Osećam se kao pilot aviona bez dozvole za poletanje

Trener španske Unikahe i potencijalni selektor jugoslovenske košarkaške reprezentacije, Božidar Maljković, u ekskluzivnom intervjuu za B92, rekao je da neće biti lako doći do dogovora sa španskom ligom, kojim bi mu se omogućuilo da istovremeno bude trener u Španiji i selektor jugoslovenske reprezentacije: »Ljudi iz KSJ-a su mi izašli u susret kada je u pitanju moja želja da uporedo radim u Španiji, bez obzira da li će to biti Unikaha ili neki drugi klub«, rekao je Maljković, kome ugovor sa klubom ističe krajem juna.

Zoran Panjkovic - B92
Podeli

Kao glavna tema i sporno pitanje spominju se još dve godine ugovora sa Unikahom ili nekim drugim klubom u Španiji...

Mislim da je obaveza moja i ljudi u košarkaškom savezu da pojasnimo... Ja sam u svim planovima uvek rekao da bih želeo da ostanem u Španiji, ističem u Španiji, jer se u toj zemlji osećam odlično, imam sve uslove za rad i dobar rezultat. Dakle, nijednog trenutka nije bilo reči da ja treniram samo reprezentaciju Jugoslavije, već klub i reprezentaciju.

Gospoda iz KSJ-a su tu varijantu prihvatili, iz prostog razloga što mislim da svakom igraču i treneru treba rutina,praksa, vežbanje da dodje u jednu vrstu forme. Igrači se tu ne razlikuju od trenera. Druga stvar – ja imam obavezu prema mom klubu. Mi smo u ove četiri godine ostvarili sve ono što smo planirali, skromno planirali, baš ovde u Parizu gde se ja sada nalazim na putu ka Limožu. Taj projekat bi po nekoj logici trebalo da se nastavi. Mi smo obavili neke usmene,preliminarne razgovore. Ali, ako to i ne bude tako, ja ću probati da pronadjem angažman u ovoj zemlji u nekom drugom klubu. Dakle, uopšte nismo ni razgovarali o varijanti da ja budem isključivo trener reprezentacije.

Kako se osećate nakon svega što se dogodilo i da li očekujete povoljan rasplet u predstojećim pregovorima ?

Osećam se vrlo,vrlo čudno – kao pilot aviona koji nema dozvolu za poletanje. Neka vrtsa dogovora postoji, razgovarao sam vrlo kratko, ali ne i pregovarao sačelnim ljudima saveza. Tu je bio gospodin Cerović, Varajić, Bogosavljev i Zečević. Četiri vrsna poznavaoca svih problema koje imamo. Dogovorili smo se da košarkaški savez proba da dobije dozvolu od ACB udruženja, udruženja ligaša Španije, na čelu sa Eduardom Portelom, i dozvoli mi da radim ono što želim, a to je da budem selektor reprezentacije Jugoslavije. Poznajući Portela, mogu da kažem da se radi o jednom elastičnom čoveku, ali vrlo kategoričnom i kategoričnom i principijelnom u onim momentima kada on smatra da treba da brani neke stavove. Mislim da situacija neće biti tako laka, kao što se čini. Situaciju oteževa slučaju ovogodišnjeg selektora Španije Havijera Imbrode – potpuno je identičan slučaj sa Real Madridom. U redu, on je Španac, ja sam stranac, ali je situacija vrlo slična.

Da li ste spremni da radite kao selektor volonter kako bi se izbegao taj član ACB lige ?

Ja se neću odlučiti ni na jednu «ilegalnu» varijantu. To je u vreme Obradovića prošlo, i bilo uspešno i dobro. Medjutim, pravila su sada mnogo strožija.ACB liga je svakim danom sve jača i jača, organizovanija. Mislim da se po organizaciji sve više približava NBA ligi. Ta varijana ne bi mogla proći ovoga puta.

Kako objašnjavate da davno nije postojao takav nacionalni konsenzus kada je izbor selektora u pitanju, i da li se zbog takve podrške, i donekle pritiska, takav posao mogao izbeći ?

Ima nekih stvari u životu koje se teško objašnjavaju.To što su me kolege jednoglasnom odlukom izabrale da vodim reprezentaciju svakako da mi prija, i nije me toliko iznenadilo. Možda sam to priznanje zaslužio i ranije.U dobrim stranama jednog priznanja se uživa onda kada ga dobijete. Ja sam ga sada dobio, i kažem ljudima iz moje profesije «hvala»na jednom kompletnom poverenju. Medjutim, stvarno sam bio zapanjen žestinom, elanom, zabrinutošću ljudi na ulici, u mom okruženju: "da li ću ja to da prihvatim ili neću".

Onda
sam video da je to nešto više od sporta, više od košarke, da se to pretvara u neko nacionalno pitanje. Podsetilo me je to na pitanje fudbala u Brazilu. Ja sam pristao, bez da pregovaram, da razgovaram, da znam apriori ko će igrati na sledećem takmičenju u Švedskoj. Ima glasova da neki naši ključni igrači neće igrati na tom takmičenju, da ga preskaču da žele da se odmore. Ja sam prihvatio kada sam video to plebiscitarno – da , jedno poverenje koje me stvarno iznenadilo. Još uvek sam impresioniran time.
To sam i u pismu rekao, « ne treba niko da me uči kako da se ponašam
prema jugoslovenskoj košarci». Znam ko sam, i o odakle sam potekao. Moj put je bio malo specifičan u odnosu na druge moje kolege. Radujem se što u karijeri imam velika priznanja moje struke, moje profesije i mali broj društvenih priznanja – gotovo nijedno značajnije, što je dobro jer se ona dobijaju od političara na sceni, a ta situacija se često menja. Prihvatiću ovaj posao svestan rizika, svestan da je jugoslovenska reprezentacija igrala sjajno na dva poslednja takmičenja, osvojila dve još sjajnije medalje. Medjutim, meni nikada nije bila svojstvena vrsta straha « da li ću uspeti,ili neću». Da vas podsetim da sam u Barselonu otišao samo sa jednim, minimalnim zadatkom – da osvoji titulu prvaka Evrope. Došao sam do finala, i izgubio od moje bivše ekipe koju sam napustio, Jugoplastike. Istorija se ponovila u Panatinaikosu. Gazda Janakopulos se zadovoljavao samo fajnal forom. Osvojio sam taj turnir upravo protiv Barselone koju sam napustio. Uvek sam nekako igrao protiv svojih bivših ekipa. Znam koliko mogu da uradim u poslu kojim se bavim. Naravno da su glavni faktor igrači, ali još jednom ponavljam, mi nismo pregovarali ni o planovima takmičenja, ni ko će da igra a ko neće. Bilo je malo ubrzavanja, stvaranja nepotrebne nervoze. Jugoslovenski savez mora da donosi sveje odluke u miru i mudro, pogotovo kada je reprezentacija kvalifikovana za sva takmičenja u bliskoj budućnosti. Došlo je ipak do ubrzanja, polemike, pa i nepotrebne panike. Moglo je malo da se sačeka, i bolje pripremi, medjutim šta je tu je. Ostaje nam sada onaj drugi deo posla – da čelnici KSJ razgovaraju sa ligom ACB.

Ukoliko sve bude OK,  sa kakvim timom bi ste išli na EP u Švedsku i da li bi ste zvali iskusne igrače ?

Ne bih govorio o toj viziji jer nemam dozvolu za rad.Nisam praktikovao, i nije moj manir da preskačem neke stvari. Imam kontra pitanje :  Šta ćemo ako ne dobijem tu dozvolu? Po meni situacija je 50-50. Ja nisam tako veliki optimista kao moji prijatelji iz saveza. Ali, hajde da vidimo kako će to da se završi. Jedino što mogu da kažem, u nekim mojim planovima imao sam nameru da treniram još 2-3 godine u inostranstvu, i onda polako da kupim svoje stvari, i idem kući i završim karijeru u mom Beogradu, da budem sa svojom familijom, i da budem u jugoslovenskoj košarci u njenom najtežem trenutku, kada nailazi smena generacija i kada nas očekuje odlazak narodnih heroja,velikih igrača.Posle toga stvaranje jedne ekipe koja bi funkcionisala kao tim,jedna ekipa koja bi u svojoj igri imala nešto avangardno. Moja razmišljanja su se ondnosila na tu ekipu u budućnosti. To je bio moj plan – medjutim svime što se dogodilo sam zatečen, pristao sam – videćemo kakav će biti dalji razvoj dogadjaja.

