Vulićević za B92: Vojvodina posebna, Partizan najveći

Poslednje pojačanje beogradskog Partizana Miroslav Vulićević govorio je u intervjuu za B92 o utiscima koje nosi iz Vojvodine, uticaju novog/bivšeg trenera Marka Nikolića na odluku da se preseli u glavni grad, šta misli o svom novom klubu, ali i ambicijama da izbori povratak u nacionalni tim.

Nemanja Đorđević
Podeli

Momak rođen pre 28 godina u Raškoj karijeru je započeo u lokalnom FK Banetu. 2003. godine primetio ga je Javor i usledila je selidba u Ivanjicu. U narednih šest sezona postao je standardan desni bek ekipe, s izuzetkom sezone 2006/07 koju je proveo na pozajmici u čačanskom Borcu.

Svoj puni potencijal pokazao je po povratku u Javor, kada je prosto eksplodirao, na obe strane terena, a Ivanjčani osvojili četvrto mesto na tabeli - sa samo šest poraza. SVe je to ispratio i tadašnji selektor Radomir Antić, i pozvao ga u reprezentaciju. Iste godine Miroslav je debitovao za Srbiju u prijateljskom meču sa Poljskom.

Usledila je selidba u Vojvodinu, gde desni bek pokazuje da je stasao i sazreo kao igrač, kao i da je željan dokazivanja na vrhunskom nivou. Bivši klub nagradio ga je kapitenskom trakom, a on ih je na terenu odveo do dva finala nacionalnog Kupa i postao jedan od omiljenih igrača.

Kako sada stvari stoje, šefu stručnog staba i desnom beku mogli bi da se pridruže još dvojice igrača iz Novog Sada – štoper Branislav Trajković i napadač Petar Škuletić.

U našem 'Novogodišnjem paketiću' do sada ste mogli da pronađete i preglede 2013. godine u auto-moto sportu, tenisu, domaćem fudbalu,odbojci, rukometu i košarci.

Takođe, u njemu vas već čekaju intervjui sa Draganom Milosavljevićem, Aleksandrom Brkovićem, Radosavom Petrovićem, Draganom Mrđom,Dejanom Milojevićem, Milošem Korolijom, Milošem Jojićem, Anom Joković, Bobanom Marjanovićem, Aleksandrom Džikićem, Nevenom Majstorovićem, Žofrijem Lovernjom, Filipom Đorđevićem,Aleksandrom Atanasijevićem, Nemanjom Bjelicom, Milicom Mandić, Marinom Maljković, Sašom Ilićem, Nenadom Miljenovićem i Dušanom Petkovićem.

Kako ocenjuješ period koji je iza tebe? Posle četiri i po godine napuštaš ekipu, kojoj si bio kapiten?

Imam samo reči hvale za Vojvodinu, radi se o velikom klubu i drago mi je što sam bio deo takve ekipe. Zadovoljan sam periodom koji sam proveo u Novom Sadu, za četiri i po godine sam dosta napredovao kao igrač, sazreo sam, postao kapiten… Uvek sam davao sve od sebe na terenu, I bio podredjen samo uspehu tima. Nažalost, profesionalni putevi su nam se mimoišli ovoga puta, tako da, šta da se radi – sve je to fudbal.

Opet kažem, uvek ću se rano sećati perioda provedenog na “Karađorđu”. Momcima želim puno uspeha, kako u prvenstvu tako i u nacionalnom Kupu, pratiću njihove rezultate i nadam se da će biti uspešni, počeo je svoju priču za B92 novi desni bek Parizana.

Koliko je uticaja imala činjenica da je samo nekoliko dana pre vas u Humsu stigao i trener Marko Nikolić, s kojim ste sarađivali u Vojvodini u poslednjih šest meseci?

Ima, ima… Svakako. Ne bih bio iskren kada bi rekao da nije tako. Uprkos tome, u mom pristupu se ništa ne menja. Iskusan sam igrač i savršeno mi je jasno šta se od mene očekuje. Tako bi bilo i da je bilo koji drugi trener na klupi. S druge strane, sigurno da je lakše kada pređete u novi klub, a pri tom imate sreću da s vama krene čovek s kojim ste imali odličnu saradnju, proteklih šest meseci. Na obostrano zadovoljsto, saradnja se nastavlja I nadam se da ćemo zajedno doći do dobrih rezultata. Sve u svemu, drago mi je što je sve ovako ispala jer mi je malo i pomoglo da donesem konačnu odluku".

Kakvo mišljenje imaš o svom budućem klubu?

Uz svo dužno poštovanje Vojvodini, Partizan je veći klub. Klub u kome su ciljevi svake godine isti. Ja cu dati svoj maksimum da se uklopim, a ambicije nam se i te kako poklapaju. Svake godine su tu trofeji, dobre i jake utakmice, evropski mečevi. S druge strane, do iziskuje maksimalnu koncentraciju, zalaganje i predanost cilju celog kluba. Speman sam na sve što me čeka – od prvog dana priprema daću sve od sebe i nadam se najboljem.

Dva puta si nosio dres s nacionalnim obeležjem, da li smatraš da igrama u Partizanu možes da se nametneš budućem selektoru, i da li je to bio jedan od faktora odluke da se preseliš u Beograd?

Može se reći da je I to po malo uticalo na celu priču. Imao sam nekoliko ponuda iz inostranstva, koje su bile finansijski povoljnije od Partizanove, ali nije ni sve u tome. Kada sam na kraju sve stavio na papir, prevagnula je želja za trofejima. Ja barem smatram da svaki profesionalni fudbaler, kada se osvrne na svoju karijeru, želi da ima osvojene trofeje iza sebe.

Naravno, zna se kako se dolazi do igre u reprezentaciji. Mislim da tu previse udela nema tim u kome igrate, ako niste u nekoj od egzotičnijih zemalja, a samo vrhunskim partijama možete zaslužiti poziv. Moje je da igram dobro i učestvujem u uspesima tima, a ako bi poziv stigao sigurno bih bio presrećan.

Za kraj, šta je po tebi obeležilo poslednjih 12 meseci za nama u Jelen Super ligi?

Tu, opet, moram da spomenem svoj bivši klub. Prevashodno zbog dobrih igara u Evropi, kada nam je malo nedostajalo da postignemo veliki rezultat. Slična priča desila nam se i u šampionatu. Završili smo peti, a mogli smo da uzmemo još koji bod i da eventualno budemo još bliže vrhu. Ostaje Kup, tu smo došli među četiri najbolje ekipi, a imam puno poverenje da će momci napokon stići do trofeja I tako, na najbolji mogući način, čestitati klubu stogodišnjicu, zaključio je Miroslav Vulićević svoju priču za našu kuću.

strana 1 od 2 idi na stranu