"Izvinjavam se naciji i nadam se da ćemo ići u Portugal"

Pogledajte intervju, RealVideo, 14min.

Da li je remi sa Azerbejdžanom sramota za naš fudbal ?

»Fudbalski gledano jeste, jer su svi očekivali pobedu protiv Azerbejdžana koji nije tako loš tim, ali ni tako dobar. Medjtim, još jednom se videlo koliko je fudbal neizvestan. Mi smo se nadali da će doći do iznenadjenja, ali nismo verovali da to nama može da se desi. Pomanjkanje koncentracije opuštenost i nonšalantnost posle 2:0 koštali su nas senzacije. Pokazalo se da morate biti spremni i motivisani svih 90 minuta, a ne 60 ili 65».

Posle neubedljivih izdanja prošle godine usledilo je bolno otrežnjenje u Pragu, a evo svega pet meseci kasnije Azerbejdžan se usudio da prvi put od raspada SSSR-a postigne dva gola. Kako rešiti taj problem ?

«Jedna stvar mora biti jasna igračima. Igranje za reprezentaciju nije moranje, ali ako se već dobije poziv, obaveze maksimalno moraju da se izvršavaju. To je problem mentaliteta.

Iako smo mi pre utakmice insisitirali da će utakmica biti teška jer je unapred već dobijena, oni su odigrali opušteno. Mislio sam da su shvatili moju poruku, medjutim neozbiljno su pristupili igri u drugom poluvremenu i desilo se to što se desilo.

Mi ćemo obaviti razgovor sa njima i videćemo kakva će reakcija biti. Posle Češke nekoliko dana smo imali razgovore pa su u narednom meču protiv Italije pokazali da mogu da se ponašaju i da igraju kao profesionalci. Medjutim, ako vi morate stalno da ih terate i da im govorite, onda nešto nije u redu.

Prva i osnovna stvar je da moraju da se shvate obaveze. Zna se da 90 minuta moraju da pokazajuju borbenost, motivisanost, izgaranje, trčanje…”

Posle utakmice Dejan Savićević je kao razloge naveo tvrd teren i jak vetar. Kako to komentarišete ?

”Kad se doživi neuspeh, najlakše je napasti igrače. Ipak nije sva krivica u njima. Postoje odredjeni stvari kao što su teren i vetar, ali to nije opravdanje. Tvrd teren i duvanje vetra bili su i za Azerbejdžan.
Kad smo odlučili da igramo sa Nemcima 30. aprila, znali smo da se meč sa Azerbejdžanom pomera za zimu i 12. februar. Prihvatili smo 30. april jer je to jaka provera sa Nemcima. Dugo godina smo čekali na taj susret, a razlozi su i finansijske prirode.
U Podgorici smo imali strahovit peh jer je jedno 10-tak igrača bilo van stroja. Od neke grupe od 22 igrača, na pola nisi mogao da računaš. Medjutim, bez obzira, igrači koji su dobili šansu, morali su da je opravdaju.

Nas sigurno neće poremetiti ovaj rezultat od 2:2. Desio se peh, loš dan, mnogima se to dešava. Ovaj rezultat neće uzdrmati savez, jer mi i dalje verujemo da postoje šanse da se plasiramo na EURO 2004».

Kako ocenjujete rad Dejana Savićevića ? Neki smatraju da nema dovoljno veliki autoritet kod igrača.

»Dejan nije početnik i nije od juče. Ovo mu je bila 18 utakmica. Mislim da ima autoritet, ali to moraju igrači da pokažu. Obaviće se razgovor sa njima jer ta indolentnost i nonšalantnost ne sme da se ponovi nikada više».

Mislite li da se igrači poigravaju sa poverenjem ne samo vašim i Savićevićevim, već i čitave nacije ?

Poigravaju se, naravno. Rezultat sa Azerbejdžanom predstavlja «bruku i sramotu» za naš fudbal. Navijači koji puno očekuju od tog fudbala, sigurno da im nije drago to što su videli. Ja kao prvi čovek fudbala mogu svima da se izvinim za loše izdanje i verujem da se neće ponoviti. Učinićemo sve sa svoje strane da se nadjemo u Portugalu. Ladje nisu sve potonule na dno. Pred nama su dueli sa direktnim konkurentima i nadamo se da ćemo imati uspeha».

Mnogi smatraju da reprezentaciji nedostaje igrač poput Piksija, dakle lider tima.

»Nema tu lidera. Današnji fudbal se zasniva na kolektivnoj odgovornosti. Englezi imaju dobru reč, «spirit». Taj duh upravo predstavlja borbenost, odgovornost ... Naravno u kolektivu postoji individualna odgovornost, ali ako svaki pojedinac da svoj maklsimalan doprinos, onda dobijate ogromnu snagu jednog tima. Medjutim, izgleda da toga nije bilo u našem slučaju».

Kako objašnjavate da publika još uvek ima poverenja u svoj nacionalni tim ?

”Fudbal se ovde voli i na rezultate se gleda sa dosta emocija. Svi zaslužujemo kritike posle ovoga i nikome ne zameram na oštrim rečima. Medjutim, ponavljam da ništa nije izgubljeno. Kada se vrate i oporave igrači (valjda će se do aprila oporaviti), mislim da će to biti druga priča».

Prošlo je godinu i po dana kako ste na funkciji prvog čoveka našeg fudbala. Kako gledate na taj period ?

»Za ovih godinu i po dana imam razloga da budem zadovoljan jer se dosta toga uradilo. Podignut je nivo fudbalske organizacije po svim segemntima. Mislim da se vratilo poverenje u fudbal. Kada je reprezentacija u pitanju, odigrali smo i odigraćemo veliki broj utakmica sa velikim rivalima. Ulažem autoritet ne bi li došlo do tih jakih provera.
Medjutim, fudbal je takav da nema opuštanja, jer već sutra vas čeka neki novi izazov. Nema hvalospeva, već mora da se ide dalje. Nisam se nikada pokajao što sam ovde. Jedini motiv mi je bio da se pomogne našem fudbalu. Materijalnu dobit za ovu funkciju nemam.

Kada sam napustio Jugoslaviju 1990. imali smo veliku zemlju sa daleko kvalitetnijim fudbalom i ligom. Posećenost je bila mnogo bolja nego sada. Tada je Zvezda bila šampion Evrope i sveta, to dovoljno govori. Postoji hiljadu razloga zašto sada to nije tako. Jedan od objektivnih razloga je situacija u zemlji. Rat i sankcije nisu fraza, već objektivna stvar koja nas je zadesila. Fudbal je platio veliki ceh. Nismo učestvovali 92. 94. i 96, na tri velika takmičenja. To niko ne može da nam vrati. Sada moramo da radimo na ozdravljenju fudbala, kako bi ga postavili na svoje noge». 

Da li mislite da u našem fudbalu još uvek ima nameštanja rezultata ?

»Sumnje uvek postoje, treba ih dokazati. Mislim da je veliki napredak u odnosu na neki prethodni period. Bio sam dosta ozbiljan kada sam najavljivao izbacivanje iz lige za one timove koji nameštaju mečeve. Nikome ne pretim i nadam se da do toga neće doći.

Predstoji nam drugi deo prvenstva, posle koga ispada šest ekipa. Druga liga se takodje skraćuje, tako da moramo da otvorimo četvore oči i na ledjima, takodje. Neregularnost neće biti dozvoljena.

Zar je toliki problem biti pošten ? Mislim da je to najjednostavnije. Moramo ljude da vratimo na stadion.

Jedan od naših priorieta je stvaranje sportskog centra. U pregovorima smo i nadamo se da će uskoro i do toga doći. Kao lokacije pominju se Makiš, Košutnjak i Avala”.

Kako komentarište dolazak Lotara Mateusa u naš fudbal I mislite li da će se on dobro snaći u manjim fudbalskim sredinama gde su stadioni praktično ogradjene livade?

»Ja sam pozdravio taj potez Partizana. Medijski i fudbalski gledano, to je velika stvar za naš fudbal. Ne znam kakav je trener, ali medijska pažnja je već uveliko prisutna i tek će je biti. Biće puno prenosa za Evropu, jer će ljude interesovati rezultati tima koji vodi Mateus.
On je sigurno upoznat sa situacijom koja vlada ovde. Trenerski posao je veliki izazov i tu nema mnogo razmišljanja. Kada dobijete ponudu ne možete reći «Neću tamo jer stadioni nisu lepi kao u Nemačkoj». Moraće da se navikne na stvarnost u kojoj jeste».

U košarci postoji Goodyear liga koja okuplja klubove sa teritorije bivše SFRJ . Mislite li da tako nešto može da zaživi kada je fudbal u pitanju ?

«Moguće je, samo pitanje kada. U periodu od nekih 5-6 godina ne bih želeo da pričam na tu temu. Mislim da još uvek nema uslova. Fudbal se razlikuje od košarke jer okuplja veću masu, koju je teško kontrolisati. To je jedna dobra ideja oko koje bi svi našli interes. Medjutim, iz drugih razloga za sada je to nemoguće».

U nacionalnom timu odigrali ste 84 utakmice, jednu manje od Dragana Džajića. Da li vam je žao što niste oborili rekord ?

”Pa, ja ću sigurno izjednačiti rekord, odigraću oproštajnu utakmicu, ali ne žalim zbog toga. Da mi je to bio glavni cilj, igrao bih i prijateljske utakmice na raznim turnirima. Nisam razmišljao o tome. Ispostavilo se na kraju da mi fali ta jedna utakmica, ali ne žalim previše zbog toga. Život mi se nije promenio niti će se promeniti, imao ja 84, 85 ili 86 nastupa”.

I za kraj da li će biti rezova, ukoliko se , ne daj Bože, ne plasiramo na evropsko prvenstvo ?

”Ako dodje do toga da predsednik treba da podnese ostavku, ja ću je podneti za dobro fudbala. U sportu nikada ne možete biti sigurni kako će se na kraju završiti. Ono čemu težite je uspeh, a da bi se do toga došlo potrebno je mnogo truda i znoja. Mnogo ćemo truda morati da pokažemo, ako želimo da se kvalifikujemo. Ako se ne kvalifikujemo, život teče dalje. Biće sigurno nekih promena, ali kakvih videćemo. Medjutim, učinićemo sve da naša reprezentacija ode na EURO 2004. Budite u to sigurni» .