Saša Ilić za B92: Bez brige za budućnost Partizana

Krajem decembra, sada već prošle, godine proslavio je 36. rođendan, ali će i u prolećnom delu polusezone biti igrač oko koga će se graditi igra šestostrukog uzastopnog šampiona države. Odlazio je i vraćao se, ali je uvek među navijačima „crno-belih“ važila deviza da je sinonim za titulu kapitena jedno ime – Saša Ilić.

Iza sebe ima 656 odigranih utakmica i 224 postignuta gola u dresu Partizana, ali i dalje ima želju da se bori, dokazuje i da mlađim fudbalerima bude mentor i predvodnik na terenu, a u intervjuu za B92, govorio je o jesenjem delu sezone, problemima sa kojima se susreće srpski fudbal, kao i o ambicijama.

Spasoje Veselinović
Podeli

U našem 'Novogodišnjem paketiću' do sada ste mogli da pronađete i preglede 2013. godine u auto-moto sportu, tenisu, domaćem fudbalu, odbojci, rukometu i košarci.

Takođe, u njemu vas već čekaju intervjui sa Draganom Milosavljevićem, Aleksandrom Brkovićem, Radosavom Petrovićem, Draganom Mrđom, Dejanom Milojevićem, Milošem Korolijom, Milošem Jojićem, Anom Joković, Bobanom Marjanovićem, Aleksandrom Džikićem, Nevenom Majstorovićem, Žofrijem Lovernjom, Filipom Đorđevićem, Aleksandrom Atanasijevićem, Nemanjom Bjelicom, Milicom Mandić i Marinom Maljković.

"Derbi jedina mrlja jeseni"

Uprkos "klimavoj“ igri, ponekad i bez prave ideje i fudbalske filozofije, Partizan je novu godinu dočekao na liderskoj poziciji, ali sa svega bodom više od Crvene zvezde.

"Prvenstvom možemo da budemo zadovoljni s obzirom da smo jesenji prvaci. Imamo jedan bod prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu. Da u ovom trenutku mogu nešto da promenim, sigurno bi to bila utakmica protiv "večitog“ rivala, koju smo nesrećno izgubili. Možda je to jedina mrlja što se tiče jesenjeg dela šampionata.“

Najsvetliji trenutak u poslednoj deceniji za navijače Partizana dogodio se 2003. godine, kada je ekipa predvođena Sašom Ilićem izborila plasman u Ligu šampiona, nakon već legendarnog jedanaesterca koji je realizovao Milivoje Ćirković protiv Njukasla. „Crno-beli“ nisu uspeli da ponove taj scenario u ovoj sezoni.

"Sigurno je da su Partizanove ambicije takve da se želi plasman u Evropu svake godine, ali jedno su želje, a drugo je realnost. Imali smo najbolju nameru, a to je bilo teško izvodljivo, ostali smo bez pet, šest standardnih igrača, dok se pojačanja nisu u potpunosti navikla na sistem igre. To se odrazilo na evropske utakmice koje dolaze na početku i ostaje žal što nismo izborili plasman u neko evropsko takmičenje, ali šta je, tu je, tako je sada, nadam se da će sledeće godine biti bolje.“

Nakon desetogodišnjeg omladinskog i osmogodišnjeg seniorskog staža u Partizanu, Ilić je prvi put u inostranstvo otišao 2004. godine, sa punih 27 godina. U današnjem svetu fudbala gotovo je nezamislivo da fudbaler u matičnom klubu proslavi ulazak u treću deceniju života.

"Situacija se mnogo promenila po tom pitanju, Partizan danas živi od prodaje igrača i to tako danas funkcioniše, da postoji neki drugi model, da igrači mogu duže da ostanu u klubu, sigurno bi i rezultati bilo dosta bolji. Srećom, svake godine iz omladinske škole izlazi određen broj mladih koji postaju nosioci igre. Ipak, oni brzo odlaze, nakon svega nekoliko sezona, ali takva je situacija i prodaja igrača je neminovnost“.

"Nije bitno ko je trener, bitni su rezultati"

Do povratka Saleta kapitena, traka se selila sa ruke na ruku igrača koji su se u klubu zadržavali svega po nekoliko sezona, ako i toliko. Kada bi se samo napravio kompletan spisak omladinaca Partizana koji su pre vremena napustili klub, dobio bi se respektabilan sastav sposoban bar da bude redovan učesnik nekog evropskog takmičenja.

"Novac diktira sve u svetu, pa tako i u fudbalu. Finansije su glavni uzrok toga što naše ekipe ne mogu da zadrže ili ne mogu da kupe igrače koji su im neophodni, dok je sa druge strane neizbežna činjenica da moraju da prodaju fudbalere, jer od nečega treba živeti. Kada bi se promenila situacija ili kada bi sponzori više ulagali u sport, sigurno da bi rezultati bili mnogo bolji. To bi dovelo do smanjenja transfera domaćih igrača u inostranstvo, a i fudbaleri van granica naše zemlje bi postali pristupačniji.“

Da omladinske škole ostaju gotovo jedini izvor novih fudbalera, pošto novca za strana pojačanja nema, govori i činjenica da se veliki broj kvalitetnih superligaških igrača praktično potpuno izgubi po dolasku u Partizan ili Crvenu zvezdu.

"Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim je da nije isto igrati u Partizanu ili Crvenoj zvezdi kao u ostalim superligaškim ekipama. Prvenstveno, razlika je sa psihološke strane, kada igraš u najvećim klubovima u državi najpre moraš da se navikneš na veliki pritisak, a jedino merilo su rezultati. U Partizanu se prepričava i analizira poraz, a pobede se brzo zaboravljaju, dok u drugim superligaškim timovima to nije tako. Takođe, igračima treba više vremena za adaptaciju na stil igre u Partizanu, a to često nije moguće jer se traže samo pobede i nema izgovora“.

Pre, već, osamnaest godina Ilić je seniorsku karijeru započeo pod patronatom Ljubiše Tumbakovića, u jesenjem delu šampionata je na poziciji trenera Partizana bio njegov nekadašnji saigrač Vuk Rašović, a sada će savete dobijati od mlađeg od sebe, Marka Nikolića.

"Mi smo svi profesionalci, tako bi trebalo da se ponašamo i sve se to radi u interesu Partizana, tako da sigurno i oni koji su na mestu trenera i ja kao igrač, ponašamo se najprofesionalnije moguće, da bi Partizan svake godine bio sve bolji i bolji. Ono što mogu da kažem da sam uživao u radu sa Vukom Rašovićem, da smo imali izuzetno dobru saradnju i da mi je žao što je otišao. Sa druge strane poznajem i našeg budućeg trenera i o njemu imam visoko mišljenje i nadam se da će nastaviti u istom smeru da vodi Partizan kao što je to radio njegov prethodnik.“

"Igraću dok osećam da mogu"

Krajem 2013. Ilić je napunio 36 godina, a u ovoj slavi punoletstvo na fudbalskom terenu, pošto je prvi put u dresu Partizana zaigrao 26. oktobra 1996. godine, u duelu sa Borcem iz Čačka. Iako se mnogo spekuliše oko toga da li ima dovoljno snage za nastavak karijere, vezni fudbaler nema dilemu.

"Kažem po ko zna koji put, ja fudbal izuzetno volim, osećam se posebnim dok mogu da ga igram. Da kucnem u drvo, nisam sklon povredama, zadovoljstvo mi je da idem na treninge i jednostavno dok god se budem tako osećao, ja ću se truditi da ga igram.“

Upravo je ta priča oko Saletovih godina navela fudbalsku javnost da već nekoliko godina traži njegovog naslednika, nekada je to bio Simon Vukčević, potom Stefan Babović i Adem Ljajić, da bi danas kao novi Ilići bili okarakterisani Nikola Ninković i Miloš Jojić.

"Ne volim da licitiram imenima, bitno je da Partizan ima puno mladih talentovanih igrača koji će biti nosioci igre. Sigurno da će se neko izdvojiti, kao što se sada izdvojio Miloš Jojić, u narednom periodu možda to bude neko drugi. Partizan ne treba da brine za budućnost jer ima mnogo kvalitetnih igrača.“

Uprkos činjenici da je jedan od najboljih fudbalera svih vremena u prvenstvima Srbije, Ilić nije uspeo da ostavi nešto veći trag u nacionalnom timu, odigrao je svega 37 utakmica i postigao četiri gola. Ipak, pomno je pratio dešavanja u reprezentaciji.

"Jednostvano, došlo je do smene generacija. Srbija uopšte nije izgledala loše, na većini utakmica je čak igrala izuzetno dobro. Međutim, na nekim utakmicama nismo imali sreće, ali mislim da sada imamo jedan kostur ekipe, koji će nam dosta značiti da napravimo dobru ekipu koja će da se kvalifikuje za sledeće Evropsko prevenstvo.“

Iza Saše Ilića je 35 utakmica i pet golova za Partizan u svim takmičenjima tokom 2013. godine, ali on nema dilemu koji događaj, odnosno koji meč će mu biti urezan u sećanje.

"Sigurno da je najbolji momenat iz protekle godine osvajanje šeste titule sa Partizanom, a najupečatljivija pobeda je „večiti“ derbi koji je odlučivao prvaka kada smo pobedili golom Jojića u finišu meča“, zaključio je Saša Ilić u intervjuu za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu