Nemanja Bjelica za B92: Kod Željka nema opuštanja

U karijeri nikada nije preskočio nijedan stepenik, za mnoge stvari morao je da se bori više nego drugi, a sada je pri samom vrhu – Nemanja Bjelica. U dresu Fenerbahčea ove sezone izrastao je u relevantnog, svestranog evroligaškog košarkaša, pod vođstvom Željka Obradovića igra odlučnije, sa mnogo samopouzdanja i veoma je značajan u igri jednog od najboljih timova Evrope.

U novogodišnjem intervjuu za B92 Bjelica govori o Istanbulu, svojim igrama, ambicijama Fenerbahčea, atmosferi u timu, ali i radu sa Željkom Obradovićem.

Takođe, sa našim reprezentativcem razgovarali smo o novom selektoru Aleksandru Đorđeviću, NBA ligi, a dotakli smo se i prošlosti u novobeogradskom bloku 70 i činjenici da su u KK Partizan smatrali da Bjelica nije dovoljno talentovan.

Saša Ozmo Azerbejdzan
Podeli

Istanbul je ogroman i fascinantan grad – mesto gde su se ukrstile brojne kulture, a Bjelica kaže da uživa. Kada stigne od obaveza, naravno.

“Još se privikavam na celokupni ambijent, Istanbul je veoma veliki grad, a prethodne tri godine proveo sam u Vitoriji, koja je mnogo manje mesto. Ipak, prija mi promena sredine, u Istanbulu su velike gužve, ali uvek ima nešto da se radi. Dopada mi se hrana, slična je našoj, mada Turci stavljaju neke meni čudne začine. Baklave su im fenomenalne, čuveni su po tome. Prvo sam bio u evropskom delu Istanbulu, sada sam u azijskom i često provodim vreme pored mora. Istanbul je prelep grad, ali pravo da vam kažem, od treninga nemam mnogo vremena ni da gledam nešto. Kada se desi neki slobodan dan, onda izdvojim vreme da odem sa ženom i ćerkom do grada”, počeo je priču Bjelica.

Tokom karijere naš krilni igrač radio je sa najboljim trenerima sa ovih prostora – Svetislavom Pešićem, Dušanom Ivkovićem i Duškom Ivanovićem, a ‘fantastičnu četvorku’ sada je upotpunio Željko Obradović.

“Željko je veliki stručnjak, odnos između igrača i trenera doveo je do savršenstva. Uvek nam izlazi u susret, a istovremeno poseduje ogroman autoritet, igrači ne mogu nikada da se opuste. Jednostavno, čovek je maksimalno posvećen svom poslu i igrači, kada to vide, daju sve od sebe da što više nauče. Za sada je sve idealno, oduševljen sam i sto posto sam siguran da nisam pogrešio što sam došao ovde”.

Pešić, Ivković i Ivanović poznati su kao treneri koji insistiraju na žestokom radu na treninzima. Ni Obradović se po tome ne razlikuje.

“Najbitnije kod Željka jeste da budeš fokusiran sve vreme tokom treninga – ukoliko ponovimo grešku više puta, obično trčimo sprinteve. Željko se trudi da uprosti stvari igračima i da osmisli različite vežbe kako trening ne bi bio monoton. Uz to, insistira na detaljima”.

“Radim na fizičkoj spremi i na igri s loptom”

Bjelica je jedan od nosilaca igre Fenerbahčea – ove sezone u Evroligi prosečno beleži 10,6 poena, 8,5 skokova i 2,6 asistencije po utakmici, uz šut za tri poena 46%.

“Imao sam malih problema sa kolenom, nisam trenirao pet-šest dana, ali sada sam ponovo spreman. Mislim da igram dobro, trudim se da svaki minut koji provedem na terenu iskoristim na najbolji mogući način. Željko mi dosta ukazuje poverenje i zato imam samopouzdanja – pod utiskom sam da idem stepenik po stepenik u svojoj karijeri. Sada sam u Fenerbahčeu, želim da igram što bolje i da treniram što jače kako bih postao još kvalitetniji košarkaš”.

Primetno je da Bjelica napreduje iz godine u godinu, on naglašava da vredno radi na aspektima igre kojima je potrebno doterivanje.

“Dosta vremena pre treninga provodim u teretani sa kondicionim trenerom Batom Zimonjićem, sa kojim sam radio i u reprezentaciji. Uznapredovao sam fizički, ali naravno da na tom polju još ima prostora za poboljšanja i Batina pomoć tu je nemerljiva. Osim toga, najviše radim na driblingu, šutu iz driblinga i pik-en-rolu – kod Željka sam dobio značajniju ulogu sa loptom u rukama i trudim se da popravim sve te elemente, pogotovo što još od Zvezde nisam imao toliko loptu u rukama”.

U Feneru je mnogo Balkanaca – osim stručnog štaba sa Obradovićem i Jahovićem na čelu, u ekipi su i Bojan Bogdanović, Luka Žorić, Gašper Vidmar i Emir Preldžić.

“Družim se najviše sa svojim Balkancima, govorimo isti jezik, tako da je to i normalno. Ali i generalno gledano, atmosfera je izvanredna, Turci su super momci i okružen sam dobrim igračima i profesionalcima”.

O novom selektoru: Veliki izazov i za Saleta i za nas

Fenerbahče je briljirao u prvoj fazi Evrolige i završio je na čelnoj poziciji, a u Top 16 fazi igraće u grupi sa Olimpijakosom, Emporio Armanijem, Laboral Kučom, Barselonom, Unikahom, Anadolu Efesom i Panatinaikosom.

“Ciljevi su najviši kada je trener Željko Obradović, ali bilo bi malo nerealno kada bih ja sada rekao da ćemo osvojiti Evroligu. Grupa u Top 16 fazi nije nam nimalo laka, bili smo prvi u grupi, ali zapali su nam teški rivali. Ipak, veoma smo snažna ekipa i logično je da očekujem da ćemo konkurisati za sve trofeje”.

Bjelica je već bio jako blizu NBA lige, prava na njega polaže Minesota Timbervulvs, ali našem asu se ne žuri preko Atlantika.

“Bio sam draftovan pre tri godine, tada sam mogao da odem, ali odlučio sam se za Kahu Laboral. Mogao sam da odem i prethodnog leta, ali Željkov poziv me je prijatno iznenadio i jednostavno nisam mogao i nisam želeo da ga odbijem. Voleo bih u budućnosti da se oprobam u NBA, ali za sada sam u Feneru i veoma sam srećan ovde. Za SAD ima vremena, dosta toga treba da se poklopi”.

Uz još nekoliko igrača sa kapitenom Krstićem na čelu, Bjelica se uvek odazivao pozivu u nacionalni tim. Zato je nezaobilazna tema bio i dolazak Aleksandra Đorđevića na mesto selektora Srbije.

“Biće to veliki izazov i za nas i za njega. Nisam imao priliku da sarađujem sa njime do sada, ali svi ga znaju i pamte kao jednog od najvećih košarkaša svih vremena. Bitno je da je selektor izabran na vreme”.

“U Partizanu su moju generaciju proglasili netalentovanom”

Sada možda deluje da je Bjelica oduvek bio predodređen da postane vrhunski košarkaš, ali lako je moglo da se desi i da stvari odu u pogrešnom smeru. U Partizanu nisu prepoznali njegov talenat, pa je zaobilaznim putem morao da dođe do zvezda.

“Ja sam iz bloka 70 na Novom Beogradu, počeo sam treniram u Partizanovoj školi košarke, prvo kod Ljube, onda i kod Ace Janjića, ali završilo se neslavno posle desetak godina. Ne znam koliko je važno da se vraćam sada na sve to… Bio sam u mlađim kategorijama Partizana i celu našu generaciju proglasili su netalentovanom i želeli su da je eliminišu. Tada sam imao 15-16 godina i to je sada već daleka prošlost. Bila je to jednostavno loša sreća”.

Na pravi košarkaški put Bjelicu je vratio Svetislav Pešić, koji ga je iz Austrije doveo u Crvenu zvezdu. Osim Kariju, srpski košarkaš najviše je zahvalan još jednom čoveku.

“Najzahvalniji sam svome ocu, koji je bio uz mene sve vreme, još otkad sam bio klinac bezrezervno se žrtvovao za mene. Posle svega sa Partizanom srušili su mi se bili svi snovi, otišao sam iz svoje zemlje jer me niko nije hteo, bio sam u Austriji i želeo sam da se dokažem svima, a tada mi je otac bio najveća podrška. Kada je reč o trenerima, ponovio sam ovo hiljadu puta, ali nije mi problem da kažem opet – da nije bilo Svetislava Pešića, verovatno sada ne bih bio ovde, nego bih bio i dalje u Austriji”.

Kao što je rekao, Nemanja je odrastao u bloku 70, ulični basket učinio ga je čvršćim, a veliki uticaj na njegov put imao je Bojan Malešević, čovek koji je tokom karijere igrao u Rusiji, Češkoj, Letoniji, a poslednjih nekoliko sezona je u Omanu.

“Kada sam postao profesionalac, nisam jako dugo odigrao basket ‘tri na tri’, ovo mi je šesta godina kako ga nisam igrao i mnogo mi nedostaje. To je bila najbolja igra u moje vreme, a sada kada svratim do bloka, vidim da se više igra ‘pet na pet’. Ipak, meni će taj basket ostati u sećanju za ceo život – jedno vreme je najjači basket na Novom Beogradu bio kod nas na popularnom terenu ‘JUL-SPS’, posle je tu bila i ‘Rupa’. Mnogo sam naučio na tim terenima, posebno sam zahvalan Bojanu Maleševiću, kod njega sam kalio zanat i naučio neke finese”, zaključio je Bjelica za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu