Zoran Kovačić za B92: Ženska košarka kvalitetnija od muške

Posle 46 godina rada i više od 100 osvojenih medalja sa raznim selekcijama, penzionisao se naš košarkaški stručnjak Zoran Kovačić Čivija.

Čovek koji je tokom svoje karijere trenirao nekoliko šampionskih generacija, koji je košarkaškim koracima učio i majke i kćerke, povukao se kao najtrofejniji trener u istoriji srpske ženske košarke.

U intervjuu za B92, prilikom zvaničnog opraštanja od Košarkaškog saveza Srbiji, Čivija je pričao o svojim najvećim uspesima, generacijama koje je podigao, sistemu koji je izgradio i očekivanjima od novog selektora Srbije Aleksandra Đorđevića.

A. Kovačević Srbija
Podeli

U našem 'Novogodišnjem paketiću' do sada ste mogli da pronađete i preglede 2013. godine uauto-moto sportu, tenisu, domaćem fudbalu, odbojci, rukometu, košarci, stranom fudbalu,ostalim sportovima, kao i nova imena koja su zasijala u godini za nama.

Takođe, u njemu vas već čekaju intervjui sa Draganom Milosavljevićem, Aleksandrom Brkovićem, Radosavom Petrovićem, Draganom Mrđom, Dejanom Milojevićem, Milošem Korolijom, Milošem Jojićem, Anom Joković, Bobanom Marjanovićem, Aleksandrom Džikićem, Nevenom Majstorovićem, Žofrijem Lovernjom, Filipom Đorđevićem,Aleksandrom Atanasijevićem, Nemanjom Bjelicom, Milicom Mandić, Marinom Maljković, Sašom Ilićem,Nenadom Miljenovićem, Čarlsom Dženkinsom, Miroslavom Vulićevićem, Dušanom Petkovićem, Ivanom Španović, Novicom Veličkovićem, Jovanom Brakočević, Andrijom Prlainovićem i Antoniom Rukavinom.

Čivija je trenersku karijeru počeo u muškoj košarci 1967. godine u Karaburmi, gde je posle pet godina preuzeo ženski tim Crvene zvezde. Na Malom Kalemegdanu se zadržao 24 godine, potom je bio trener Kovina i Budućnosti, da bi 2002. godine preuzeo brigu u mladim selekcijama Košarkaškog saveza Srbije.

Za dve i po decenije u Zvezdi osvojio je 27 medalja, nekoliko godina vodio je i prvi tim sa kojim je osvojio dve titule, potom je osvojio Kup Jugoslavije sa Kovinom, a potom i titulu Srbije i Crne Gore sa Budućnošću.

Sa reprezentativnim selekcijama Srbije osvojio je 15 medalja, posebno ističe juniorsku bronzu i srebro sa istim uzrastom na Svetskim prvenstvima, ali ipak su mu ipak omiljeni prvi i poslednji trofeji.

"Uvek je najlepše ono što je prvo i ono što je poslednje. Meni je u sećanju najviše ostala prva juniorska medalja sa Crvenom zvezdom, kada sam vodio '57. godište, u kojem je igrale čuvene Zorica Đurković, Jasna Milosavljević, te Natalija Bacanović, majka Nataše Kovačević. Eto, trenirao sam i jednu i drugu”, rekao je Zoran Kovačić Čivija za B92.

Ipak, posebno mesto ima i poslednja medalja, ali više od medalje pamtiće navijače koji su njegov tim nosili do iste.

“Naročito mi je u sećanju ostala poslednja medalja u Vukovaru, treće mesto na Evropskom prvenstvu. Za 42 godine radnog staža ne pamtim da smo imati takvu podršku i takvo navijanje kao o Srba iz Vukovara”, istakao je Čivija.

Malo se trenera dugo zadrži u ženskoj košarci, a Čivija je sa devojkama radio više od četiri decenije. Trenirao je i muškarce, pa može da ih uporedi.

“Može da priča ko šta hoće, ali razlike u radu u muškoj i ženskoj košarci nema. Jedina razlika je u količini novca. Sa ženama je mnogo bolje raditi. Mnogo poštenije rade, bolje odrade, više slušaju. Neću da preterujem, ali srpska košarka možda ima čak i veći kvalitet u ženskoj nego u muškoj košarci. Ako se bude pravilno radilo sa decom koja su 93, 94, 95. godište, one će sigurno 2016. otići na Olimpijske igre u Brazil. Nemojte da se iznenadite i ako se vrate sa medaljom”, uveren je Kovačić.