Prošle godine Jugoslavije je pobedila ekipu sastavljenu od NBA igrača, ali je malo nedostajalo da istorija počne da se menja još pre 13 godina, kada je malo nedostajalo da Jugosplastika dobije Denver...

Jugoslovenska reprezentacija je u Indijanopolisu napravila jedan istorijski rezultat, koji neće biti zaboravljen, i čiji akteri, igrači i treneri će biti zapisani zlatnim slovima u analima naše košarkaške istorije.Ono na «Mc Donalds» turniru u Rimu pre 13 godina je bilo nešto drugo. To je festival, prijateljska utakmica, ali je imala takmičarski značaj, zato što smo igrali protiv Denver nagetsa, najofanzivnije ekipe u NBA tada. Neposredno pred utakmicu, najveći jugoslovenski trener svih vremena po meni, profesor Aleksandar Nikolić i trener Denvera Dag Mo, koji je bio igrač kod profesora Nikolića pili su kafu, i pozvali su imene da im se pridužim. Ja sam bio jako nervozan, to je bio prvi meč protiv profesionalaca. Sa malo reči u toku razgovora, profesor mi je rekao pomalo šeretski iz podvale» Evo pričam sa Dagom, kaže mi da ćete da izgubite sa 40 razlike». Na to, ja mu onako nervozan kažem: Ako bude i trideset, ja ću na sred terena probati da pijedem loptu». Iako sam bio impresioniran njihovom snagom, brzinom tehnikom, uigranošću njihovih akcija, tajmingom odbrane, razvijanja kontranapada – utakmica se završila kako se završila. Mislim da je na ishod utakmice direktno uticao sudija Jungebrand. To je bilo i normalno jer je FiBA u saradnji sa MC Donaldsom uložila veliki novac na organizaciju narednih turnira te vrste. Nije bilo logično da na drugom turniru te vrtse, ako se dobro sećam ekipa iz NBA izgubi. To su lepe uspomene, nismo uspeli, ali to je ipak bila revijalna utakmica: mislim da je ovo što su naši momci napravili na čelu sa Pešćem, mnogo značajnije.

Da li održavate kontakte sa vašim igračima iz Splita i kako objašnjavate da je vaš učenik Duško ivanović sada bio vaš konkurent za mesto selektora ?


Pre nego što je počeo da se bavi tim poslom, bio sam siguran da će biti odličan trener, kao što danas apriori govorim da će Velimir Perasović biti veliki trener. To se oseća u razgovoru, u načuna na koji su ti ljudi trenirali, proučavali druge, ili učili saigrače. Duškova karijera me uopšte nije iznenadila. Mi smo u jednom stalnom kontaktu, stalnoj razmeni iskustava. Potrebno je još da dotera neke stvari, i biće jedan od naših najboljih trenera. On je već napravio sjajne rezultate u 3 zemlje: Švajcarskoj, Francuskoj i Španiji.

Povratak Radje i Petra Skansija u Split ...

Upravo to sam predložio mojim prijateljima u Splitu da se napravi. Starčević je beogradski đak, mislim da je završio DIF. Dolazio je kod mene da stažira dok sam bio u Limožu. Mlade je  i potrebna mu je jedna stabilnost u iskosnom treneru kao što je Petar Skansi, koji se ustvari vraća svojoj kući. Sve to se nekako složilo dobro. U isto vreme Dino Radja je odlučio da završi karijeru u Splitu. On u junu pravi veliku feštu povodom završetka karijere. Još bolji potez su napravili dovodjenjem mog bišeg igrača Juri Zdovca. On je jedan fantastičan čovek,  koji će biti razredni starešina toj mladoj ekipi. Ne treba govoriti koliko vredi jedan Sesar, i jedan Ukić koji je svetski talenat. Očekujem da se moja Jugosplastika vrati u vrh, i pomrsi račune Ciboni i Zadru. Ja sam jako sretan zbog njih, mi nikada nismo ni prekidali saradnju, telefonom smo uvek u vezi.

Kako ocenjujete ovogodišnji rezultati i igre vaše Unikahe iz Malage ?

Mi smo ostvarili sva tri cilja nakon prvog kruga takmičenja. Ulazak u kup Kralja. Finale se ove godine igra u Valensiji i bićemo nosioci grupe, pošto smo treći u šampionatu koje je najjače u Evropi. Ostale lige su sigurno klasu ispod. Po svemu sudeći plasirali smo se i u sledeću rundu Evrolige u « top 16». Za jedan klub kao što je Malaga to je izvanredan rezultat. Specifična je Malaga, publika je fantastična, vatrena, ali uvek dovoljno korektna da ne pravi incidente, da pomaže svojoj ekipi. Na svakoj utakmici bilo da igramo protiv vrhusnkih klubova Evrolige ili poslednje ekipe u ACB, mi imamo 10 hiljada ljudi u hali. Kada nekoga pozovemo u goste, neko iz sale mora da izadje, ili da unosimo nove stolice. Prezadovoljan sam zbog ambijenta koji imam u Malagi. Mislim da u Evropi nema dvorane koja izgleda kao naša.

Kada će se na teren vratiti  Milana Gurović, i kako ste zadovoljni igrama koje prikazuje u novoj sezoni...

Ja sam prezadovoljan Milanom Gurovićem. Prošle godine je imao najbolju sezonu u Španiji. Bio je najbolji stranac. Ove godine zbog nedostatka treninga i  malo produženog slavlja posle uspeha u Indijanopolisu, sezonu je počeo malo diskretno. Medjutim, svakom nedeljom treninga pojačavao je svoju formu. U momentu kada je počeo da igra izvanredno  i u odbrani i u napadu desila mu se ta povreda protiv Estudijantesa. Imali smo veliku potrošnju, jer smo u tri dana odigrali dve utakmice. Milan je povredio list, ima napuknuće od 5 santimetara. Videćemo kako će to da se razvija. Nisam pristalica da kažem vraća se 20-tog. Bez njega će nam na kupu Kralja biti mnogo teže» rekao je za Božidar Malj

Sportski intervju

Kokoskov: Postoji više razloga za naše slabe igre

Košarkaši Los Andjeles Klipersa predstavljaju jedno od najneprijatnijih iznenadjenja u ovoj sezoni. Ekipa kojoj su mnogi predvidjali dobru sezonu, pa čak i visok plasman u plej ofu ne beleži dobre rezultate i nalazi se na samom dnu divizije Pacifik.

O tome šta se zaista dogadja sa ekipom Klipersa, pozicijama trenera Džentrija, igrama Marka Jarića, Kingsima i Lejkersima Igor Kokoškov za B92 kaže ....

Sportski intervju subota 18.01. 12:24 Komentara: 1

Bodiroga: Prerano je za priču o mom nastupu na EP u Švedskoj

Dejan Bodiroga je košarkaš koji je obeležio prošlu sezonu u Evropi. Gotovo u svim takmičenjima u kojima je učestvovao ( Panatinaikos, reprezentacija) na kraju je i trijumfovao, da bi posle 4 godine, novu sezonu počeo u ekipu Barselone.

U razgovoru za B92, Dejan govori o ekipi Barselone, ambicijama katalonskog kluba, razlikama izmedju Pešića i Obradovića, Dirku Novickom, NBA ligi i eventualnom nastupu u Švedskoj...

Sportski intervju ponedeljak 13.01. 12:54 Komentara: 7

Cilj mi je da udjem u prvih 150

Janko Tipsarević je u prošloj godini bio najbolje plasirani naš teniser na ATP listi. Kako nam je rekao, 183. pozicija ne predstavlja neuspeh, jer je njegov cilj u 2002. godini bio da udje u prvih dvesta. Tipsarević za B92 govori o ciljevima i planovima u 2003. godini, dometima naše selekcije u Dejvis kupu i svom napretku posle juniorske titule na Australijen Openu, pre dve godine.

Sportski intervju petak 3.01. 19:49 Komentara: 3

Radmanović: Indijanapolis je životno iskustvo za mene

Protekla 2002.godina donela je Košarkašu Sijetla Vladimiru Radmanoviću dalji napredak u NBA ligi u koju je iz Železnika otišao 2001 kao najbolje draftovani jugoslovenski košarkaš svih vremena.Pored sve boljih i zrelijih igara u najboljoj i najtežoj ligi na svetu,22-godišnji Radmanović prošlu godinu će pamtiti i kao akter jedne od najvećih afera u našoj košarci ...

Sportski intervju četvrtak 2.01. 14:34 Komentara: 5