Antonio Rukavina za B92: Dortmundovi navijači bez premca

Pre desetak godina naši fudbaleri imali su ključne uloge u najjačim klubovima Primere, a sada je knjiga u toj ligi spala na jedno slovo – Antonija Rukavinu. Iskusni desni bek konstantno pruža dobre partije u dresu Valjadolida, koji ove sezone za cilj ima opstanak u eliti. Rukavina je u intervjuu za B92 pričao o igranju u Španiji, ali i periodu provedenom u Nemačkoj, kao i neuspehu reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu...

Jelena Trajković Srbija, Španija, Nemačka
Podeli

U našem 'Novogodišnjem paketiću' do sada ste mogli da pronađete i preglede 2013. godine u auto-moto sportu, tenisu, domaćem fudbalu, odbojci, rukometu, košarci, stranom fudbalu,ostalim sportovima, kao i nova imena koja su zasijala u godini za nama.

Takođe, u njemu vas već čekaju intervjui sa Draganom Milosavljevićem, Aleksandrom Brkovićem, Radosavom Petrovićem, Draganom Mrđom, Dejanom Milojevićem, Milošem Korolijom, Milošem Jojićem, Anom Joković, Bobanom Marjanovićem, Aleksandrom Džikićem, Nevenom Majstorovićem, Žofrijem Lovernjom, Filipom Đorđevićem,Aleksandrom Atanasijevićem, Nemanjom Bjelicom, Milicom Mandić, Marinom Maljković, Sašom Ilićem,Nenadom Miljenovićem, Čarlsom Dženkinsom, Miroslavom Vulićevićem, Dušanom Petkovićem, Ivanom Španović, Novicom Veličkovićem, Jovanom Brakočević i Andrijom Prlainovićem.

Rukavina je u redove Valjadolida došao na početku prošle sezone i do sada je upisao preko 50 nastupa u dresu tog kluba, a tim brojem utakmica može da se pohvali veoma mali broj srpskih fudbalera.

Dosta sam zadovoljan u Valjadolidu, igram u jednoj od najjačih liga na svetu. Prošle godine smo opstali u ligi, to nam je bio cilj, sada takođe. Uvek kažu da je ta druga sezona najteža za ekipe koje dođu iz druge lige, tako da se nadam da ćemo opstati i sada“.

U odnosu na prethodnu sezonu tim se nije mnogo promenio, ali je klub napustio Miroslav Đukić, koji je Valjadolid uveo u Primeru. Po Rukavininim rečima, to je pomalo uticalo na ekipu.

Sigurno je da je Đukićev odlazak uticao na ekipu, došlo je do promena, zato što svaki trener ima svoju viziju. Đukić je bio tu dve godine, uveo je klub u Primeru, ima veliku zahvalnost kluba, navijača, grada, i ispunio je cilj i nastavio je dalje. Naravno, otišao je u bolji klub, čekao ga je veći izazov, što je normalno, ali je generalno ekipa ostala ista, ali je druga sezona najteža posle ulaska u ligu“.

Pre dolaska u Valjadolid, Rukavina je četiri godine proveo u Nemačkoj, igrao je jednu sezonu za Borusiju iz Dortmunda u Bundesligi, a potom tri u Cvajti kao igrač Minhena 1860. Privikavanje na Primeru je proteklo lako, posebno zbog velikih razlika u fudbalu u dvema zemljama.

U Nemačkoj se više igra na snagu, mnogo se više trenira, na primer, u pet dana imali smo po osam treninga. Dosta rade na fizičkoj spremi, dok je ovde potpuno drugačije, stalno je ’sijesta’. Imamo dosta slobodnih dana, dosta vremena za privatni život, ne trenira se toliko, treninzi su kraći, i nisu toliko intenzivni, više se radi na osvežavanju ekipe. Ovde se, da kažem, više igra fudbal nego u Nemačkoj, svaka ekipa hoće da igra, da se nadigrava, igra se na gol više, nije bez razloga druga najbolja na svetu, posle Engleske, iako je Bundesliga upala u to društvo, ali spada među tri sigurno“.

Činjenica da je jedini srpski fudbaler u Primeri u ovom trenutku prija Rukavini, ali ističe da ga iznenađuje što nema više naših igrača u najjačoj ligi Španije.

Zaista mi je privilegija što igram u Primeri, odgovara mi, i zbog treniranja, i zbog stila igre. Imam sreću da sam u poslednje četiri godine, tri u Minhenu, i sada u Valjadolidu, odigrao blizu 200 utakmica. To je jako dobro za jednog fudbalera, imam sreću da se ne povređujem, da sam zdrav, to je najbitnije. Malo sam se začudio što nema toliko naših igrača u Primeri, pre nas je bilo mnogo više, posebno zato što mislim da nam odgovara ova liga. Kvalitet naših igrača je na nivou Primere, a i plan treniranja ide u prilog. Ali, ja sam zadovoljan što igram svaku utakmicu“.

Iako je svaka utakmica važna, među svim koje se igraju u Španiji za sve igrače su posebne one kada gostuju Realu i Barseloni, kada, naravno, nemaju privilegiju da brane boje najboljih španskih klubova.

Ne znam koju bih reč upotrebio za utakmice u Barseloni i Madridu, atmosfera je neverovatna. San je svakog fudbalera da zaigra protiv takvih ekipa, a ja sam imao tu sreću. Na nas igrače ambijent ostavlja utisak pre početka utakmice, posebno ako prvi put igramo tamo, ali čim počne utakmica nije bitno da li igraš protiv nekog nižerazrednog kluba ili Barselone ili Reala. Naravno, ambijent je tu, ali ti se koncentrišeš na igru i ne razmišljaš o tome. Lepše je na tribinama, na terenu ne izgleda tako impresivno, sve nestaje u igri“.

