Nikola Jokić za B92 – od Sombora do Denvera

Ozbiljno se bavi košarkom tek četiri-pet godina, a u NBA ligi već sa oduševljenjem govore o njemu. I to s razlogom, pošto je Nikola Jokić iz drugog plana izrastao u jednog od najboljih rukija sezone.

Saša Ozmo Amerika
Podeli
Getty Images
Getty Images

U intervjuu za B92 mladi srpski košarkaš govori o počecima u Denveru, šansi koju je iskoristio, kao i o načinu na koji je doveo svoje telo u red. Nikola nam je objasnio i kako se NBA timovi spremaju za mečeve, otkrio je ko ga je naučio da na terenu nema straha, a govorili smo i o budućnosti, reprezentaciji Srbije, Bafalo Bilu, Somboru...

“Nisam mislio da ću toliko igrati i više sam se bio posvetio treninzima. Kada sam došao na Letnju ligu, rekli su mi: ’Ove godine treba jedino da radiš na telu i da dobiješ mišićnu masu’. Onda se Nurkić povredio, dobio sam priliku i iskoristio je. Zaista neverovatno – pre sezone razmišljao sam hoću li se uopšte i ’skidati’, a sada sam u startnih pet. I dalje radim u teretani i dižem tegove svaki dan, čak i kada je utakmica, pa tako istovremeno igram i posvećeno radim na jačanju tela – spojili smo moju želju i želju kluba“, počinje Nikola priču za B92.

Tokom leta do Srbije je stigla informacija da je Jokić smršao 14 kilograma, a na fotografijama iz SAD videlo se da je Nikola vidno popravio fizičku spremu. Kako kaže, ključ je u ishrani.

“Dobijao sam posebnu hranu, jeo sam šest obroka dnevno. Za doručak jaja, onda onaj njihov ’oatmeal’ (žitarice, prim. aut), zatim voće, drugi obrok bilo je meso, zatim salata, onda neka druga vrsta mesa – mnogo povrća, limuna, krastavca... Bio je zaista čudan osećaj i nije toliko važno šta sam jeo, već to što je hrana bila potpuno nezačinjena – iz Srbije sam, znaš kako mi jedemo, pa mi je bilo teško da se naviknem. Bio sam puniji i voleo sam da jedem, ali morao sam toga da se pridržavam i vidim napredak na dnevnom nivou – evo pre nekoliko dana smo merili i sada imam 9% masti, a imao sam 14%“.

Stil igre u NBA ligi razlikuje se u odnosu na Evropu, a Jokićev skok bio je još drastičniji jer je preko Atlantika otišao iz Mege, pa nije igrao ni u Evroligi.

“Igrači su ovde jači – naravno, dosta zavisi od ekipe do ekipe, ali igra ’jedan na jedan’ je više u prvom planu. Četvrtine su duže, pravila su različita, ali nije to neka strašna razlika, u suštini je najvažnije da budeš spreman i da možeš mnogo da trčiš“.

Reprezentacija

Moja želja je uvek tu, to je san svakog košarkaša, još se sećam Indijanapolisa. Ovde kada su me pitali želim li da igram za reprezentaciju, odgovorio sam im da o tome maštam još otkad sam bio dete. Sećaju se i oni Divca i Stojakovića... Ipak, mnogo faktora utiču na to da li ću moći da igram, nije samo do mene, i klub ima svoje interese, videćemo hoću li morati da igram Letnju ligu, da li ću biti zdrav... Želim da budem obazriv, ne bih sada ništa da obećavam, pa da posle ne ispunim.

U najjačoj ligi na svetu igra se razrađuje do najsitnijih detalja, a tako je i sa analizom protivnika pred meč.

“Na dan utakmice dobijamo skautung protivničkog tima, papir sa igračima, tako je i u Evropi. Ipak, ovde svaki igrač posebno se zagreva – recimo, ja danas imam zagrevanje u četiri (pred meč sa Šarlotom, prim. aut), posle toga dolazi trener i gledamo snimak mog direktnog suparnika – kako trči, kako i odakle voli da napada, kako pravi blokove, bukvalno dobijem svaku moguću informaciju. Zatim sledi timski skauting, gde nas trener upozorava na to koji igrač voli šta da radi, odakle šutira i slično. To se događa neposredno pre utakmice i ne možeš da zaboraviš – sve i da hoćeš, ne možeš da ne uradiš kako oni žele. Ideš skroz spreman na meč i to mi se veoma dopada“.

Nikola ima 20 godina, mnogo toga izdešavalo mu se u kratkom periodu i sada ima priliku da deli parket sa najboljim igračima sveta – Džejmsom, Durentom, Dankanom i ostalim zvezdama.

“Osećaj je fenomenalan, ali više pre i posle utakmice. Ako tokom meča počnem da razmišljam ko su ti igrači, šta su sve oni ostvarili tokom karijere, onda mi se ne piše dobro. Jednostavno je, pokušavam da igram najbolje što mogu i da se izolujem od spoljnih faktora, to je jedini način“.

Getty Images
Getty Images

Jokić poseduje potrebnu sportsku drskost i ne boji se velikih imena – dosta se govorilo o njegove dve rampe Oldridžu ili o tome kako je izlazio na kraj sa Diandreom Džordanom.

“Deki Milojević me je tome naučio, ne samo mene, nego i sve u Megi – radi ono što znaš i na terenu ne respektuj nikoga. To me i dalje drži, ugradio je to u mene i takav stav mi pomaže, nemam razloga da se plašim bilo koga“.

Srpski krilni centar sada u svojoj ruki sezoni prosečno beleži 8,5 poena, 5,5 skokova i 1,3 asistenciju – pohvale stižu sa svih strana, ali Jokić neće poleteti.

“Iskreno, uopšte ne razmišljam o tome. Priznajem da je lepo, roditelji mi prenose da svi čitaju o meni, da me hvale, ali nema potrebe da se zalećem, već treba samo da treniram još jače i bolje. To je jedini pravi put, ne treba uplitati stvari koje mogu bespotrebno da zakomplikuju život“.

Nikola se brzo prilagodio, prošlo je tek nekoliko meseci i on se u NBA oseća kao “svoj na svome“, a za to je posebno zaslužan jedan čovek.

“Ogi je ovde sa mnom (srpski trener Ognjen Stojaković), radio je u FMP-u i posle svake utakmice zajedno analiziramo video sa svim mojim potezima, komentarišemo i gledamo kako sam mogao bolje. Uzeo me je pod svoje od prvog dana kada sam došao – radili smo mnogo i individualno, i ’dva na dva’ i ’tri na tri’. Stvarno zna košarku i mnogo mi pomaže“.

Sombor

Moj rodni grad mi najviše nedostaje, samo tamo da budem, da vidim te ljude – roditelje, rođake, prijatelje... Ne znam kako to da ti definišem, nekako sâm sebi nedostajem, onakav kakav sam u Somboru.

Ali ne samo Ognjen, i ostali u Koloradu lepo su prihvatili 20-godišnjeg srpskog košarkaša.

“Imam odličan odnos sa trenerima i sa svima u klubu i dugoročno razmišljam o Denveru, hteo bih da ostanem ovde godinama. Ne bih ništa menjao, a želja mi je da narednih sezona odemo u plej-of i da tamo ostvarimo zapažen rezultat“.

Nikoli u Denveru društvo prave devojka i dva brata, a u poseti su mu bili i roditelji.

“Nedavno sam bio četiri dana na putu i stvarno je naporan ritam, ali stigao sam DA obiđem grad. Prelep je, okružen planinama, volim da prošetam sa devojkom, a stvarno ima i mnogo stvari da se vidi. Bili smo da vidimo grobnicu Bafalo Bila, zanimljiva je cela ta priča, videli smo i prepariranog bizona, poslednjeg kojeg je on ulovio. Išli smo i na Red Rocks, tamo se leti svaki dan održavaju koncerti – veliki amfiteatar na otvorenom, među planinama, divno je“.

Golden Stejt doživeo je samo dva poraza u dosadašnjem delu sezone i Jokić je saglasan da su Voriorsi favoriti, ali ističe da nisu jedini.

“Mnogo sam voleo San Antonio, sada sa Oldridžom su još bolja ekipa. Batler je sjajan i Čikago sa njim igra sve bolje u poslednje vreme, tu je i Klivlend sa Lebronom, još mnogo dobrih ekipa... Jedno je sigurno, biće mnogo uzbudljivo“.

Getty Images
Getty Images

Na pitanje čiji način igre mu se posebno dopada, Nikola odgovara:

“Dosta sam govorio o Dankanu i Novickom, ali ne zadržavam se na njima – volim da gledam i braću Gasol, Dijaa, Rendolfa, pa i Mirotića i još neke igrače. Ne mogu da se odlučim za jednog, voleo bih nekako da budem kombinacija svih njih“.

A na čemu je potrebno najviše da radi kako bi dostigao taj nivo?

“Mislim da se u NBA sve svodi na atleticizam – na skočnost, na brzinu, da mogu da sačuvam direknog rivala. Nekada mi se desi da znam šta će suparnik da uradi, ali on me izgura, ne mogu da ’ispratim’. Nisu ovde bolji ili talentovaniji, ali su fizički nadmoćni“.

I za kraj, vratili smo se na početak, a ispostavilo se da put od Sombora do Denvera nije toliko dug.

“U rodnom gradu sam više rekreativno igrao, a onda sam poslednju sezonu počeo malo ozbiljnije. Mnogo mi je pomogao Isidor Rudić, moj trener iz Sombora, dao mi je šansu i trpeo me je. Brat mi je bio u Novom Sadu i u dogovoru sa njim sam otišao u Vojvodinu. To se ispostavilo kao pravi potez, brzo su me zvali Miško i ljudi iz Mege, pa sam prešao tamo posle polusezone u Vojvodini. Ostalo znaš – eto, za četiri-pet godina zaista sam prešao neverovatan put“, zaključio je Jokić za B92.

Neverovatan put, to jeste tačno, ali Nikola svojim igrama pokazuje da je to samo početak velike karijere koju ćemo pažljivo pratiti i u njoj uživati.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

Prati B92 SPORT na Viberu

Sportski intervju

Nikola Jakšić za B92: Osećaj u "Areni"? Vau

Njegova reprezentativna karijera počela je zlatom na Svetskom prvenstvu u Kazanju, a nastavila se najsjajnijim odličjem na Evropskom prvenstvu u Beogradu. 19-godišnji Nikola Jakšić ponovo je bio najmlađi među izabranicima Dejana Savića, ali je jednako kao svi njegovi saigrači bio zaslužan za treću titulu šampiona ’Starog kontinenta’ naših vaterpolista zaredom, a sedme u istoriji...

Sportski intervju nedelja 24.01. 19:15 Komentara: 12

Pijetlović za B92: Mislio sam da će reprezentacija pasti

Iza srpskih vaterpolista je sjajna godina u kojoj su nastavili dominaciju i objedinili titule evropskog i svetskog prvaka. Naredno takmičenje reprezentaciju Srbije čeka već za nedelju dana, kada počinje Evropsko prvenstvo u „Kombank areni“, a predstojećeg leta i najveći izazov generacije – Olimpijske igre u Rio de Žaneiru.

Sportski intervju četvrtak 7.01. 12:00 Komentara: 9

Maja Ognjenović za B92: Sada govorim ono što nikada nisam

Kao kapiten je tokom prošle godine predvodila srpske odbojkašice do srebra na Svetskom kupu i bronze na Evropskom prvenstvu. Posle tih uspeha je najavila osvajanje olimpijske medalje u Rio de Žaneiru i ne odstupa od toga jer, kako kaže, veruje u svoje saigračice i sebe. U intervjuu za B92, Maja Ognjenović se osvrnula na godinu iza nas i izazove koji je sa reprezentacijom čekaju tokom 2016. godine...

Sportski intervju petak 1.01. 14:00 Komentara: 15