Kejsi Stoner za B92: Odlazim jer ne želim da menjam sebe

Samo nekoliko meseci pošto je osvojio svoju drugu titulu u kraljevskoj klasi, Australijanac Kejsi Stoner je objavio povlačenje na kraju ove sezone. Ta vest potresla je ceo Moto GP šampionat, posebno zbog činjenice da vozač Repsol Honde ima samo 27 godina. U intervjuu za B92, urađenom u Muđelu, Stoner je razgovarao o toj odluci, najlepšim i najtežim trenucima svoje karijere i o tome šta planira da radi kada prođe veliko finale sezone u Valensiji početkom novembra…

Jelena Trajković, Srđan Erceg Svet, Italija, Australija
Podeli

Posle promenljivih rezultata u nižim kategorijama i problematične prve sezone u kraljevskoj klasi, Stoner je 2007. godine zablistao. Od tada je osvojio dve titule i imao brojne divne trenutke, ali se jedan, ipak, izdvaja od ostalih.

Da budem iskren, mislim da je to trenutak kada smo osvojili titulu prošle godine na mojoj domaćoj trci. Sve što se desilo tokom tog jednog dana je bilo neverovatno i posebno. Bio je to fantastičan dan za nas, rekao bih da je to ta jedna uspomena koja se ističe od svih za mene“.

Ipak, tokom svih ovih godina, bilo je i trenutaka kada Stoneru nije bilo lako, a svi ljubitelji motociklizma sećaju se sezone 2009. godine, kada je propustio nekoliko trka zbog misteriozne bolesti.

Bilo je to 2009. godine, kada sam bio blizu toga da već tada završim karijeru zbog bolesti koju nismo mogli da razumemo. Niko od doktora nije znao ništa. Imao sam mnogo testova, ali niko nije znao šta nije u redu. Onda smo otkrili da je u pitanju netolerancija na laktozu, koja mi je isisavala energiju, moje telo nije apsorbovalo hranljiva vlakna i vitamine, i to je bio najteži trenutak moje karijere. Otkrio sam da mi brojni ljudi, koje sam smatrao prijateljima, to nisu, dosta puta su mi zabadali nož u leđa samo zato što smo bili u pravu za neke trke. Kada se uzme u obzir da mi je karijera bila umalo gotova tada, a da su me i dalje napadali, bilo je zaista teško. Niko ne razume koliko truda ulažemo u ovaj sport, ali spremno čekaju da skoče na tebe i sruše te kada su stvari već veoma loše“.

Stoner je svoju prvu titulu osvojio na Dukatiju i još uvek je jedini svetski šampion italijanskog proizvođača. Prošle godine, Australijanac se okitio titulom na Hondi i time postao jedan od retkih koji su uspeli da ostvare takav uspeh na motorima različitih proizvođača.

Mislim da je najbitnije pobediti vozače koji su na motorima istog proizvođača. To mi je oduvek polazilo za rukom, i tu ne mislim na rani deo svoje karijere. Ali, definitivno vozače sa kojima sam u istom timu. Oduvek sam želeo da budem najbolji u svemu što radim, tako da nije toliko važno na kojem motoru pobeđujem, bitno je da izvučem maksimum iz motora koji vozim. U velikom broju slučajeva, motor je sposoban za mnogo više od onoga što čak ja i radim sada, i to je nešto na šta sam oduvek ponosan. Sigurno je da je lep osećaj pobediti na Dukatiju i Hondi, a posebno činjenica da niko drugi nije uspeo da bude toliko konkurentan na Dukatiju. Mislim da smo moj tim i ja bili nešto posebno“.

Od njegovog prelaska u Hondu, i dolaska Valentina Rosija u Dukatiju, italijanski tim ne postiže ni približne rezultate kao tokom Stonerovog vremena u tom timu. Na pitanje da li misli da bi mogao da se bori za pobede na sadašnjem modelu Dukatija, vozač Repsol Honde je rekao:

Kada se uzme u obzir da rezultati na sadašnjem Dukatiju nisu bolji od onih na početku 2011. godine, ne vidim da su manje konkurentni sada nego što su bili tada. Teško je reći, pošto ne vozim taj motor, ali, da budem iskren, zadovoljan sam Hondom, i srećan sam što sam sa tim timom, i što ću završiti karijeru u njemu. Ali, teško je videti da li su napravili neki napredak sa Dukatijem pošto mislim da rezultati nisu lošiji nego kada su počeli rad na njemu 2010, ali nisu ni bolji“.

Vest o Stonerovom povlačenju uzdrmala je ceo svet motociklizma, ali je istina da je Australijanac od svog debija u kraljevskoj klasi uvek delovao povučeno, za svet koji je veoma ekstrovertan.

To je jedan od glavnih razloga zašto se povlačim. Za mene, nažalost, u ovom trenutku, trkanje predstavlja veoma mali deo ovog sporta. To je nešto što me mnogo razočarava. Nikada nisam želeo da postanem poznat, želeo sam samo da vozim motor. Želeo sam da pokušam da budem najbolji, to sam uspeo i to tokom nekoliko sezona. Ponosan sam na svoju karijeru, ali, nažalost, svi od tebe traže da budeš glumac, da sve kažeš savršeno, da praviš veliki šou. Bilo dobro ili loše, od tebe žele da napraviš šou. Za mene to nije pokazivanje pravog sebe, onoga šta si ti, dosta je laži u ovom sportu, ljudi čak i kada glume lažu. Dosta puta kada kažu da su srećni i zadovoljni, to ustvari nisu. Nije kao da ne postoji mogućnost da se to zataška, ali ja jednostavno to ne želim da radim, odlučujem da kažem istinu. Toliko puta tokom svih ovih godina ljudi su mislili da lažem zato što svi ostali to rade, a sada shvataju da ne lažem, posebno jer sam objavio povlačenje. Shvatili su da sam sve vreme govorio istinu. Dobio sam mnogo više poštovanja sada, ali je prekasno. Ljudi sami biraju u kom pravcu će da idu, a ja želim da ostanem odan sebi, a ne drugima. Nemam potrebu da impresioniram druge ljude“.

Iako se mnogi nadaju da će se Stoner predomisliti i posle male pauze vratiti u šampionat, Australijanac odbija svaku pomisao na to.

Ne, ovaj svet se neće popraviti, stvari koje mi se ne sviđaju u njemu se neće popraviti, tako da više ne želim da budem deo njega. Da bih ostao u njemu, praktično bih morao da promenim sebe da bih bio po volji drugima. To ne želim. Koliko se sećam, ovo je šampionat u kojem se trkamo motorima i u teoriji to bi trebalo da bude suština svega ovoga, ali, nažalost, nije takav slučaj. Ljudi žele veći šou, a ja ne želim da im to pružim“.

Kada se spusti zavesa na ovu sezonu u Valensiji, Stoner će reći zbogom Moto GP šampionatu i to sa samo 27 godina, a on ističe da ima vremena da se oproba i u drugim stvarima.

Imam dosta prilika pred sobom. I u biznisu i u drugom sportovima. Ne idem jednostavno u penziju, već jednostavno ne želim više da se bavim ovim sportom. Postoji velika mogućnost da vozim australijski V8 šampionat, ali ne već sledeće sezone, ili one tamo, ali ću polako možda ući u to i videti da li ću uživati. Imam dosta mogućnosti, mlad sam i mogu da učinim nešto sa ostatkom svog života. Ali, ako nastavim dok ne budem prestar i zaboravim da je vreme da se povučem, dok shvatim da je vreme za penziju biće kasno da naučim nešto i uradim nešto drugačije. Mislim da je tu razlika između mene i drugih ljudi. Povući ću se kada prestanem da uživam u tome, rekao sam to još pre nekoliko godina. Mnogi ljudi isto govore, ali retko ko tako i učini. Ima mnogo laži u ovom padoku, i više ne uživam u tome“.

Jedan od Stonovih glavnih sponzora je i Red Bul, koji je poznat po svojoj vezi sa ekstremnim sportovima. Vozač Repsol Honde ističe da ga ekstremni sportovi ne interesuju, ali da vidi sebe kako se takmiči u nekoj drugoj kategoriji auto-moto sporta.

Ne vidim sebe u nekom ekstremnom sportu. Ali, mi idemo toliko brzo, velika je opasnost, i zaista me je razočarao način na koji ljudi gledaju na nas. Praktično, oni žele da vide kontakt, da vide pokolj, da vide udese. Ne shvataju da su to ljudska bića koja rade ovaj posao. Nismo mi lutke ili crteži koji mogu da budu popravljeni olovkom. Mi smo ti koji su na stazi i trkaju se ali, nažalost, život može da nam bude oduzet vrlo brzo i vrlo lako u ovom sportu, i ne dobijamo poštovanje za to. Navijači samo žele da vide više akcije, više udesa, smeju se i srećni su kada ljudi imaju nesreću. Mislim da je to pogrešno, nije ljudski, a ovaj svet samo pospešuje to. To je veliko razočaranje za mene. Imam veliko poštovanje za ljude koje se bave svim sportovima, posebno onima koji su veoma opasni, jer znam kolika je opasnost, ali ljudi u stvarnom svetu to ne shvataju i nije im stalo. Akcioni sportovi nisu nužno ono čime se ja bavim, u ovome sam dobar, odrastao sam radeći ovo. Siguran sam, ako se odlučim za nešto, mogu time da se bavim, ali generalno, za sada je ovakva situacija“.

Na pitanje da li bi sada savetovao neke klince da se oprobaju u motociklizmu, posle svega kroz šta je prošao, Stoner je rekao:

Mislim da nema nikakvih problema po pitanju opasnosti ovog sporta. Mislim da su mnogi sportovi veoma opasni, takav je slučaj sa svim sportovima koji ti podižu adrenalin. Strah je taj koji ti pumpa srce i tera krv da teče, i ako odluče da žele da se bave ovim sportom, tu nema nikakvih problema. Više bi me brinulo da se oni promene zbog onoga što javnost traži od njih. Za mene nije korektno menjati sebe zarad drugih, samo zbog zabave. Mislim da treba biti odlučan i ako neko to može da izdrži to je odlično, ali ako moraju da se menjaju samo da bi ostali bili srećno, je zabrinjavajuće“.

Stoner je pre nekoliko godina rekao da je „Spa-Frankoršamp“ jedna od njegovih omiljenih staza i da bi voleo da se trka na njoj, a u razgovoru za B92 istakao je šta misli kako o starim, tako i novijim pistama.

Mislim da ne bih toliko želeo da se trkam na „Spa“, koliko bih želeo da odem tamo. Mislim da je „Portimao“ još jedna dobra staza, nisam nikada bio tamo, ali sam čuo dosta lepe priče od prijatelja. Teško je reći jer nisam vozio na toliko velikom broju staza širom sveta, na nekim odličnim legendarnim stazama nam nije više dozvoljeno da se trkamo. Bio sam skoro na „Salcburingu“, staza je kratka, ali ima nekoliko odličnih krivina, stari „Asen“ je fantastičan, tamo smo vozili, ali su ga uništili. Mnoge staze se u ovo vreme dizajniraju na kompjuterima, i ’stavljaju’ na mesta za koje baš i nisu dizajnirane, i definitivno nije toliko zabavno voziti na njima. Teško je izdvojiti još neku stazu, ali je „Spa“ definitivno staza na koju bih voleo da odem, i možda se provozam u automobilu njoj, kao i „Portimao““, rekao je Kejsi Stoner za B92.