Simonović za B92: Kapiten prvi treba da se žrtvuje

Pred početak sezone dodeljena mu je kapitenska traka Crvene zvezde, a on je iskoristio ukazano poverenje na najbolji način. Marko Simonović trenutno je drugi trojkaš ABA lige, ali i vezivno tkivo Zvezdinog tima – ćesto ćete ga videti kako bodri saigrače na parketu, kako im ne dozvoljava da klonu duhom, ali i kako pozitivnim primerom predvodi ekipu.

Upravo su obaveze kapitena bile jedna od tema o kojima je Simonović govorio o intervjuu za B92. Osim toga, krilni košarkaš uporedio nam je ovaj tim i onaj iz prošle sezone, objasnio nam je kako izgleda dan pred utakmicu i zašto češće ne ide na prodor, a govorio je i o svom osećaju kada istrči na parket pred punim tribinama.

Takođe, dotakli smo se i načina rada trenera Radonjića, rivala u Evrokupu, kao i ambicija u narednom delu sezone.

Saša Ozmo Afrika
Podeli

Zvezda je trenutno prva na tabeli ABA lige sa skorom 12-3, a malo je nedostajalo i da se plasira u Top 16 fazu Evrolige.

„Mislim da smo napravili dobar posao u dosadašnjem toku sezone. Bio bi sjajan da smo prošli u Evroligi, ali i ovako moramo da budemo zadovoljni. Niko se nije nadao onakvim našim igrama u EL. Jedna lopta nas je delila od Top 16, ali zadovoljni smo kako smo odigrali. U ABA ligi guramo po planu, možda i bolje nego očekivano“.

Nesebičnost i defanziva najjače su Zvezdine strane u prvim mesecima ove sezone, a Simonović očekuje još bolje igre.

„Naš najveći adut je odbrana, sve ekipe svodimo na 65-70 poena. Dobra smo odbrambena ekipa, ali i u napadu imamo sjajan potencijal. Svaki igrač može da postigne po 15 poena i u svakom trenutku može da reši utakmicu. Igra ne zavisi od jednog ili dva košarkaša, nego imamo desetoricu igrača koji mogu da reše utakmicu. Još treba da napredujemo kao tim, da od februara-marta budemo baš pravi i da dignemo formu“.

Pitali smo kapitena Zvezde kako na parketu izgleda dan pred utakmicu.

„Ujutru obavezno odradimo teretanu, moramo da imamo dva puta nedeljno teretanu, taman toliko i stižemo, s obzirom na broj utakmica. Jutarnji trening posle teretane je uglavnom tehnika i šut. Ne večernjem treningu važni su dobro zagrevanje i istezanje, vodi se računa da ostanemo sveži i zdravi. Zatim slede naše akcije ’pet na nula’, da uhodamo svoje kretnje, pa igra ’pet na pet’. Onda na red dolaze protivničke akcije – kako igraju i kako napadaju, a kako ćemo mi da branimo njihove akcije. Svaki trening se završava šutem“.

"Svi su spremni da se podrede ekipi"

Zvezda se nalazi u L grupi Evrokupa sa ekipama Bilbaa, Nižneg Novgoroda i Panioniosa. Analizirali smo sve buduće protivnike Zvezde u mečevima koje ćete gledati u direktnim prenosima na B92.

„Bilbao sam gledao dve utakmice u Endesa ligi, jako su nezgodna ekipa sa velikim imenima – neki igrači su igrali i za Real Madrid, tu je mladi Fran Pilepić. Mislim da su slučajno završili treći, spletom okolnosti, oni mogu mnogo više. Prošle sezone igrali su finale Evrokupa, a i ove godine su jedan od favorita za vrh. Iskreno, o Panioniosu ne znam mnogo – tamo igra Duvnjak i video sam se sa njim na kratko kad smo bili u Atini. Kažu da igraju dosta dobro i da im je trener zahtevan. Nosilac igre im je plej Erik Mekolum, biće težak za čuvanje, ali mislim da imamo dužu klupu, bolji sastav i verujem da smo favoriiti. Nižnij je dobra ekipa, naš trener Zoran Lukić tamo je već četiri-pet godina i lepo ih je ukomponovao. Neće biti lako ni protiv njih. Uz to, taj put je veoma težak, treba uzeti u obzir i vremensku razliku“.

Zvezda je ponovo promenila skoro ceo tim, a jedan od retkih starosedelaca jeste upravo Simonović. Zato je i najpozvaniji da uporedi timove iz prethodne i ove sezone.

„Prošle godine smo imali Rakočevića koji je pravi vođa, strelac – najbolji igrač sa kojim sam igrao i protiv kojeg sam igrao. Čovek je jednostavno mašina i dosta je zavisila igra od njega u napadu, ali kada on stane... Znate i sami da smo promenili trenera i nekoliko igrača. Ove godine imamo konstantu, liniju kojoj se krećemo. Prošle godine smo počeli sa 1-4, a ove godine već imamo 12-3, manje poraza u mnogo više utakmica. Uhvatili smo ritam i dosta dobro funkcionišemo, više je igrača u rotaciji. Imamo mnogo igrača koji mogu da odluče utakmicu, koji u rukama imaju 15-20 poena, ali su spremni da se podrede timu i da odigraju 20-30 minuta, a da ne šutnu ka košu. To je ključ za vrhunske rezultate i to je ono što nam je potrebno“.

"Mogu i na ulaz, ali to ne treba timu"

Simonoviću je pred početak sezone poverena kapitenska traka. Više puta je od saigrača dobijao pohvale za posao koji obavlja, a on kaže da je to velika obaveza, na terenu i van njega.

„Mesto kapitena je velika čast, ali i velika odgovornost, imam znatno više obaveza. Po mom mišljenju, kapiten treba da vodi računa o svemu – o odnosu treneri-igrači, igrači između sebe, šta se dešava na terenu itd. Da on bude primer i prvi koji će da se žrtvuje za dobrobit tima. Ako treba neko da se baci, da se on prvi baci. Ako je potrebno da neko ne šutne, da on bude taj. Da povuče ekipu. I van terena naravno. Kapiten mora da vodi računa da se svi ponašaju sportski u skladu sa kodeksom velikog kluba kakav je Crvena Zvezda. Takođe, treba da se pobrine da nema nikakvih ' iskakanja', da neko ne pravi čuda po gradu, po izlascima, mada moram da istaknem da nemamo problema sa tim, moji momci su sjajni“.

Prošlu sezonu Simonović nije počeo dobro, ali se postepeno dizao. Ove godine sve već ide lakše, kapiten Zvezde trenutno je drugi trojkaš ABA lige (46%), prosečno beleži 7,7 poena i 3 skoka, a i u odbrani je nemerljiv njegov doprinos.

„Prošle godine nisam znao šta nosi Crvena Zvezda, koliki je to pritisak. Upao sam tu u problem, a nisam tako lako mogao da izađem. Možda bih i uspeo da se izvučem ranije, ali trener Vukoičić je imao više poverenja u Skota nego u mene. Drugi deo sezone prošao je mnogo bolje, a ove godine je to druga priča. Zadovoljan sam visokim nivoom igre koji smo postigli i verujem da će biti i bolje, kako ja, tako i tim“.

Simonoviću se često zamera da ne ide na ulaz i da bi taj segment igre trebalo da popravi.

„Ljudi koji me prate godinama znaju da je prodor jedan od mojih većih kvaliteta – da iz jednog ili dva driblinga završavam, zakucavam . Ali kažem, to ne treba timu ove godine. Neko drugi će da ide na prodor, ja ću da šutnem, neko će da skoči“.

Pitali smo kapitena Zvezde šta mu prolazi kroz glavu kada istrči pred pune tribine navijača.

„Bije me adrenalin, onako baš dobro. Stvarno imamo fenomenalne navijače, ceo se naježim kada izađem na parket, imam energiju da ceo meč budem u stavu i sprintu. Oni nam mnogo znače, neponovljiv je osećaj igrati pred takvim navijačima“.

"Radonjić je temperamentan, ali uvek je uz igrače"

Simonović je sa trenerom Dejanom Radonjićem sarađivao u Budućnosti, odlično ga poznaje i kaže da je veliki radnik.

„Temperamentan je baš. Voli da pobedi više nego svaki trener sa kojim sam radio do sada. Teško prihvata poraze. Treninzi su izuzetno teški, to možete da pitate bilo kog igrača koji je sa njime radio. Na pripremama smo trenirali po 5-6 sati dnevno. Radonjić ne voli da se eksponira u javnosti, veliki je radnik i veruje da će mu se taj rad isplatiti. Nije sada da ga hvalim, ali ima dobre rezultate iza sebe – što sa ekipom Budućnosti, što sa nama. Od igrača traži dosta i govori nam: 'Imaš pravo da budeš loš u napadu, ali nemaš pravo da se ne boriš u odbrani'. Za igrače je spreman sve da uradi i maksimalno staje uz njih, ne dozvoljava da neko priča lii radi nešto protiv njih“.

Simonović je ponikao u Lavovima, potom je nastupao za Ergonom, belgijski Ostende, Hemofarm i Budućnost, a nosio je i dres berlinske Albe pre prelaska u Zvezdu. Ističe trojicu ljudi kojima je najzahvalniji u karijeri.

„Radonjić mi je najviše pomogao. Kod njega sam najbolje i najviše igrao, uspeo sam da se afirmišem. Uz njega sam ušao u ozbiljne profesionalne vode, gde sam izgradio ime. Mnogo mi je u reprezentaciji pomogao Aleksandar Kesar, sjajan je čovek i meni draga osoba. Ne bih da zaboravim ni Branka Maksimovića, sadašnjeg Mutinog pomoćnika u Radničkom. Kod njega sam počeo kao kadet kad sam došao sa Kosova. Od njega sam dosta naučio, prošao prve košarkaške korake, dosta sam radio i individualno sa njim. U tom trenutku koji za mene nije bio lak pomogao mi je i privatno“.

Za kraj smo ostavili novogodišnje želje, klubu, sebi i navijačima.

"Sebi definitivno želim da podignem pehar, a klubu da osvojimo sve trofeje. Navijačima bih poručio da budu uz nas, da ostanu ovakvi kakvi jesu i da veruju u nas".

strana 1 od 2 idi na stranu