Brendon Hartli za B92: „Formulu 1 hoću da zaslužim“

U 20 godina života Brendon Hartli sakupio je pozamašno trkačko iskustvo, u Formuli Ford na rodnom Novom Zelandu, u nižim evropskim kategorijama Formule Reno, u Britanskoj F3 i F3 Evroseriji. Tokom poslednje dve sezone s promenljivim uspehom se takmiči u Formuli Reno 3.5 i pokušava da karijeru vrati na pravi kolosek. Hartlija smo sreli na Hungaroringu; ovaj smireni i povučeni momak izvesno se pita šta mu to nedostaje da bi u odabranoj disciplini najzad počeo da pobeđuje. Teret samopreispitivanja verovatno je utoliko teži što njegov timski kolega nema sličnih nedaća i bori se za titulu već kao debitant. Ne treba se pitati zašto je Brendon rezervisan, zašto povremeno deluje kao da mu je kišni oblak nad glavom i zašto je pred našim diktafonima gotovo pobegao u najdalji ugao motorhouma...

Aleksandar Babić Svet, Mađarska, Novi Zeland
Podeli

Razgovor smo otvorili razmenom mišljenja o ishodu subotnje trke na Hungaroringu. Hartli je na startu izgubio treću poziciju od Estonca Stena Pentusa i popravnog nije bilo - šansa za mesto na podijumu propala je već u prvih nekoliko stotina metara. Primetili smo da se njegov nastup ne može oceniti bolje nego kao solidan, Novozelanđanin se složio i elaborirao stvar: „Kvalifikacije su bile pomalo razočaravajuće, ali startovao sam treći i završio četvrti, to nikada nije uspeh. Doneo sam pogrešnu odluku na startu, krenuo sam na unutrašnju stranu, prateći Alešina, izgledalo je kao da će on napasti Rikarda s unutrašnje strane, a zapravo je kočio jako rano, što je otvorilo vrata Stenu da me obiđe spolja.“

„Posle toga trka je bila dobra, ali u Budimpešti je ekstremno teško preticati, lakše je obilaziti u Monaku. Bilo je naporno i jako vruće, naročito kad nekog pratite iz blizine, nema hladnog vazduha, vazduh je uvek vreo. Dao sam sve od sebe da obiđem, pokušavao sam, mnogo se trudio sve do poslednjeg kruga. Bio sam vrlo blizu u krivini jedan i na sredini kruga ali na kraju nisam mogao, jako je teško. Nadam se da će sutra biti drugačije, vozićemo sa visokim aerodinamičkim potiskom, u takvoj konfiguraciji sam posebno dobar i auto je dosta drugačiji za vožnju. Nadam se da ću stići do prve pobede u sezoni. Skoro da sam je imao u Spa Frankoršampu, tamo sam bio brz, ali auto je stao. Izgleda da je ovo takva godina, ali ima još dosta da se vozi.“

Veber je kazao da je vozačima iz Australije teško da se probiju na međunarodnu scenu, tvoj timski kolega Rikardo slaže se s tim. Da li je to u slučaju Novog Zelanda još teže?
„Ne znam da li je teže ili ne, pretpostavljam da je situacija slična. Pre svega, na Novom Zelandu ima jako dobrih vozača, postoje različite trkačke kategorije, imao sam sreće da dobijem priliku da se trkam i steknem iskustvo pre nego što sam stigao u Evropu. Problem je skupiti novac za trkanje u Evropi. Imao sam podršku na Novom Zelandu i to je bilo sjajno, ona jeste stizala od mojih roditelja, ali drugačije ne bi bilo moguće.“

„Onda me je odabrao Red Bul. Pretpostavljam da je jako teško ako nemate takvu vrstu podrške - jednostavno nemate dovoljno novca da platite trke u Evropi. Teško je, teško je i da budete primećeni, jer mi smo na drugoj strani sveta. Zapravo, nisam ni siguran kako su me primetili, ali jesu. Pretpostavljam da je to i stvar tajminga, biti na pravom mestu u pravo vreme.“