Valjadolid nije toliko poznat klub, pa nema toliku podršku kao njegovi rivali, ali je Rukavina tokom karijere imao sreću da igra u klubovima koji imaju neverovatnu podršku.

Svaki klub ima svoje navijače, ali u Valjadolidu nisu toliko poznati po tome. Imao sam priliku da igram za Partizan, Borusiju i Minhen, za klubove koje spomeneš i odmah pomisliš na sjajne navijače. Ovo je prvo put da klub nije poznat po navijačima, mada u celoj ligi Bilbao se izdvaja, zbog akustičnog stadiona, imaju bučne navijače, ali mislim da su Dortmundovi bez premca“.

Logično, kao naredna tema se nameće prethodni deo karijere srpskog defanzivca, koji se vezuje za Nemačku.

Mnogi su se pitali da li sam ispravno postupio kada sam iz Partizana otišao u Dortmund, a potom u Minhen 1860, pošto je to klub iz Cvajte. Ipak, i ta druga liga Nemačke je najbolja takva liga na svetu, posle engleskog Čempionšipa, ali je čak bolja od nekih prvih liga u Evropi. Jednostavno, želeo sam da igram, to mi je bilo najbitnije, ali sigurno je da ima dosta jakih klubova koji ispadnu u Cvajtu, i zbog toga je ona jaka. Imao sam priliku da igram preko 100 utakmica u Minhenu i bio sam zadovoljan“.

Cvajta jeste druga liga Nemačke, ali je s pravom smatraju za jednu od jačih u Evropi, posle ’liga petice’, a odlično je ispraćena i sa medijske, i sa navijačke strane.

Cvajta je dosta ispraćena, u Nemačkoj je specifična situacija, stadioni su puni. Igrao sam sa trećeligašima i niželigašima u Kupu, ljudi stvarno vole fudbal i ono što mi je bilo čudno, s obzirom na zemlju iz koje dolazim, desi se da cela porodica dođe na utakmicu da gleda, bez problema, da ne mora da strahuje od eventualnih nereda. To mi je bilo jako lepo, a opet sam imao priliku da živim u prelepom gradu kakav je Minhen i igrao sam na „Alijanc areni“, jednom od najboljih stadiona na svetu“.

Sledeće pitanje naravno se odnosi na osećaj igranja na stadionu kakav je „Alijanc arena“.

S obzirom da sam igrao kao domaćin kao član druge, manje, minhenskie ekipe nije takav doživljaj kao kada igra Bajern, gde je stadion pun. Kada igra Minhen na stadionu je oko 20.000 ljudi, što je za naše uslove fenomenalno. Ali, naspram posete Bajerna, to je prazan stadion. Ipak, sigurno je ambijent fenomenalan“.

Neizostavna tema razgovora sa Rukavinom je reprezentacija Srbije i neuspeh u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu. Rukavina je bio jedan od igrača koji su gotovo stalno dobijali priliku, a on ju je i koristio.

Sada, kada se pogledaju stvari, nismo napravili uspeh i naravno da svi sumnjaju i u selektora i igrače, to je normalno kada nemaš rezultate. Ali, mislim da smo na poslednjih nekoliko utakmica pokazali da stvari idu na bolje. Pre početka kvalifikacija selektor Mihajlović je kao cilj stavio podmlađivanje reprezentacije, u tome je i uspeo, dobili smo dosta mladih igrača, koji su zbog te reprezentacije uspeli da odu i u veće klubove, što je dobro za njihovu budućnost, ali i budućnost nacionalnog tima. Siguran sam da ćemo biti mnogo bolji u narednim kvalifikacijama i da ćemo uspeti da se plasiramo na Evropsko prvenstvo“.

Siniša Mihajlović više nije selektor Srbije, ali su mu igrači na poslednjih nekoliko utakmica pružili podršku i istakli da žele da on ostane na kormilu ’orlova’. Rukavina smatra da je Mihajlović našao pravi tim koji bi u budućnosti mogao da napravi odlične rezultate.

Na početku svaki trener kada dođe nešto mora da promeni, ipak treba dosta vremena da se sve ukombinuje. Kvalifikacije traju dve godine, mnogi će reći da je nemoguće da tim ne može da se uigra za to vreme, ali mi u reprezentaciju dolazimo na pet dana i odmah nas čeka utakmica. Kako su kvalifikacije odmicale napravljen je kostur tima i na poslednjim utakmicama u kvalifikacijama smo pokazali da vredimo i da nacija treba da očekuje dobre rezultate. Moram da kažem da smo imali zaista tešku grupu, nije ovo alibi, ali mislim da bi u sledećim kvalifikacijama trebalo da budemo mnogo bolji“.

Za kraj intervjua za B92 Rukavina je istakao da prati dešavanja u srpskom fudbalu i da mu je drago što posle nekoliko godina u Jelen Superligi postoji dosta neizvesnosti.

Naravno da pratim dešavanja u Jelen Superligi, koliko mogu gledam i Partizan i Zvezdu, svejedno mi je. Sigurno je da situacija nije sjajna, ali liga nikada nije bila zanimljivija, da li zbog toga što su Partizan i Zvezda lošiji, a drugi klubovi bolji, nisam siguran, i biće još uzbuđenja do kraja. Žao mi je što Vojvodina taman uđe u tu trku i onda kiksne, ali će se, po mom mišljenju, ’večiti’ smenjivati na čelu. Dobro je što svake godine dolaze novi klubovi, ove sezone je Čukarički iznenadio, a to je pokazatelj da nam fudbal ide nabolje, kao i činjenica da ni Zvezda ni Partizan pred svako gostovanje strepe“, rekao je Antonio Rukavina za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu