Braun za B92: Vidić? Jak kao stena!

Gost Beograda ovih dana je bivši prvotimac Mančester junajteda i nekadašnji reprezentativac Engleske Vesli Braun, koji je vreme izdvojio za razgovor sa portalom B92.

Z.K.Izvor: B92
Podeli
Braun, prvi sleva ispod Ferdinanda, pored Vidića (Alex Livesey/Getty Images)
Braun, prvi sleva ispod Ferdinanda, pored Vidića (Alex Livesey/Getty Images)

U sklopu promocije škole fudbala u Srbiji, koju klub sa „Old Traforda“ sprovodi u saradnji sa "Eurobankom", Braun je na terenima u Kući fudbala u Staroj Pazovi, imao prilike da uz trenere iz akademije Junajteda, radi sa mladim i talentovanim igračima sa ovih prostora.

Pored toga, Braun je u razgovoru za B92 Sport pričao i o slavnim danima Junajteda, eri Aleksa Fergusona, Nemanji Vidiću i mnogim drugim stvarima koje su deo istorije ili su aktuelne kada je reč o jednom od najvećih svetskih klubova.

Na početku, Vesli nam je rekao kao sa ove distance gledan na svoju karijeru u Mančester junajtedu.

"Dobro pitanje. Moj san kao dečaka je oduvek bio da igram fudbal. Kada se ta prilika pojavila, da potpišem za Mančester junajted nisam dugo razmišljao. Od tada je bio cilj samo da zaigram za prvi tim. Kada se sada osvrnem na sve, mislim da je moja prva sezona, kada sam imao 19 godina, takozvana sezona "triple krune“, bila nešto najbolje. Posle su stigle i druge nagrade, trofeji Kupa, titule, osvajanje ponovo Lige šampiona. Tokom tog perioda igrao sam u fantastičnim timovima i pod komandom najuspešnijeg živog menadžera, Ser Aleksa Fergusona. Teško je reći, da, osvojili smo ligu, FA kup, da osvojili smo i Ligu šampiona, ali tvoj fokus je uvek bio da ponoviš to i sledeće godine. Posle osvajanja trofeja imaš dobru noć , slaviš i opustiš se, ali tek kasnije shvatiš koliko je to bilo teško uraditi, pobeđivati iz nedelje u nedelju, godine u godinu. Nekada bismo osvajali, nekad ne, ali uvek smo bili tu u vrhi i taj fokus je nešto posebno, to je u DNK svakog igrača Junajteda, da pobeđuje, da se ne predaje. I kad stvari ne idu kako treba, verujemo da i dalje možemo osvojiti tri boda. Ta sposobnost je bila pravo čudo. Ponekad mi sve to nedostaje, i kad sad pogledam, sa ove distance, bili smo tim protiv koga su se svi plašili da igraju“, počeo je Braun razgovor za B92.

* Mančester junajted je poznat po svojoj tradiciji stvaranja mladih igrača, još iz ere Mata Bezbija i Džimija Marfija. Šta je najvažnije za mladog igrača, kakav je vaš savet savet, jer ste prošlo kompletnu akademiju Junajteda?

"Mislim da je uvek najbitnija stvar – učiti. Kad se pojavi prilika da zaigraš za prvi tim, nauči iz tog iskustva! Nije to prilika da se zadovoljiš i kažeš, odigrao sam jedan meč za prvi tim. Nije u pitanju samo fudbal, to je i ono što jedeš, šta radiš dok si van terena, tvoja posvećenost fudbalu mora biti stopostotna. Kada osetite sve to, težite uvek da se to ponavlja, želite više. Kada osvojite toliko toga i imate takvog menadžera, lakše je na treningu, ali Mančester junajted je kroz svoju istoriju uvek imao tu tradiciju da su mladi igrači postajali važan deo prvog tima. Uđete u tim, potom vas postepeno uvode, uz nadu da ćete tokom sezone postati fantastičan igrač. Vidim da i sada Ole Gunar Solskjer to jako dobro razume, već je uvek mnogo mladih igrača. Pogledajte igrače koje smo ovog leta prodali, to su sve igrači svetske klase, ali Ole ima takvo samopouzdanje da pruži šansu mladićima kakvi su Mejson Grinvud, Tahit Čong i Anhel Gomes, zatim Skot Mektomini koji igra iz nedelje u nedelju, Andreas Pereira... On ima veru u te igrače. Ako on misli da oni vrede, onda zaista mora da svaki dan na treningu da pokazuju da su vredni toga.“

Foto: B92
Foto: B92

* Znamo koliko je ser Aleks Ferguson umeo da bude strog. Znamo i za njegov čuveni "fen“, kada bi vikao na igrača iz neposredne blizine. Majkl Kerik u svojoj autobiografiji je otkrio da ste uvek igrali bolje pošto bi se ser Aleks Ferguson izvikao na vas u poluvremenu, je li to istina?

"Stopostotna istina! Šef je znao tačno šta radi, on je veoma inteligentan čovek. Bilo je nekoliko takvih situacija gde bi se okomio na mene. Ja bih samo sedeo, gutao to što priča iz samog respekta prema menadžeru, ali bih onda počeo da mislim. Pa zašto mi ovo radi, pa izgubio sam loptu možda svega jednom, ne mogu da verujem...Ali on je bio veoma dobar u načinu na koji se ophodi sa ljudima. On je verovatno mnogo ranije uoči da igram mnogo bolje kada se on izviče. Znao je da ću onda imati ponovo stopostotan fokus na igru. I uvek sam posle toga igrao bolje drugo poluvreme, čak iako sam mislio da sam imao dobro poluvreme. On je znao kako to da uradi sa različitim igračima. Nije to činio sa svima, ali uvek je znao kakva će reakcija biti posle toga. Dobra reakcija! To je najvažnija stvar bila u svemu tome.“

* Igrali ste na dve različite pozicije, centralnog i desnog beka. Je li to na neki način bila prednost u odnosu na kolege iz tima?

"Tokom karijere imao sam prilike da igram sa fantastičnim defanzivcima. Možda je i ta sezona 2008. kada smo opet osvojili Ligu šampiona bila najbolja, kada sam te godine igrao više utakmica od ostalih jer su moja kolena bila zdrava. Nisam imao problema, kao ranije, kada sam imao zaista užasne povrede. Posebno na početku karijere, što mi je usporilo napredak. Bilo mi je u redu da igram na obe pozicije, mada je moja prirodna pozicija centralnog defanzivca. To sam radio još od dečačkih dana, ali kada mi je šef rekao da ću igrati desnog beka, apsolutno sam to prihvatio, nema problema! Bio bih i golman da je rekao. Ja sam igrač Mančester junajteda, ako sam zdrav, igraću gde god kaže“.

* Imali ste brojne povrede, koliko je teško bilo vraćati se posle svega toga?

"Prvi put mi je bilo najteže. Bila je to sezona posle triple krune. Tačnije predsezona 1999/00. Bilo mi je jako teško, jer nikad ranije nisam bio povređen. Pokidao sam ligamente na levom kolenu, trebalo mi je četiri ili pet meseci duže da se oporavim. Niko ne voli kada je dugo van terena i tek me je sve to stvarno udarilo u glavu kada sam video kako momci trče, a ja sam morao da radim u teretani. Treba mnogo koncentacije, odlučnosti, pošto su sve to dugi procesi rehabilitacije, stvari moraju da dođu na svoje mesto pre nego što uradite bilo šta. To mi je bilo najteže, ali kada sam to prebrodio, bilo je lakše. Posle sam doživeo novu povredu dve godine kasnije,bilo je šest meseci pauze, ali u redu, fokus je bio tu jer sam znao kako treba da se ponašam. Kada ste tako dugo povređeni, vaša koncentracija na fudbal može totalno da se poremeti, ali kada ste u Mančester junajtedu, svaki dan vam kažu šta biste trebali da radite. Da toga nije bilo, verovatno bih se mučio. Bilo je onih sitnih povreda, od nedelju-dve, ali nije bilo problema, šef me je dobro znao i zaigrao bih opet posle svega. Menadžer je tu bio fantastičan“.

Foto: B92
Foto: B92

* Igrali ste sa Rijom Ferdinandom, Nemanjom Vidićem. Na šta pomislite prvo kad neko kaže "Nemanja Vidić“?

"Nemanja, jak kao stena! On je igrač koji je najbolje udarao loptu glavom od svih koje sam do sada gledao i igrao sa njima. Fantastičan igrač, a ono što je kod Nemanje dobra stvar je što smo uz njega svi bili kao grupa zaista jaki. Ulazili smo zajedno u bitke, poštovali jedan drugoga, jako smo se dobro poznavali. Pomagali se na sve načine. Kada se samo setim te sezone 2008, tek smo osvojili ligu, prošli četvrtfinale, polufinale, pobedili u finalu Lige šampiona. Mogli smo tada svi da se pogledamo i kažemo jedan drugom, kakva smo mi fantastična grupa momaka! To se nije odnosilo samo na nas iz odbrane, već na sve u tom timu. To koliko smo jedan drugom verovali bilo je fantastično, i siguran sam da bi i drugi igrači isto to rekli“.

* Mančester i sada ima jednog Nemanju, Matića?

"On je sjajan igrač, takav je bio i dok je bio u Čelsiju, pre dolaska u Junajted. Očigledno, sada su se stvari malo promenile, siguran sam da će ove sezone Nemanja dobiti priliku da igra. Ole je neke stvari u igri promenio, ali ono što ljudi treba uvek da imaju na umu – kada ste igrač Mančester junajteda uvek ćete imati priliku da igrate".

* Aleks Fergsuon vas je jednom opisao kao "najtalentovanijeg defanzivca". Koliko vam je to značilo?

"Da, često sam čuo da mi ljudi to govore i možda znam na šta je konkretno mislio. Tiče se odbrane, kao dečaku još, niko nije morao da mi kaže šta treba da uradim, ja sam to instinktivno radio. Ponekad ljudi to mešaju sa tim terminom "najbolji igrač“, "najbolji defanzivac“, on je mislio da sam možda najprirodniji. Imao sam mnogo povreda, znao je kako da me provede kroz sve te nevolje i kako da se ponaša prema meni. Za sve to što je uradio, moram da mu budem zahvalan, pre svega jer je verovao u mene, ali samo to što je rekao, za mene je bilo fantastično“.

* Mančester junajted se sada muči, dugo godine je bez titule u Premijer ligi? Koliko je teško navijačima, igračima, posebno sad kad su ojačali rivali, Siti i Liverpul?

"Ovo je proces obnove. Mislim da je sve to počelo krajem prošle godine, kada je Ole postao menadžer. Doveli smo nekoliko novih igrača. Mislim da od tada igramo i bolji fudbal, ali proces obnove zahteva i vreme. Sve dok momci veruju u menadžera i ono što radi, a znam da mu veruju, mislim da ćemo biti svedoci nekoliko fantastičnih sezona. On će vratiti na scenu one slavne istorijske dane, reći svima šta je Mančester junajted i nadam se da će momci odgovoriti na terenu adekvatno i da ćemo ponovo osvajati trofeje“.

* Primetno je i da su mnogi bivši igrači polako počeli da se vraćaju u klub?

"Da, tu je Kvinton Forčun, evo vratio nam se i Patris Evra, Niki Bat tu, tu je i Nil Vud, koji je bio mlad igrač dok sam ja igrao. Imamo tu bazu igrača koji znaju šta znači igrati za klub. To na kraju može da bude samo dobro“, zaključio je razgovor za B92 Ves Braun.

Zoran Kecman