Kada si ušao u Red Bul junior program i šta te je do njega dovelo?
„Izvezao sam jako dobru sezonu u Formuli Ford, bio sam jako mlad, bilo mi je trinaest ili četrnaest godina. Završio sam drugi u prvenstvu, mogao sam i da ga osvojim. I pobedio sam na prvoj trci Formule Tojota na Novom Zelandu, tu su me zapazili. Ostatak sezone i nije bio tako sjajan, ali zapazili su me. Radili su procenu vozača u Evropi, na Eštorilu, krajem 2005. Tražili su vozače i tamo su me odabrali.“

Prošlu godinu započeo si kao treći i rezervni vozač Red Bul i Toro Roso F1 timova. Na polovini sezone u toj ulozi odmenio te je Algersuari i mesec dana kasnije debitovao je u Formuli 1. Koliko ti smeta što si u hijerarhiji na neki način preskočen?
„Da budem iskren, bilo je jako frustrirajuće. Ali, pokušavam da ostanem pozitivan. U suštini, prošla godina je dotle ionako bila skoro užasna, pa i nisam zaista očekivao da ću voziti Formulu 1. Nije velika stvar da vas ubace u Formulu 1 posle loših rezultata. Želim da tamo stignem sopstvenom zaslugom hoću svima da pokažem da zaslužujem tamo da budem, umesto da me postave kad stvari ne idu dobro. Naposletku, znam da još uvek imam šansu. Ova godina daleko je od savršene, ali još nije gotovo, još uvek imam vremena da se dokažem.“

Trkačku snagu bogato si demonstrirao u Belgiji i Monaku. Preticao si za plasman, to je bilo sjajno za oko, ali ne bi li radije poradio na kvalifikacionim performansama, startovao s boljih mesta i vozio mirnije trke?
„Svakako, kvalifikacije su ove godine donekle razočaranje. Zapravo, u Brnu je bilo prilično dobro, bio sam treći, ni ovde nije loše, ali sve u svemu, pomalo je katastrofično. To je definitivno stvar na kojoj radim. Naravno da uživam u tome da se probijam na stazi, ali s ovim automobilima to je veoma teško. Čak i danas mislim da je jasno da sam bio malo brži od Stena, ali on je uradio dobar posao i nije mi dopustio da prođem. Kad se približite, izgubite aerodinamički potisak, pogotovu na stazi kakva je ova, gde uvek skrećete, nema stvarno dugačkog pravca. Pretpostavljam da se u savremenom trkanju sve zapravo vrti oko kvalifikacija. Svakako tu moram da uložim veći trud.“

U 2009. paralelno si se trkao u F3 i Formuli Reno. Da li je nastupanje u tako različitim serijama dobro, ili je ipak preveliko rasipanje snage?
„Početkom godine bilo je malo previše. Trkao sam se u šampionatu Formule Reno, ne sve runde, ali tu sam praktično bio ubačen u poslednjem trenutku, nikada pre nisam vozio taj auto. U stvari, testirao sam ga, jednom, dve godine pre toga. I, vozio sam prvu trku, nisam pre toga video auto, nisam ga probao, nikog nisam poznavao u timu, to je bila odluka doneta u poslednji čas. Početak godine bio je težak, jer još uvek sam bio rezervni (F1) vozač, putovao sam i vozio Formulu 3, svaki vikend mi je bio skoro pun. Pretpostavljam da je za mene to bilo dobro iskustvo, ali nije dalo najbolje rezultate. Vozio sam neke prilično dobre trke ovde, u Formuli 3 sam jednom pobedio. To je bilo daleko od uspešne godine, ali ne mogu da kažem da je krivica samo u tome što sam radio isuviše, postojao je čitav niz stvari koje nisu išle dobro.“

Jesam li u pravu ako kažem da je tu kasnu odluku doneo Red Bul?
„Da, baš tako. Zapravo, imao sam sreću što sam upoznao tim Teh 1 i što sam radio s njima, a sada sam opet kod njih. Ekipa mi se zaista dopada i drago mi je što s njom ponovo radim i ove godine.“

Ovo ti je druga godina u Formuli Reno. U odnosu na prošlu sezonu izmenjen je kvalifikacioni sistem i uvedena je ’laka aerodinamička konfiguracija’. Kako ocenjuješ promene?
„Dobro je trkati se sa visokim i nižim aerodinamičkim potiskom, ali ne dopada mi se sistem kvalifikacija. Prošlogodišnji je bio dobar, imali smo dve kvalifikacione sesije i superpol. Ove godine veliki je problem sa gužvom na stazi u ovoj kategoriji. Kada su na pisti 24 vozača u kvalifikacijama, nekad imate sreće, a nekad ste jako baksuzni, ljudi usporavaju u vašem brzom krugu, izlaze na stazu... To nije kao u Formuli 1, tamo vozači mnogo više uvažavaju jedan drugog. U ovim nižim kategorijama je bespoštednije. Dopada mi se što se za svaku trku voze posebne kvalifikacije, samo je teško kvalifikovati se sa 24 automobila na stazi. Nisu svi toliko velikodušni da vas puste da prođete.“

Šta su prednosti, a šta su mane lake aerodinamičke konfiguracije?
„Razlika je stvarno jako velika. U testovima sam bio prilično dobar sa visokim potiskom, pa se radujem sutrašnjoj trci, ali ne mogu baš da objasnim zašto imam dobar tempo kad testiram sa takvom konfiguracijom, a ne tako dobar kad je potisak nizak. To nije isto na svim stazama. Ova staza zahteva izrazito visok potisak, kad auto podesite na nizak, to je tačno suprotno onome što auto hoće i jako je zahtevno voziti. Videli ste da su danas mnogi izleteli. Samo nagađam, ali auto je u velikoj meri bio na limitu. Na stazi poput ove treba nam potisak.“

Onda trka u nedelju treba da bude lakša?
„Da. Pretpostavljam da će svima biti lakše, u tome je problem.“

Gde vidiš sebe u sezoni 2011?
„Volim da mislim da još uvek imam šansu za Formulu 1, ali stvarno moram dobro da izvezem ostatak sezone. Pokušavam da o tome ne razmišIjam isuviše, već samo da mislim o sledećoj trci, a ne previše o budućnosti. Svet auto-sporta je pomalo lud, nikada ne znate šta može da se dogodi.“

Zavisićeš najviše od odluke Red Bula?
„Oni se svakako pitaju... Da, voleo bih priliku u automobilu Formule 1, ali prvo moram da se dokažem da bi se vrata definitvno otvorila. Mnogo je faktora uključeno, ja ću se samo koncentrisati na trke i pobeđivanje i neću mnogo razmišljati o tome.“

Novi Zeland ima Skota Diksona, imao je Denija Halma - da pomenemo samo neke trkačke šampione. Koliko je auto-sport velika stvar u tvojoj zemlji?
„Zapravo smo imali mnogo više imena - Brusa Meklarena, Krisa Ejmona, bilo ih je mnogo. Mislim da je istorija bila prilično dobra. Na Novom Zelandu ima mnogo kategorija i trkanje je jako konkurentno. Kad sam tamo vozio, bilo je nekih desetak staza, šest ili sedam za auto-trke, to je prilično kad uzmete u obzir da ima samo 4,5 miliona ljudi. Mislim da to pokazuje da je interesovanje prilično veliko. Rekao sam već - konkurentno je, ali probiti se u Evropu ili Ameriku je teška stvar. Skot Dikson je stekao veliko ime, veliki je izazov za druge da stignu tamo gde je on. Mnogo toga zavisi od novca, to svakako, ali i od podrške i od onog što publika prati.“

A koliko se tamo prati ono što ti radiš?
„Kad sam osvojio šampionat i kad sam se trkao u Britanskoj Formuli 3, dobijao sam puno medijske pažnje, puno podrške. Prošle godine sve je bilo malo tiše jer sezona nije prošla tako dobro, ali tamo se svakako zna šta se dešava u svetu auto-sporta, svi prate šta se dešava u Evropi.“

Koliko često stigneš da odeš kući, na Novi Zeland?
„Samo jednom godišnje, za Božić. Obično ostajem mesec ili mesec i po dana u međusezonskoj pauzi. Sve se više na to navikavam.“

Koji bi momenat označio kao najbolji u dosadašnjoj karijeri?
„Pretpostavljam osvajanje prvenstva dvolitarske Formule Reno (sezona 2007). To je bila krupna stvar, vrlo moćan šampionat te godine, ponekad je na startu bilo i četrdeset automobila. To je bio moj veliki trenutak, pogotovu što mislim da je bio i neka vrsta proboja u mojoj karijeri.“

Šta je ambicija u ovogodišnjem generalnom plasmanu u Formuli Reno 3.5?
„Da ste me pitali pre prošle trke, rekao bih osvajanje šampionata, tad smo svi bili prilično blizu. Poslednja runda (Francuska) bila je katastrofa. Kad to kažem, kao što vidimo, stvari vrlo brzo mogu da se preokrenu, tako da još uvek ciljam na osvajanje prvenstva, iako to izgleda prilično daleko i možda pomalo optimistično.“

Ko su ti bili sportski uzori?
„Zapravo ih nemam mnogo. Kad sam bio dečak, jako mali, znam da sam u to vreme pratio Žana Alezija, imao sam njegov broj na svom kartingu, pratio sam ga sve vreme, od Ferarija nadalje. Posle toga... OK, pročitao sam knjigu o Seni i stvarno mu se divim, ali bio sam premlad da ga zaista gledam, da upamtim njegove trke. Osim toga, nemam stvarne uzore, svakako poštujem sve vozače Formule 1, ali ne postoji jedan određeni.“

Pratiš li i ostale trkačke kategorije?
„Da, volim motore, reli, moja porodica intenzivno je uključena u trke na spidvejima, moj brat vozi sprint auto na dirt-trkama, to mi se stvarno sviđa i to volim da gledam. VoIim sve što ima točkove, to je porodična stvar. Da budem iskren, pokušavam da se ne zaludim previše, volim da se bavim i drugim stvarima u životu. Pokušavam da to održim pod kontrolom.“

U decembru si vozio Toro Roso formulu. Šta te je najviše zadivilo?
„Kočenje je jako impresivno, ubrzanje je impresivno, ali, da budem iskren, nisu to glavne stvari koje vam oduzmu dah. Vozio sam Red Bul formulu godinu dana pre toga. Prianjanje koje ima u brzim krivinama je zadivljujuće, znate, kad vrat počinje da vam otpada. Čudan je osećaj kad auto tako snažno drži stazu u brzim krivinama. Nikad nisam osećao da sam stvarno na granici, jer je prianjanje tako jako. Mozgu je teško da to shvati.“

Tokom celog vikenda, pa i za vreme priče s novinarima iz Srbije, Brendon je bio prilično uzdržan i zamišljen, ali istinski se zbunio samo jednom, onda kada smo ga zamolili da uporedi svojstva bolida Formule 1, Formule Reno i Formule 3. Umesto direktnog odgovora, sledile su rečenice koje govore o urođenom talentu, osećaju, instinktu koji je spoljašnjem svetu teško objasniti: „Ne znam šta da kažem. Naposletku, to je auto, morate ga naterati da ide brzo. OK, ja sam više ’prirodan’ vozač, imam sklonost da se adaptiram bez mnogo razmišljanja. Mislim da to postaje sve lakše i lakše kad imate iskustva.

„Što ste više automobila vozili, što ste više staza i različitih krivina prošli, stekli ste više znanja i postaje lakše. Najzad, mislim da bi trebalo da u dvadeset krugova možete dobro da upoznate svaki auto. Zavisi od staze, ali ne bi trebalo da traje duže. Da se usavršite i da ga stvarno dobro razumete, to je druga priča, ali moje je mišljenje da, ako razumete kako se dobro vozi trkački auto, trebalo bi da većinu njih možete naterati da funkcionišu. Koristite iste principe.“

Dan posle ovog razgovora, u nedelju, na Hungaroringu je održana druga trka mađarske runde Reno serije. Raspoloženje naših domaćina, ekipe Teh 1, primetno je splasnulo. U kvalifikacijama su postigli plasmane lošije od subotnjih i nisu znali uzrok tome, pa je Rikardo startovao sa šestog, a Hartli, samo tri stotinke sporiji od kolege, tek sa devetog mesta. Odatle se nije moglo mnogo učiniti, samo je Brendon sebi vikend dodatno zagorčao okretanjem na pisti, a zbog nezgodne pozicije njegove formule trka je morala da bude prekinuta.

Formula Reno ušla je u letnju pauzu. Hartli će sreću morati da potraži u nastavku sezone, od početka septembra i od Hokenhajma nadalje. Biće mu teško, biće mu jako teško, ali u timu ga smatraju prirodno jako nadarenim, drže da mu je najpotrebnije da reši stvari u sopstvenoj glavi i nauči da obuzdava samog sebe.

Sportski intervju

Miodrag Janković za B92: "Klubovi znaju svoje obaveze"

Iako novi šampionat Srbije kreće 14. avgusta, mnogi klubovi se nalaze u veoma teškoj finansijskoj situaciji.

Pre svih, u najtežoj situaciji nalaze se Čukarički, Hajduk iz Kule, BSK, Metalac i donedavno stabilni Javor.

Povrh svega, u Smederevu i Hajduku se trenutno vode stečajni postupci. Takođe, većina superligaša još nije dobila licence za novu sezonu.

Sportski intervju utorak 20.07. 14:01 Komentara: 18

Predrag Danilović: "Počinje nova era Partizana"

Predsednik KK Partizan Predrag Danilović napominje da je klub iz Humske sa Vujoševićem završio jednu deceniju, a da od Vlade Jovanovića kreće nova. Ne obećava mnogo, ali puca na najveće domete. Jedan od najboljih košarkaša bivše Jugoslavije, ali i Evrope svih vremena, igračku karijeru je završio u 31. godini. Došao je na čelo kluba u kojem je počeo da osvaja Evropu i sa Duškom Vujoševićem dominirao regionom u protekloj deceniji, te vratio Partizan u evropski vrh.

Sportski intervju ponedeljak 19.07. 21:06 Komentara: 30

Danijel Rikardo za B92: „Želim uspeh u Formuli 1“

Ako još niste čuli za ovog momka, krajnje je vreme da ga upoznate. Trkački pogon Red Bula u njega polaže krupne nade, sprema ga za velika dela i već je viđen za Toro Roso kokpit u sezoni 2011. Iza Danijela je naslov prvaka Britanske F3, ove godine za vojište mu je određena Formula Reno 3.5 i smešten je u francuski tim Teh 1. Rikardo je od starta šampionata u igri za titulu i skoro je sigurno da će o naslovu odlučivati njegova borba sa Alešinom. Sa dvadesetogodišnjim vozačem razgovarali smo na Hungaroringu, i to pošto je osvojio prvu trku mađarskog vikenda Reno serije. Australijanac deluje kao neko kome za dobro raspoloženje ne treba poseban povod, ali ove julske subote svakako ga je imao...

Sportski intervju sreda 7.07. 23:05 Komentara: 0