Poslednjih godina svedoci smo velikog uspona srpske ženske košarke koja donosi sve više medalja, a najzaslužniji čovek za to je upravo Čivija. Pitanje je da li će posle njega nastaviti da se radi jednako uspešno.

"Ja sam rekao mojim kolegama, nikad nisam imao pomoćnike, imao sam samo saradnike, gde ja stadoh vi produžite. Ima ovde nekoliko njih koji su fanatici, a samo fanatik ili "ludak" može da radi u ženskoj košarci, gde nema para i uslova. Zbog toga mi je posebno drago što ima velika plejada trenera koji samostalno rade i predstavljaju nešto u srpskoj košarci. Marina Maljković je počela sa mnom, sada je bila četvrta, Dragan Vuković, mali Miloš Pavlović iz Radovoja Koraća. Oni već osvajaju međunarodna takmičenja, igraju seniorske lige. Zadovoljan sam što sam uradio i kao trener i sa ovih desetak momaka koji će nastaviti ono gde sam ja stao", rekao je Kovačić.

I dok muške selekcije imaju sve slabiju reputaciju u Evropi i svetu, naša ženska košarka preti da za nekoliko godina bude među dominantnijima na kontinentu.

"Došao sam 1. septembra 2002. u KSS i postavio sistem sa saradnicima. Principe napada i principe odbrane. To su igrale i najmlađe pionirke, pa pionirke, pa kadetkinje i onda juniorke. Tako da prilikom prelaska iz uzrasta u uzrast one su znale 70% gradiva, pa nismo gubili vreme na razna uigravanja i taktičke varijante. Mora da postoji sistem. Pa i ako ne valja, sistem je sistem. Bolje bilo kakav sistem nego neka anarhija. Ja sam to uvek poštovao, pravio sam sistem sa saradnicima koji su im skretali pažnju šta nije dobro, šta bi trebalo da se prihvati, a šta ne. Uvek smo ga svake godine unapređivali, ali ono što se dogovori mora da se poštuje”, otkrio je Kovačić za B92 jednostavnu tajnu uspeha.

Istog dana kada je Čivija otišao u penziju, KSS je imenovao našeg legendarnog košarkaša Aleksandra Đorđevića za novog selekora muške reprezentacije.

“Srbija će sigurno od njega da dobije maksimum. Bio je fenomenalan igrač, povećen je košarkci, živi za košarku, mislim da će Sale napraviti "bum" sa reprezntacijom. Želim mu da osvaja medalje kao što je osvajao i kao igrač”, uveren je Kovačić.

Nakon skoro pola veka u košarci, nije lako izaći iz te igre. Tako ni Čivija ne namerava da napusti igru pod obručima.

“Neću otići iz košarke. Imao sam pozive iz susednih zemalja da radim ono što sam radio u KSS, ali ne mogu da vodim tu ekipu protiv moje dece. To sigurno neću. Da li ću biti neki sportski direktor, neki savetnik, možda otići u neki klub da pomažem, ne znam. Ali iz košarke neću otići. Moja najveća želja je da se vratim u Zvezdu, gde sam proveo 24 godine, gde su mi rekli da bi me možda angažovali kao sportskog direktora kad odem u penziju. Ne znam da li će se to dogoditi, ali iz košarke neću otići”, zaključio je Kovačić u razgovoru za B92.

Sa ŽKK Crvena zvezda dva puta je bio seniorski prvak Jugoslavije, tri puta je osvojio kup, 12 puta je bio juniorski, a sedam puta kadetski prvak Jugoslavije. Sa ekipom Budućnosti bio je jednom prvak Srbije i Crne Gore, a sa Kovinom osvojio je Kup Jugoslavije. Sa juniorskom reprezentacijom osvojio je jedno srebro i jednu bronzu na Svetskim prvenstvima. Na Evropskim prvenstvima sa juniorkama je osvojio dva zlata, jedno srebro i dve bronze, a sa kadetkinjama jedno zlato i jedno srebro.

Na Balkanskim prvenstvima sa juniorkama je osvojio tri zlata i jedno srebro, a sa kadetkinjama jedno zlato i jedno srebro. Kada su pojedinačna priznanja u pitanju, Kovačić je osam puta proglašavan za najboljeg trenera u ženskoj košarci u Jugoslaviji, a dobio je Zlatnu značku, Zlatnu plaketu i Povelju Sportskog društva Crvena zvezda.

strana 1 od 2 idi na stranu