Miljenović za B92: Nigde ne kasnim, zenit mi tek predstoji

Jedan od najvećih bisera srpske košarke, 20-godišnji Nenad Miljenović u Mega Vizuri konačno je pronašao sebe. Posle dve godine bez mnogo minuta na parketu, Miljenović je u Megi važan član tima i to koristi na najbolji način – trenutno je četvrti u celoj ABA ligi po prosečnom indeksu korisnosti.

U intervjuu za B92 Miljenović je rekao da je Mega ozbiljan tim sa visokim ambicijama, a ne samo grupa simpatičnih mladića, razgovarali smo i o saradnji sa trenerom Dejanom Milojevićem, igračkim nedostacima mladog pleja, ali i o odlukama koje je donosio u prošlosti.

Takođe, mladi plej kaže da je prerano dospeo u fokus javnosti i da mu vrhunac karijere tek predstoji, sanja o dresu seniorske reprezentacije, a prelaskom u neki drugi klub trenutno ne želi da se opterećuje.

Saša Ozmo Bali
Podeli

Projekat Mega Vizure nešto najbolje je što se dogodilo srpskoj košarci u poslednje vreme – u njoj se prošle godine preporodio Boban Marjanović, a sada je na istoj misiji i Miljenović.

„Ključno je što u Megi mladi igrači dobiju slobodu u igri, opuštena je i normalna atmosfera, zato se i igrači dobro osećaju. Nema nikakvih pritisaka, od košarkaša se jedino traži da budu hrabri i da igraju najbolje što mogu. Zaista se prijatno osećam, a verujem i svi ostali, pošto klub zaista veruje u mlade igrače“.

Pred početak sezone najveći broj ovdašnjih košarkaških stručnjaka predviđali su Mega Vizuri borbu za opstanak u ABA lige. U prva tri kola činilo se da će biti u pravu, Mega je doživela tri poraza, ali se potom podigla i trenutno je osma na tabeli sa skorom 6-8.

„Želimo da odigramo ovu sezonu što bolje moguće – svi nas gledaju kao klince, lepo igraju i lepo trče, ali mi ne želimo da nas gledaju kao klince. Mislimo da smo ozbiljna ekipa koju protivnici treba da poštuju. Mi smo ambiciozni i ove sezone želimo čak i da se borimo za trofeje. Imamo talentovan tim i verujem da možemo to da ostvarimo. U prvom delu najviše žalimo za porazom od Cibone, tu smo imali dobijen meč, ali smo na kraju izgubili u produžetku. Slede nam teške utakmice sa Partizanom i Igokeom, ti mečevi umnogome će odrediti dalji tok sezone. Zadovoljni smo kako je sve prošlo do sada, mogla je možda jedna pobeda više. Ne plašimo se nikoga i želimo trijumf u svakom meču“.

"Radim na tome da očvrsnem"

Trener Dejan Milojević radi ozbiljan posao – uspostavio je sjajan odnos sa igračima, poseduje potreban autoritet, ali nije tiranin, što je uvek prava kombinacija.

„Svi igrači imaju odličan odnos sa Dekijem jer je on uvek iskren i sa njim znaš na čemu si. Uvek govori ono što misli i direktno kaže ono što se od tebe očekuje – tako je bilo i sa mnom, i sve što je rekao, ispunio je. Svi ga mnogo poštujemo, mlad je i ambiciozan, mislim da ima veliki potencijal kao trener, pogotovo što nije sujetan, već ima želju da uči i da posluša starije i iskusnije trenere. Ima originalne ideje, veoma mi se dopada naš stil igre, uveren sam da je pred njim vrhunska trenerska karijera“.

Miljenović je ove sezone na svih 14 utakmica zabeležio dvocifren indeks uspešnosti. Napokon je dobio šansu i koristi je na adekvatan način.

„Zadovoljan sam kako igram, ali naravno da uvek može bolje, neke segmente u igri još treba da unapredim. Razgovarao sam sa trenerom dosta o tome, ne želim da ulazim u detalje, najbolje neka se vidi na terenu. Treniram jako i nadam se da će drugi deo sezone biti još uspešniji nego prvi“, kaže plej Mege uz osmeh.

Fizička snaga najveći je Miljenovićev nedostatak – on ga je svestan, radi na tome i ističe da je primarni cilj da očvrsne.

„Četiri puta nedeljno smo u teretani, ali jako teško tokom sezone mogu da dobijem na kilaži. Naš glavni cilj u principu je bio da ojačam, da mogu veću kilažu da dižem u teretani i da postajem čvršći, a ne da dobijam na masi. Na terenu se osećam normalno, nemam nikakav problem, ali na tome svakako moram da radim – mislim da je leto idealna prilika za tako nešto, tada nismo toliko iscrpljeni, mogu da se posvetim treninzima tog tipa“.

"Ne kajem se zbog prelaska u Partizan, to je klub koji volim“

Miljenović je ponikao u FMP Železniku, a prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Partizanom. Iako nije dobio šansu ni u Partizanu, potom ni u Radničkom, mladi plej kaže da se ni zbog čega ne kaje.

„Iskreno, ne bih ništa uradio drugačije. Kada se vratim u to vreme i kada se setim kako sam razmišljao, ne mogu sebi ništa da zamerim. Sa 18 godina sam dobio poziv Partizana, kluba za koji oduvek navijam – da igram Evroligu na pet minuta od kuće za klub koji volim, to je šansa koja se ne odbija. Ljudi iz kluba su hteli da plate obeštećenje za mene, što mi je govorilo da će računati na mene. Međutim, prvih pet-šest meseci bila je vrlo jaka ekipa sa Loom, Mačvanom, Pekovićem i Raduljicom, Top 16 je bio prioritet. Partizanu su te sezone trofeji bili primarni, nije igralo mnogo mladih igrača, pa tako ni ja nisam dobio priliku“.

Polusezona u Megi oporavila je Miljenovića, ali konkurencija u Partizanu bila je prejaka.

„U Megi sam svima pokazao da mogu da igram na visokom nivou, bio sam treći igrač Superlige sa 18 godina. Postojala je priča da ću se vratiti u Partizan kada se vratio Vujošević – počele su pripreme, ali već na prvim prijateljskim utakmicama skoro uopšte nisam igrao i meni je Dule rekao da te sezone neće biti prostora, da ću biti treći plejmejker posle Vestermana i Tomasa, i da odlučim šta je najbolje za mene. Imao sam dobar odnos sa Vujoševićem, ali kada su se vratili reprezentativci, nisam bio ni u 12 i rešio sam da odem“.

"Prerano su se pričale bajke o meni“

Ni u Radničkom Miljenović nije mnogo igrao, ali je mnogo naučio.

„Ne mogu reći ni da sam tu pogrešio, meni stil igre Radničkog odgovara – brza košarka sa mnogo šuteva i mnogo pik-en-rola. Kada god sam igrao tamo, mislim da sam igrao dobro. Ali i Radnički je te sezone imao jako visoke ambicije i veliki budžet – mislim da bih svake druge godine dobio šansu u Radničkom. Te godine počeli smo sezonu sa tri poraza, Ćapin je igrao fantastično, a i Stiven Marković je bio dosta dobar. Meni su se zatvorila vrata, dobio sam priliku tek kada je Stiven otišao i smatram da sam u Superligi igrao jako dobro. U Kragujevcu sam se lepo osećao i ostaće mi u dobrom sećanju, ali s obzirom da nisam igrao mnogo, rešio sam da odem. Ne kajem se ni zbog jedne odluke, sve je to proces učenja i sazrevanja, a imao sam priliku da radim sa vrhunskim igračima i mislim da se to vidi ove godine – smiren sam, staložen, znam šta hoću, ipak sam trenirao sa ozbiljnim igračima, iskusniji sam i sigurniji“.

Mnogi mladi igrači upali su u problem jer nisu dobijali šansu – poslednji primer je Aleksandar Cvetković, koji je iz Zvezde nedavno otišao na pozajmicu u MZT Skoplje. Kako se izboriti sa neigranjem?

„Mnogo je teško. Prošle godine sam imao takvu situaciju da cele godine nisam igrao do meča Kupa sa Metalcem. Onda mi je Muta rekao da ću dobiti šansu, cela sezona mi je stala u taj meč i osećao sam neviđeni pritisak. Imao sam sreće da sam dobro počeo meč, odigrao sam odlično i od tada je sve bilo bolje. Ne vredi kada uđeš u poslednjih pet-šest minuta ili kada je meč već odlučen, to nije ono što mladom igraču treba. Tek kada imaš iskustvo igranja u važnim trenucima, možeš da se razvijaš kao košarkaš. Dobijaš na samopouzdanju samo ako igraš“.

Miljenović je svojoj kratkoj karijeri već prošao burne periode. Iako su ga neki već bili otpisali, mladi plej i dalje je na pravom putu.

„Ljudi često za mene kažu: ’Karijera mu stagnira, karijera mu je u padu’. Stvar je u tome što sam rano došao u žižu javnosti, sa 16-17 godina o meni su se pričale bajke, neverovatne priče. Ljudi imaju pravo da govore šta misle, ali prerano su se stvorila očekivanja koja je trebalo da ispunim. Neću da kažem da su bila nerealna, ali niko mi nije dao ni priliku ni strpljenje. Nije me taj pritisak sputavao, ali znam da može da se događa, viđao sam kod drugih. Meni su iskusniji igrači pomagali i usmeravali me na pravi put, sve je bilo u strpljenju“, kaže Miljenović i dodaje:

„Sada imam 20 godina, igram Jadransku ligu 25 minuta i četvrti sam igrač u njoj, što mislim da je izuzetno. Očekivali su da ja dominiram već sa 17-18 godina, što nije bilo realno. Još sam mlad, Jasikevičijus je takođe kasnije sazreo, Rodriges je sada proigrao – neko to može sa 18-19, neko sa 24-25. U mom slučaju tek treba da dođe ono pravo, ove sezone dokazujem da mogu da igram na nivou ABA lige, a ambicije će se postepeno povećavati. Nigde ne kasnim“.

"Uživam gledajući Rodrigesa“

Sa reprezentacijom Srbije do 18 godina Miljenović je 2011. godine osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu. San mu je da jednog dana zaigra i za A selekciju.

„Meni je državni tim najveći cilj u karijeri, to nije sporno. Imao sam sreću da odrastam u periodu kada smo imali najveće košarkaške uspehe – košarku sam zavoleo zbog Turske i Indijanapolisa, iako sam pratio i pre toga, to je nas mlađe navuklo da treniramo košarku. Već pet-šest godina preko leta igram za reprezentativne selekcije, nadam se da ću jednog dana zaigrati i za seniorsku reprezentaciju. Kada će to biti, videćemo“.

Miljenović se kao dete divio Dejanu Bodirogi, a danas najviše uživa uz plejmejkera Real Madrida Serhija Rodrigesa.

„Svi smo voleli Džordana, to nije ništa novo, a od naših igrača ugledao sam se na Dejana Bodirogu, ostao mi je u sećanju kao veliki šampion koji je svojoj zemlji donosio trofeje. U njega smo gledali kao uzora. Od današnjih igrača najviše volim da gledam Serhija Rodrigesa, uživam u njegovoj igri – ni on nije imao samopouzdanja, imao je teške trenutke, a evo gde je sada, među tri najbolj plejmejkera u Evropi, uz Teodosića i Spanulisa“.

Dobre igre nameću i logično pitanje – koja je sledeća stanica?

„Mnogo mi je daleko naredno leto. Znam da je fraza kada sportisti kažu da razmišljaju samo do naredne utakmice, ali verujte mi – kad god sam nešto planirao, nikada nije ispalo kako treba. Kada budem završio sezonu, tog dana ću razmišljati o tome. Sada neću sebi da oduzimam koncentraciju, a pred nama su važne utakmice i neprekidno dokazivanje“.

strana 1 od 2 idi na stranu