo STADION DRAGAN MANCE

Ja sam imao 12 godina. Izasao u park da se igram kada su mi rekli. Bilo nas je cetvorica Partizanovaca i 16 zvezdasa u odeljenju. Uvek ih je bilo vise, uvek smo ih razvaljivali na fizickom. Od tad pa do danas pricaju kako smo mi drzavni klub, kako nas politicari vade, a pogledaj ko im je do pre 3 kola sedeo u upravi. Toliko smo privilegovani da utakmicu sampiona zemlje za ulazak u ligu sampiona gledamo na Areni 3, ko je ima. Ko nema, na RTS-gleda zvezda - Javor.

Kada slusam njegovu muziku od grobara, najezim se i placem.

Igrao sam se u dvoristu kada me je pokojni otac zvao sa balkona da mi kaze za Mancea.Mrak mi je pao na oci,secam se kao da je juce bilo,a tad sam imao deset godina.Vreme Mancea i Paola Rosija,mojih idola iz mladosti.

Ponekad u sve to ne verujem,da je sve to bilo sa Draganom.Kao da mi nesto govori pusti to, to je tako bilo i ne diraj, jer jos uvek boli.Manceeee

krenuse suze,pocivaj u miru majstore secanje na tebe nikad nece prestati.

Legenda!!!

Moram nešto primetiti. Ima stihova ovde o "Delijama sa Severa". Hvala suparnicima na lepim rečima. Ipak, da se zna, navijači Crvene zvezde" postaju Delije tek '88-'89, nekoliko godina po Manceovoj pogibiji.

Ponekad u sve to ne verujem,da je sve to bilo sa Draganom.Kao da mi nesto govori pusti to, to je tako bilo i ne diraj, jer jos uvek boli.Manceeee

Otiso si Dragane
Ostala je nevera
Nisu tebe mrzele
Delije sa severa!!!

Sa caletove strane svi smo zvezdasi a sa kevine svi partizanovci...tako ja na Zvezdinu a brat na Partizanovu...Prvi komsija Kica veliki partizanovac, i on i moj brat te 1985 imao je 7 godine, a komsija je tada bio taksista, i oni su se zvali Mance...Tog dana dolazi brat iz skole i ja mu sav tuzan kazem" Bato poginuo Mance" i brat je mislio da je nastradao komsija...Samo mogu da kazem da je stvarno otisao jedan od najvecih partizanovih igraca a sigurno najveci miljenik juga...

Kada god procitam negde ili cujem da neko spomene njegovo ime... uhhh, sav se najezim. Jedinstvena legenda i veciti zal sto ga nema. JEDAN JE DRAGAN MANCE. I sad se najezih.

Bobek Stjepan 478 – 425. Nije najbolji jer je Hrvat..Love Partizan. rip Mance!!

Ne radi vam + -.

3. septembar dan sećana na Dragana Mancea

Brale, 03. septembar 2015 11:53)


Pises ove bljuvotine na danasnji dan i ovakvu vest kakav si ti navijac Partizana,postovalac lika i dela Dragana Mancea,da ne kazemkakav si covek?

imao sam 7god.spremao sam se za skolu,otac je krenuo u drugu smenu na posao,nakon izvesnog vremena vraca se sa novinama u ruci i kaze Mance poginuo,ja nisam mogao da idem tog dana u skolu a ni on na posao.taj momenat nikad necu zaboraviti.mance je bio neponovljiv,to majka samo jednom radja!

1985, ne 1986.

kada kažem partizan,mislim mance
volim partizan

Имао сам 13 година, спремао се да кренем у школу, друга смјена, кад зазвони телефон. Мој нерођени брат који је радио у Београду јавља ми да је погинуо Драган Манце. Јецам, цијели свијет ми се срушио, мој идол којег више нема... Цијели број сутрашњег Темпа је био посвећен Драгану, Спорт, Вечерње новости, сва та издања сам имао али дођоше 90-те...
Обзиром да смо сваке године љетовали у околини Сплита, увијек смо темпирали период крајем јула мјесеца, тако сам имао могућност, и у то вријеме привилегију, да гледам Трофеј Марјана, па сам тако пар година гледао Драгана како постиже голове на Трофеју Марјана уз легендарно клизање послије гола. Такође, гледао сам га када је Партизан у пријатељској утакмици гостовао у Новом Граду и играо утакмицу са домаћом Слободом.
Жељно сам исчекивао да Партизан на челу са Манцеом буде гост и у мом граду, Босанској Крупи, али до гостовања није дошло.
Све у свему било је то вријеме када се противник поштовао, када су спортисти били спортисти а навијачи навијачи, тако да је Драгана оплакао сваки истински заљубљеник у спорт, а не само црно-бела породица.

Respekt za Mancea, delija do koske.

ma daj!
kakva je bre ovo patetika i fanatizam?

Boli kao i pre 30 godina.
Suze ...

I danas osjetim bol u grudima i tesko disem kad pomislim na taj dan. Svijet se srusio!

85

85 ne 86

Имао сам седамнаест година када је погинуо Драган. Гледао сам га од 1982.године, јер је некада било друго време и могли сте и са 14 година да из унутрашњости дођете на утакмицу, одгледате свој омиљени клуб и без проблема се вратите кући. И после толико година плачем када се сетим његовог прераног одласка и никада неће постојати играч који ми може бити омиљенији од њега, јер нисам видео никога ко игра са толиком љубављу и страшћу као он.

Legenda

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2014/02/tajfun-u-maksimiru-dinamo-partizan-3-4.html?m=1

Sjajna utakmica Mance dao 2 gola, ali najbolji gol je volej sa 30 metara protiv QPR-a.
Eh...

Bio sam dete, secam se, neko drugo vreme ...

Gledam ovo par puta svaki put mi oci pune suza ...legenda nikada ne umire ...kakav momak

Tada sam imao 16 godina. Kada sam sutradan došao u školu, razrednoj sam rekao poginuo je Mance. Ona mi je samo rekla: idi (znajući da želim na sahranu). Sećam se te sahrane na kojoj su bile desetine hiljada ljudi. Tu su bile i rukometašice Radničkog sa Emilijom Erčić-tadašnjom Manceovom devojkom. Prepoznao sam fudbalere i funkcionere iz svih klubova bivše SFRJ. Na prvom meću na JNA posle sahrane, Radanović je u 90.min dao gol Prištini. Proslavio ga je klizanjem na kolenima kao Mance. Ceo stadion je plakao.

Mom sinu je na fejsbuku idol pogodite ko: Dragan Mance

Malo ko ima što mi imamo.

Ne može se napisati i opisati rečima.
Ima toliko detalja. Igrač koji je bio sa nama sve te decenije, i sad je sa nama. Samo sad nas posmatra sa zvezdanog neba.

Gledao ga 3 puta samo a plakao do sada 33 puta

Koja razmena ljubavi i traje više od 30 leta

Izabrani ljudi od Boga
e to ti je

eh kako to sad izgleda daleko i kao bajka.
kad je fudbal bio fudbal.
tandem dragan mance i zvonko zivkovic...
eeehhh
r.i.p. majstore

Taj kobni 3 septembar je za mene najtuzni dan. Moja sestra starija od mene je imala sina koga sam obozavao i dala mu ime Dragan. Voleo sam ga kao da je moj ja nazalost nikad nisam mogao imati decu al sestrinih 3 to jest 4 su kao moja. Tog dana tog jutra moja pokojna majka kuca na vrata kao luda. Ja mrtav umoran ustajem otvaram vrata i on place i jedva rece da je umro mali dragan. Tada mi se srusio zivot. Otiso sam kod sestre tezio nju i muza. A nekoliko sati kasnije vest koja je meni ceo tivot zauvek srusio kada sam cuo da je i moj DRAGAN MANCE poginuo. Jednostavno izgubio sam svest kad sam opet bio tu nisam mogao da progovorim 12 dana nisam mogao rec da izgovorim. Na sahrani kad nisam crko Menceovoj onda nikad necu. Bila je velika bol sto sam izgubio mog sina malog dragana al jos veca bol i tuga je bila sto je moj Idol moj Mance otiso. Volim te Dragane. Evo imam 56 godina nekako zivim otisli ste istog dana al znaj tvoj odlazak je mene ubio ja sam mrtav ziveces zauvek u meni!!!!! A ti mali dragane sine moj nisi sam tu ti je Mance! Sestra nemoze dan danas da zvati da je mene vise ubila Manceova smrt nego njenog sina.

Uvek se rastužim kad čujem ovu pesmu i vidim njegove slike, jer je stvarno imao neku neverovatnu harizmu, bio je kao neki Partizanov Rajko Mitić, i uvek se zapitam da li bi danas bio živ da je prešao u Zvezdu, kao što je želeo u jednom trenutku.

Legendo

zelio bi da pokrenemo peticiju rukovodstvu partizana da stadion nosi njegovo ime kako bi to lepo zvucalo STADION DRAGAN MANCE
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (siki, 4. septembar 2015 10:50)

Slažem se samo kada Partizan napravi svoj stadion.

Utakmica odigrana 3.9.2015. u čast Dragana Mancea
Fk 13. Maj Zemun - Fk Partizan 0:1 (0:1)

https://youtu.be/RV5nT3KsAHI

zelio bi da pokrenemo peticiju rukovodstvu partizana da stadion nosi njegovo ime kako bi to lepo zvucalo STADION DRAGAN MANCE
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (siki, 4. septembar 2015 10:50)

Slažem se samo kada Partizan napravi svoj stadion.
(đeneral, 4. septembar 2015 20:02)

I ulica se moze nazvati po Karadjordju samo kad on bude napravio tu ulicu.

cemu ovaj naslov na engleskom? nase reci nisu dovoljno "cool"?

Mene je ta vest zadesila na poslu. Saopštio mi je Kokan okoreli Zvezdaš i odmah me zagrlio izjavljujući saučešće. Znao je koliko sam ga voleo.

ma daj!
kakva je bre ovo patetika i fanatizam?

Ja sam imao 12 godina. Izasao u park da se igram kada su mi rekli. Bilo nas je cetvorica Partizanovaca i 16 zvezdasa u odeljenju. Uvek ih je bilo vise, uvek smo ih razvaljivali na fizickom. Od tad pa do danas pricaju kako smo mi drzavni klub, kako nas politicari vade, a pogledaj ko im je do pre 3 kola sedeo u upravi. Toliko smo privilegovani da utakmicu sampiona zemlje za ulazak u ligu sampiona gledamo na Areni 3, ko je ima. Ko nema, na RTS-gleda zvezda - Javor.

Uvek se rastužim kad čujem ovu pesmu i vidim njegove slike, jer je stvarno imao neku neverovatnu harizmu, bio je kao neki Partizanov Rajko Mitić, i uvek se zapitam da li bi danas bio živ da je prešao u Zvezdu, kao što je želeo u jednom trenutku.

zelio bi da pokrenemo peticiju rukovodstvu partizana da stadion nosi njegovo ime kako bi to lepo zvucalo STADION DRAGAN MANCE
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (siki, 4. septembar 2015 10:50)

Slažem se samo kada Partizan napravi svoj stadion.

Taj kobni 3 septembar je za mene najtuzni dan. Moja sestra starija od mene je imala sina koga sam obozavao i dala mu ime Dragan. Voleo sam ga kao da je moj ja nazalost nikad nisam mogao imati decu al sestrinih 3 to jest 4 su kao moja. Tog dana tog jutra moja pokojna majka kuca na vrata kao luda. Ja mrtav umoran ustajem otvaram vrata i on place i jedva rece da je umro mali dragan. Tada mi se srusio zivot. Otiso sam kod sestre tezio nju i muza. A nekoliko sati kasnije vest koja je meni ceo tivot zauvek srusio kada sam cuo da je i moj DRAGAN MANCE poginuo. Jednostavno izgubio sam svest kad sam opet bio tu nisam mogao da progovorim 12 dana nisam mogao rec da izgovorim. Na sahrani kad nisam crko Menceovoj onda nikad necu. Bila je velika bol sto sam izgubio mog sina malog dragana al jos veca bol i tuga je bila sto je moj Idol moj Mance otiso. Volim te Dragane. Evo imam 56 godina nekako zivim otisli ste istog dana al znaj tvoj odlazak je mene ubio ja sam mrtav ziveces zauvek u meni!!!!! A ti mali dragane sine moj nisi sam tu ti je Mance! Sestra nemoze dan danas da zvati da je mene vise ubila Manceova smrt nego njenog sina.

Bobek Stjepan 478 – 425. Nije najbolji jer je Hrvat..Love Partizan. rip Mance!!

Bio sam navijac Hajduka dok nisu makli petokraku,ali Mance je u Jugi bio bog,iako je bilo mnogo igraca-karaktera.Svuda su ga voljeli,a bogami svi su pustili suzu taj dan.Imao je nesto lezerno,gospodsko a istovremeno i bezobrazno,drcno.Najveci smeker od svih tadasnjih fudbalera.Mozda nije najbolji Partizanov svih vremena,ali najveca legenda mozda i jeste(ne pamtim 60,70tih).
P.S.eh,kad je ilic danas legenda...

Devetka mora da se povuče.Tačka.

Proslo je tacno trideset godina... Mance nije bio ni najbolji igrac, ni najbolji strelac, ni najobdareniji, ni najpripremljeniji, ali je davao svoju dusu i srce za crno-beli dres, za Partizan, za navijace. Davao je celog sebe, i svi mi koji smo tih godina ziveli na Jugu stadiona JNA davali smo cele nas njemu i Partizanu. Bili smo, i ostali, clanovi crno-bele sekte, koja iza sebe nije imala, nema, niti ce ikad imati ni politiku, ni naciju, ni drzavu, ni veru, ni ideologiju, niti bilo kakvu racionalnu svrhu ili smisao, osim da voli to crno-belo zrnce duse sto nas konstantno podseca da biti dosledan prema sebi i fer prema drugima je jedina svrha bitisanja na ovoj tuznoj planeti i ovom hladnom univerzumu...

imam 42 godine, preziveo sam svasta, tvrd sam na srcu skoro ko orah... uzivam dok citam komentare. i placem ko detence.

Proslo je tacno trideset godina... Mance nije bio ni najbolji igrac, ni najbolji strelac, ni najobdareniji, ni najpripremljeniji, ali je davao svoju dusu i srce za crno-beli dres, za Partizan, za navijace. Davao je celog sebe, i svi mi koji smo tih godina ziveli na Jugu stadiona JNA davali smo cele nas njemu i Partizanu. Bili smo, i ostali, clanovi crno-bele sekte, koja iza sebe nije imala, nema, niti ce ikad imati ni politiku, ni naciju, ni drzavu, ni veru, ni ideologiju, niti bilo kakvu racionalnu svrhu ili smisao, osim da voli to crno-belo zrnce duse sto nas konstantno podseca da biti dosledan prema sebi i fer prema drugima je jedina svrha bitisanja na ovoj tuznoj planeti i ovom hladnom univerzumu...
(Dorcolski Lobi, 03. septembar 2015 11:40)


sve si rekao.

cemu ovaj naslov na engleskom? nase reci nisu dovoljno "cool"?

Kao zvezdas mogu da kazem bio je igracina!

zelio bi da pokrenemo peticiju rukovodstvu partizana da stadion nosi njegovo ime kako bi to lepo zvucalo STADION DRAGAN MANCE

Njegova duša lebdi nad jugom...

Отишао си Манце, остала је невера,
нису тебе мрзели Делије са севера.

Није у реду било кога мрзети и вређати због тога што навија за други клуб, поготово не мртвог човека.

dragan mance pa se prekrstim...

Brale, 03. septembar 2015 11:53)


Pises ove bljuvotine na danasnji dan i ovakvu vest kakav si ti navijac Partizana,postovalac lika i dela Dragana Mancea,da ne kazemkakav si covek?

mislim da bi rukovodstvo partizana trebalo dati ime partizanovog stadiona u stadion DRAGAN MANCE

Fudbalski Ayrton Senna

Tog 3. Septembra 1986. sa ocem u Zasatavi 101 i na radiju Beograd objavljuju da je poginuo Dragan Mance... Placemo i tata, i ja 13-godisnjak. Secam se mesta i ulice... Kao Mance vise nikad i niko...

nema coveka koji se ne seca trenutka sta je radio i gde je bio kad je cuo da je mance poginuo.
fudbalske vestine na stranu, ali dragan mance je bio sinonim pravog partizanovog navijaca. mada, i svi ostali su se lako poistovecivali s njim. ona stara skola, lokalni tihi zezatori sa kojima mozes da pricas i o starom stojadinu i o filozofiji. oni sto te kao klinca salju po pivo i redovno zezaju jer si najmladji, ali te zauzvrat malo po malo nauce temeljima zivota, bolje nego skola i roditelji. jer ovde ocvrsnes, naucis da nista ne uzimas suvise k srcu.
da mi je da se opet vratim u ono vreme cave i mancea... u doba poslednjih dzentlmena i poslednjih pravih istinskih majstora fudbala kao vise od igre, koje je vec tada pokazivalo znake buducih vremena i paljevinsko shvatanje fudbala i navijanja kao "ciji je veci" - kao uvod u zlo vreme devedesetih i zloupotrebe svakog lepog osecanja u narodu.
da jos malo vidim doba kad su vodje navijaca vaspitavali huligane (tad su se zvali "problematicni") u svojim redovima: mirno bagro sta to radis, mars na mesto!
i u doba mnogo boljeg fudbala... te stvari su tesno povezane jedna s drugom. dok ih svi zajedno i svako za sebe opet ne povezemo, nema nam izlaska iz ove rupe.

Otiso si Dragane
Ostala je nevera
Nisu tebe mrzele
Delije sa severa!!!

Tog 3. Septembra 1986. sa ocem u Zasatavi 101 i na radiju Beograd objavljuju da je poginuo Dragan Mance... Placemo i tata, i ja 13-godisnjak. Secam se mesta i ulice... Kao Mance vise nikad i niko...
(Commando Cacak, 3. septembar 2015 10:13)

Greška u kucanju - 3.9.1985.

Navijam za Dinamo i sjećam se Dragana i gledao sam ga par puta uživo. Zadavao nam je puno muka ali ga poštujemo kao velikog igrača.
Počivaj u miru legendo.

Остала је туга :'(

Ne radi vam + -.

Nije samo Savo, i ja navijam za Partizan, a iz Knina sam. Legenda zivi!

Navijam za zvezdu, ali ovaj tekst mi je naterao suze na oči... Legenda živi.

obicno ne ostavljam komentare ali evo ovo moram da podelim sa vama ,pre pola sata cale mi dosao sa posla ja mu kazem znas li da je danas pre 30 godina Mance poginuo evo sad citam ,samo me pogledao kao da sam mu rekao da ce sutra smak sveta ali bukvalno otisao do kupatila i nije izasao pola sata ja se pravim kao ne znam a znam da je plakao .

I danas osjetim bol u grudima i tesko disem kad pomislim na taj dan. Svijet se srusio!

Величина Драгана Манцеа се огледа у томе да ја нисам био у петогодишњем плану да се родим, а сматрам га најомиљенијим играчем вољеног клуба. Знам готово све о њему, као да сам живео и имао ту част да га уживо гледам.
Слично сам осетио када је кошаркашки идол Харис Бркић настрадао.
Једино што знам, јесте да ће и моја деца итекако знати ко су и Драган и Харис.

"Његова душа лебди над Југом, са Надовезом, најбољим другом!"

Beogradski Džems Din

Uffff, secam se k´o danas, ja na Dusanovcu i vidim jednog mog druga kako ide i place, svasta sam pomislio, da nije keva,cale, sveca... Kazem mu: "Sta je bilo Miso, nije ti valjda neko umro?"..On mi odgovori: "Jeste brate i meni i tebi i svim grobarima"..."O cemu pricas bre covece"?...Kaze. "Pogin´o Mance"... Odemo kod mene kuci, uzmemo kanister rakije i cirkaj i placi...Dva dana smo tako dok nismo popadali od pica i umora...Mancea sam znao jer sam tada isao na gostovanja s Partizanom a Dragan je uvek izlazio iz hotela i pomagao, ili sa kartama za utakmicu, ili nekom kintom...Niko mu nije trazio, on sam i nije bio jedini...Zile, Vermez, Djelmas,Uske...Drugo vreme bilo...Lepse, postenije, korektnije...Kakva bi to zver od centarfora postala (vec je bio ali tek je imao 23) da je ostao ziv...Pokoj mu dusi, ne radjaju se takvi svaki dan...

Sa caletove strane svi smo zvezdasi a sa kevine svi partizanovci...tako ja na Zvezdinu a brat na Partizanovu...Prvi komsija Kica veliki partizanovac, i on i moj brat te 1985 imao je 7 godine, a komsija je tada bio taksista, i oni su se zvali Mance...Tog dana dolazi brat iz skole i ja mu sav tuzan kazem" Bato poginuo Mance" i brat je mislio da je nastradao komsija...Samo mogu da kazem da je stvarno otisao jedan od najvecih partizanovih igraca a sigurno najveci miljenik juga...

poz svima
kao prvo ja sam Zvezdas,nisam imao prilike da gledam Mancea,bio sam mali
Ali kada sam video njegov gol u dokumentarcu protiv zvezde,kada se bacio u nazad i dao gol glavom...ljudi pa to je nemoguce!!! alal vera majstore!

Otis'o si Dragane
ostala je nevera
uvek ce te ceniti
delije sa severa.

Danas sam u 41.godini,tada kada je poginuo,imao sam 11,igram fudbal sa drugovim,nosim dres sa brojem 9 na ledjima,kojeg mi je mama kupila u katalogu Ateks.Dolazi otac sa posla i prilazi mi sa suzama u očima,kaže:Dado sine moj,poginuo nam naš Mance.Padam na asfalt i plačem,samnom plaču i drugovi
koji nose dres Zvezde,Dinama,Hajduka,Sarajeva,Olimpije,plaču i oni.Dragane moj uvek ču te nositi u srcu,neka ti je večna slava,Grobar iz Postojne,Slovenija,

Ja sam imao isto 11 godina tada. Lezao sam na kaucu u ucio za skolu, radio je bio upaljen. Javili valjda oko 10h da je u Pezou 205 udarivsi u stub poginuo Dragan Mance. Plakao sam valjda od tada sve do skole.

Sta da vam kazem a stariji sam covek.
Plakala cela Juga. Svi ga postovali. Ne mogu to danasnji klinci da zamisle.

Imao sam 13 godina, tek krenuo u 7. razred uz to jos i promenio skolu
...sa novim drugarima sam se upoznao tako sto su me tesili jer sam non stop plakao. Ne treba da napominjem da je u razredu bilo zvezdasa, vojvodinasa, dinamovaca... Drugo je to vreme bilo, svi smo voleli svoje klubove, nismo mrzeli protivnike. Za Draganom smo svi tugovali.
Neka te andjeli cuvaju legendo!!!

kada kažem partizan,mislim mance
volim partizan

Da napisem i ja svoja secanja. Imao sam 10 i po godina, kao danas da je bilo. Otac je bio sa kolegom na sluzbenom putu u Beograd i prosao pored mesta nesrece. Kada je dosao u sediste firme u BG, pozvao je telefonom, javila se majka, i posle razgovora pitala, znajuci da znam odgovor, "Ko je Mance", odgovorio sam "Pa fudbaler Partizana", ona je sacekala pogledala me i rekla "Poginuo je". Nikado necu da zaboravim, taj dan i te recenice. Otisao sam u skolu sav skrhan,rekao drugarima koji to nisu znali, nisu mi bas svi ni verovali, klinacka posla, medjutim sve vise njih je znalo za ovu tragediju. Neko je navijao za CZV neko za Radnicki iz Nisa-odakle sam, neko za Partizan, dosao je cas fizickog i fudbal na skolskom grubom asfaltu. Svi ama bas svi klinci su posle gola, ukljucujuci i mene pocepali kolena klizajuci poput Mancea, svima je bilo tesko, zao, ma za koga da su navijali.Kasnije sam cekao i Tempo koga sam nazalost izgubio ali pamtim svaku sliku poster sa crnim florom, svaku recenicu iz velikog tekstu u tom tempu koji je bio najvecim delom posvecen tragediji Dragana Mancea. Mislim da sam tekst o njegovoj pogibiji procitao jedno 100 puta ali zaista i danas pamtim, sve sto sam kasnije odgledao u dokumentarnom filmu...."9.50 silueta pezoa 205 proletela je pored kamiona a nedugo zatim Mance je izgubio kontrolu izbegavajuci majku sa detetom....i itd..Neka mu je vecna slava i hvala b92 na odlicnom tekstu!

imao sam 7god.spremao sam se za skolu,otac je krenuo u drugu smenu na posao,nakon izvesnog vremena vraca se sa novinama u ruci i kaze Mance poginuo,ja nisam mogao da idem tog dana u skolu a ni on na posao.taj momenat nikad necu zaboraviti.mance je bio neponovljiv,to majka samo jednom radja!

uvek pustim suzu.....legendo...

jedini heroj mog detinjstva. počivaj u miru dragane

potpisujem sve...
i danas su mi oci pune suza, i danas mi je grlo stegnuto.
mance zivi!

Zivot, u drustvu neizbledelih secanja, koraca i ovog 3.septembra.

Otišo' si Dragane ostala je tuga...

Tata je dosao po mene u obdaniste,oci su mu bile suzne,ja tada kao dete od sest godina,nisam znao sta da mislim,znao sam samo da nesto nije u redu,prvi put u svom,tada kratkom zivotu vidim oca uplakanog,rekao je"Vise nema Mancea,nikad vise nece davati golove".VECNA TI SLAVA DRAGANE.

Sećam se dana njegove smrti kao da je juće bilo. Imao sam 12 godina i ja kao zvezdaš sam tešio svoje uplakane školske drugove partizanovce.

Imao sam sedam godina kada me je otac prvi put odveo na derbi, sećam se kao juče da je bilo, delije sa severa su mu pevali Mance-govance.
Pevao sam i ja iako nisam ni znao ko je Mance.
Posle toga me ćale više nije vodio, zabranila mu keva, kaže da nije baš edukativno za đaka prvaka :)

U svakom slučaju on će mi ostati uvek u pozitivnom sećanju, obeležio je jedan period mog detinjstva (ako može tako da se kaže), bez obzira što sam zvezdaš.

stadion Dragan Mance...Kako mocno zvuci!

Pusti suzu, prospi casu, neka zive secanja...

Imao sam 9 godina kada se to desilo. Ja licno tog dogadjaja se slabo secam, vise se secam prica starijih ljudi, ali ...ono sto ce mi zauvek ostati urezano u secanje su suze u ocima mog oca, inace okorelog zvezdasa. Kasnije kada sam odrastao shvatio sam sta su one znacile. Znacile su veliko postovanje. Za pokojnim Manceom je iskreno zalila cela bivsa Juga. Zasto? Zato sto je ovaj decak bio veliki, jedan od najvecih. Vecna ti slava legendo!

Kao navijač Dinama jasno da nisam volio njegove golove,ali bio je vjerojatno najbolji centarfor kojeg je Partizan ikad imao. Nadam se da počiva u miru.

Spremam se kao klinac u školu i čujem na radiju da je poginuo Mance. Sad, svi mi dolje u Kninu navijali za Zvezdu, ali Savo za Partizan. I sjedi ispred mene. Sad, kako ja njemu da kažem da mu je poginuo idol? Stalno se nešto okreće i blebeće, kao što svo kinci rade, a ja smišljam kako da mu kažem. Još to nisam zaboravio:(

Kada slusam njegovu muziku od grobara, najezim se i placem.

Na melodiju "Tamo daleko":

Dva su se druga fudbalom bavila,
da jednom igraju zajedno
želja im jedina.

Tužna je sudbina omela njihov plan,
pogibe Dragan Mance,
ostade Milko sam.

Poslušaj, Milko, Juga vernog glas,
Igraj za sebe i Dragana,
za Partizan i za nas.

Ja sam mladja generacija, nisam nikad gledao Mancea, moj otac ga je gledao i bio mu je idol..Moj otac je bio odlican ucenik, vukovac, nikad nije propustao skolu, osim jednog dana..Taj dan je bila sahrana njegovog idola, Dragana Mancea.

Legenda!!!

Imala sam 27 godina tog septembra...Jos od vremena ,, Partizanovih beba", kad sam pocela da navijam za Partizan, preko Bjekovica, Moce....pojavio se fudbaler koji nam je poklanjao najlepse trenutke u zivotu, svojim golovima...Moj sin je imao 8 godina I Mance je bio taj, koji ga je privukao crno-beloj boji...Toga dana tuga do neba, plac, neverica...Dozivela sam nervni slom, dugo sam se lecila...Moj lekar me je nazvao,, slucaj Mance"...Hvala ti Dragane, sto si postojao za nas tada I ostao za vecnost!

Legenda

Moram nešto primetiti. Ima stihova ovde o "Delijama sa Severa". Hvala suparnicima na lepim rečima. Ipak, da se zna, navijači Crvene zvezde" postaju Delije tek '88-'89, nekoliko godina po Manceovoj pogibiji.

legenda živi!!!

Legenda koja ce vecno da zivi u nasim srcima!!!

Ponekad u sve to ne verujem,da je sve to bilo sa Draganom.Kao da mi nesto govori pusti to, to je tako bilo i ne diraj, jer jos uvek boli.Manceeee

Jesam zvezdaš, al' me steglo u grlu.

i sad me obuzme tuga kad se setim tog coveka,i sad mi je pred ocima njegovo uklizavanje na kolenima...a derbi sam gledao sa severa....slava mu!

imao sam samo 7 godina a brat samo 3 a secam se kao da je juce bilo kad je cale dosao uplakan sa posla i rekao i meni i bratu pa smo plakaki svi zajedno ceo dan

to mi je bio jedan od najtuznijih dana. vracam se iz skole i majka kaze sedi da ti nesto kazem, preplakao sam. imam utisak da mi je jedino bilo teze kada je majka preminula.

Uvek ce Te voletiii Grobarii sa Jugaa !!!

sta da napisem?da ga na danasnji tuzan dan pomenem.tuga je prevelika,ali secanje na majstorske golove je vecna.

Big da mu dusu prosti. Iako sam stari Zvezdas moram reci da je jedan od igraca sa izuzetnom harizmom i da je imao veliko postovanje i od nas sa Severa.

Gledam kako i u Partizanu i u Budućnosti svi igrači, napad, veza, odbrana imaju meku nogu, kao danas u Španskoj ligi. Uopšte mi nije jasno, kako se danas lopta stalno odbija od većine naših igrača kao kamenje da imaju u nogama?

85

85 ne 86

3. septembar dan sećana na Dragana Mancea

Plakao sam sa 7 god kao mali zvezdas...Pitao sam oca,kako ce sad da bude derbi?? Najveca ljudska tragedija srpskog fudbala...

Otac mi je teski Grobar,Partizan sam zavoleo uz njega i zbog Dragana Mancea.Imao sam sedam godina kada je poginuo,danas trideset sedam,kao da je juce bilo.Legenda ce zauvek da zivi.......

Dan je bio sunčan baš kao i danas što je, no ne ovako nenormalno vreo! Tek sam krenuo u 4. razred šabačke gimnazije, prvi dani završnog razreda, u popodnevnoj smeni zajedno sa drugarima iz odeljenja čekam da uđemo u učionicu! Dolazi drugarica, prilično uzrujana i kaže da su na radiju Studio B javili da je poginuo Dragan Mance! Nisam navijač Partizana ali bilo mi je teško! Samo 10 dana pre toga gledao sam uživo na Stadionu JNA njegovu izvrsnu igru. Dao je 2 gola Slobodi iz Tuzle i sigurno bi bio najbolji strelac tek započete fudbalske sezone! Prođe 30 godina brzinom svetlosti... Otišao je mlad a imao je mnogo toga da kaže kad je fudbal u pitanju! Nažalost!!!

@nik sloter
Дан раније смо кренули у први разред основне школе. Тог септембра 1985. сам почео да навијам за Партизан.

On sam juriša, sam stvara šanse. Reci mi ko to? Naš Dragan Mance!

Imala sam 15 godina i spremala se za skolu (popodnevna smena), kada su na radiju javili da je poginuo. Nikada necu zaboraviti taj dan. Plakala sam kao kisa.

Veliki sam partizanovac.
Kada je fudbal u pitanju nikad nisam toliko tugovao kao kada je javljeno da je Mance poginuo i nikad se nisam toliko radovao kao kad je Pančev pogodio penal u Bariju.
Drugo je to vreme bilo.
Sada čitam ovaj tekst i plačem kao i pre 30 godina.

http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2014/02/tajfun-u-maksimiru-dinamo-partizan-3-4.html?m=1

Sjajna utakmica Mance dao 2 gola, ali najbolji gol je volej sa 30 metara protiv QPR-a.
Eh...

Respekt za Mancea, delija do koske.

Boli kao i pre 30 godina.
Suze ...

citajuci ovaj tekst i meni su suze krenule,Boze moj sta je zivot.

Ufff..,secacu se tog prokletog utorka 1985-e dok sam ziv.Spavaj mirno legendo.

ma daj!
kakva je bre ovo patetika i fanatizam?
(abc, 3. septembar 2015 10:43)

Previse si ti mlad da bi shvatio da fudbal nekada nisu igrali zalizani sarletani, splavari i manekeni... Previse si mlad da bi shvatio da je fudbal nekad bio sport... Previse si mlad da bi shvatio da su nekad gledaoci dolazili na stadion jer su imali sta da vide na njemu, da podrze svoj tim i svoje idole a ne da mrze protivnika... Previse si mlad da bi shvatio ko je bio Dragan Mance... Dragan Mance je bio olicenje svega onoga sto danasnji fudbaleri nisu... Dragan Mance je bio umetnik... Dragan Mance je bio COVEK... Ljudina... Ali kao sto rekoh, previse si ti mlad da bi sve to znao i razumeo i moze ti se oprostiti ovakav komentar, ali mi ne moze nestati ova gorcina sto tvoja generacija nikada nece osetiti drazi sporta, sto mislite da je sport statistika, sto mislite da je fudbaler dobar ako na 100 utakmica postigne 100 golova i ako ima platu od par miliona nedeljno... Da ne davim, neces ti to sve razumeti i kao sto rekoh, ne krivim te zbog toga... ali mi je zao...
A to ko je i sta je bio Dragan Mance pokusaj makar da shvatis i po tome sto NIJEDAN navijac Zvezde nece reci nijednu ruznu rec za njega... A u nasim, crno belim srcima, dokle go budu kucala - legenda ostaje da zivi...

Tada sam imao 14 godina. Navijamo za Zvezdu, cela porodica, uža i šira familija sa tek ponekim neobjašnjivim izuzetkom. Gledamo derbi na JNA ćale i ja. Korner za Partizan, Mance diže ruku, traži loptu, a ćale kaže: "Evo ga, traži loptu, najviše me je strah od njega". I bio je u pravu, dao je gol.

Nakon njegove pogibije, Zvezda je igrala na Marakani protiv Dinama iz Vinkovaca. Prilazimo stadionu, ima ljudi okolo, ali neka tišina, tolika da sam očekivao prazne tribine. Greška. Na stadionu oko 30.000 ljudi (to je bila normalna poseta u to vreme za "nebitne" utakmice). Nema navijanja, ljudi maltene ne razgovaraju između sebe. Poginuo je Mance, čovek koga su navijači Zvezde poštovali.
Izgubili smo tada 1:0, videlo se koliko je Zvezdinim igračima bilo teško.

Počivaj u miru, legendo.

1985, ne 1986.

Ponekad u sve to ne verujem,da je sve to bilo sa Draganom.Kao da mi nesto govori pusti to, to je tako bilo i ne diraj, jer jos uvek boli.Manceeee

Biografija: Sve se desilo u septembru

Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića. Svojom ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećanjem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, tako da je, već sa nepunih 17 godina postao prvotimac zemunskog, tada drugoligaša. No, nošen snagom svog raskošnog talenta, 15. septembra 1980. prelazi u Partizan...
...Za Partizan je odigrao 279 utakmica...
...Postigao je 174 golova...
...Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije...
...Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom (i danas radi u Partizanu sa nama)...
...Bio je neoženjen...
Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život.
Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan – Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra, samo 3 dana pre svoje smrti.

Grobari su uvek uz tebe...Jedan je Partiza i jedan je Dragan Mance!
Velika je i neraskidiva ljubav izmedju navijaca i ovog kluba!

Slava velikom igracu i rivalu.

Kada god procitam negde ili cujem da neko spomene njegovo ime... uhhh, sav se najezim. Jedinstvena legenda i veciti zal sto ga nema. JEDAN JE DRAGAN MANCE. I sad se najezih.

evo babo mi sad kaze jedino mi od tite bilo zalije kad Mance poginu

Ni jednog igrača nisam, niti ću ikada voleti kao Dragana..

Želim Partizan sa dresovima iz 80" tanke pruge napred i nazad, broj u crnoj kocki, taj dres kad vidim to je Partizan koji sam kao dete zavoleo, ta je sećanje na Dragana..

Legenda živi..

Igrao sam se u dvoristu kada me je pokojni otac zvao sa balkona da mi kaze za Mancea.Mrak mi je pao na oci,secam se kao da je juce bilo,a tad sam imao deset godina.Vreme Mancea i Paola Rosija,mojih idola iz mladosti.

Zvezdas sam, ali to sad nikakve veze nema. Otplakah nad ovim pismo. Kamo srece da nam deca i danas rastu uz ovakve idole i da nam rivalstvo bude zdravo kao u tim vremenima. Neka mu je vecna slava.

Bio sam dete, secam se, neko drugo vreme ...

Gledam ovo par puta svaki put mi oci pune suza ...legenda nikada ne umire ...kakav momak

Utakmica odigrana 3.9.2015. u čast Dragana Mancea
Fk 13. Maj Zemun - Fk Partizan 0:1 (0:1)

https://youtu.be/RV5nT3KsAHI

Имао сам 13 година, спремао се да кренем у школу, друга смјена, кад зазвони телефон. Мој нерођени брат који је радио у Београду јавља ми да је погинуо Драган Манце. Јецам, цијели свијет ми се срушио, мој идол којег више нема... Цијели број сутрашњег Темпа је био посвећен Драгану, Спорт, Вечерње новости, сва та издања сам имао али дођоше 90-те...
Обзиром да смо сваке године љетовали у околини Сплита, увијек смо темпирали период крајем јула мјесеца, тако сам имао могућност, и у то вријеме привилегију, да гледам Трофеј Марјана, па сам тако пар година гледао Драгана како постиже голове на Трофеју Марјана уз легендарно клизање послије гола. Такође, гледао сам га када је Партизан у пријатељској утакмици гостовао у Новом Граду и играо утакмицу са домаћом Слободом.
Жељно сам исчекивао да Партизан на челу са Манцеом буде гост и у мом граду, Босанској Крупи, али до гостовања није дошло.
Све у свему било је то вријеме када се противник поштовао, када су спортисти били спортисти а навијачи навијачи, тако да је Драгана оплакао сваки истински заљубљеник у спорт, а не само црно-бела породица.

Malo ko ima što mi imamo.

Ne može se napisati i opisati rečima.
Ima toliko detalja. Igrač koji je bio sa nama sve te decenije, i sad je sa nama. Samo sad nas posmatra sa zvezdanog neba.

Gledao ga 3 puta samo a plakao do sada 33 puta

Koja razmena ljubavi i traje više od 30 leta

Izabrani ljudi od Boga
e to ti je

Tada sam imao 16 godina. Kada sam sutradan došao u školu, razrednoj sam rekao poginuo je Mance. Ona mi je samo rekla: idi (znajući da želim na sahranu). Sećam se te sahrane na kojoj su bile desetine hiljada ljudi. Tu su bile i rukometašice Radničkog sa Emilijom Erčić-tadašnjom Manceovom devojkom. Prepoznao sam fudbalere i funkcionere iz svih klubova bivše SFRJ. Na prvom meću na JNA posle sahrane, Radanović je u 90.min dao gol Prištini. Proslavio ga je klizanjem na kolenima kao Mance. Ceo stadion je plakao.

Mom sinu je na fejsbuku idol pogodite ko: Dragan Mance

Први идол ал стварно.Кад год сам да гол на школском,узвикивао сам његово име.Тога дана је дошао отац са посла и рекао да је погинуо Манце.Тада сам плакао као кишна година и 1993.кад ми је погинуо буразер у рату.

И сад ми сузе иду...

krenuse suze,pocivaj u miru majstore secanje na tebe nikad nece prestati.

Napunise mi se oci suza na kraju ovog dokumentarca, to je dokaz da sam kao navijac Zvezde voleo ovog coveka, i znam da to nije toliko vazno ako si covek, ali pisem ovo zbog ovih mladjih. Postovanje prema njemu ostaje do kraja mog zivota.
Pocivaj u miru legendo.

tuga za svakim mladim izgubljenim životom a rupa ostane kad takav talenat nepovratno ode...

Ali gol u "rupi" protiv Dinama mislim u 83min za 2:2 i titulu pred 80000 g
Grobara....sta reci nego hvala ti i neka ti je vecna slava!

legenda zivi!!!!

Tacno 30 godina od tad. Oci su mi pune suza i steze grlo.
Rodio sam se nepuna 2 meseca ranije, pa nisam imao prilike da gledam uzivo bravure i radovanja, ali njegova velicina se, izmedju ostalog, ogleda i u tome sto ga cak i generacije rodjene posle njegove smrti pamte i secaju kao legende!

Сав Београд данас је, захватила туга, изгубисмо Манцеа, најбољега друга.
Отиш'о си Драганe, остала је туга, увек ће те волети Гробари са Југа.
Возио си пребрзо, ниси им'о среће, Гробарска те срца, заборавити неће!

Vecna ti slava legendo!

I mi navijači Voše smo obožavali Dragana. Igrač za sva vremena, velika legenda i ljudina. Večna mu slava i poštovanje!

veliki Dragan Mance

Legendo

Имао сам седамнаест година када је погинуо Драган. Гледао сам га од 1982.године, јер је некада било друго време и могли сте и са 14 година да из унутрашњости дођете на утакмицу, одгледате свој омиљени клуб и без проблема се вратите кући. И после толико година плачем када се сетим његовог прераног одласка и никада неће постојати играч који ми може бити омиљенији од њега, јер нисам видео никога ко игра са толиком љубављу и страшћу као он.

eh kako to sad izgleda daleko i kao bajka.
kad je fudbal bio fudbal.
tandem dragan mance i zvonko zivkovic...
eeehhh
r.i.p. majstore

zelio bi da pokrenemo peticiju rukovodstvu partizana da stadion nosi njegovo ime kako bi to lepo zvucalo STADION DRAGAN MANCE
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (siki, 4. septembar 2015 10:50)

Slažem se samo kada Partizan napravi svoj stadion.
(đeneral, 4. septembar 2015 20:02)

I ulica se moze nazvati po Karadjordju samo kad on bude napravio tu ulicu.

Mene je ta vest zadesila na poslu. Saopštio mi je Kokan okoreli Zvezdaš i odmah me zagrlio izjavljujući saučešće. Znao je koliko sam ga voleo.