Lekcija iz Linca – Partizanovi aduti i Bešiktašove slabosti

Iako je turski velikan ima tri puta skuplji tim od Partizana, pet puta jefitiniji sastav austrijskog LASK-a je pokazao da se sa Bešiktašem može igrati.

Nema sumnje da su u Bešiktašu naučili lekciju iz Linca, ali sigurno da ona može biti i Partizanov adut.

Bešiktaš se bukvalno provukao do plej-ofa kvalifikacija za LE i to isključivo zahvaljujući individualnom kvalitetu i trenutku inspiracije Alvara Negreda.

LASK nije oduševio spektakularnim fudbalom, ali je odigrao taktički besprekornu i izuzeno efektnu utakmicu prošlog četvrtka.

Austrijanci su iskoristili inertnost gostujućih igrača na koju je svakako uticao sistem koji je postavio Senol Guneš, te umrtvili igru u prvom poluvremenu što im je omogućilo da čekaju grešku rivala.

Ona je posle 40 monotonih minuta stigla u vidu Oguzana Ozjakupa koji je izgubio loptu u opasnoj zoni u trenutku kada su se njegovi saigrači "zaleteli" u napad, pa je LASK poentirao iz kontranapada.

U Bešiktašu su na to reagovali amaterski, svi u timu, na čelu sa trenerom su kompletnu odgovornost prebacili na Ozjakupa što najbolje pokazuje Gunešov potez na poluvremenu jer je ostavio iskusnog igrača u svlačionici.

Taj početnički stav da je pojedinac kriv za primljen gol diktirao je igru Bešiktaša i u nastavku, pa je LASK konstantnim pritiskom u veznom redu potpuno razbijao koncepciju igre turskog tima.

Austrijanci nisu preterano pretili golu Bešiktaša, s obzirom da Turci nisu gubili mnogo lopti, ali ni domaćin nije strepeo od napada gostiju s obzirom da Guneš i njegov tim nisu imali ideju kako to da učine.

Stoga su igrači LASK nastavili da kvare igru Bešiktaša u sredini i prete iz kontranapada svesni ranjivosti rivala u tom segmentu igre.

Bešiktašova kreativnost se uglavnom svodi na iskuskustvo i viziju igre Adrijana, ali je Guneš to uništio u Lincu pomerivši Brazilca na levu stranu terena.

Tako je organizacija igre prešla u nadležnost Tolgaja Arslana i pomenutog Ozjakupa, koji bez timske strategije nisu uspevali da iskoriste svoj talenat.

Guneš je pokušao to da promeni izvođenjem Ozjakupa i gurajući Kvarežmu sa desnog krila u sredinu, ali je to samo povećalo haotičnost u igri Bešiktaša.

Uprkos greški koja je koštala zim, Ozjakupove plejmejkerske sposobnosti su u odnosu na Kvarežmine vrhunske, pa je to dodatno osakatilo napadačke adute Bešiktaša.

Bilo je pitanje vremena kada će Austrijanci to opet da kazne i kao što se očekivalo to se dogodilo posle nove kontre nakon pritiska na vezni red iskoristivši još jedan kiks rivala, ovog puta iskusnog golmana Tolge Zengina.

Međutim, tada je Guneš konačno pokazao kako je sposoban da jednim potezom preokrene situaciju, uvođenjem Negreda umesto Kajla Larina.

Guneš je loše postavio igru očekujući od svog tima da omogući Larinu prostor da iskoristi svoje finišerske sposobnosti, s obzirom na nemoć kreativnog dela tima da uspostavi kontrolu.

A onda, kada su svi već videli eliminaciju Bešiktaša, štoper Pepe je uradio ono što njegovi saigrači iz ofanzive nisu uspevali 90 minuta.

Poslao je savršen dubinski pas do Negreda koji je u svom stilu pogodio donji ugao gola i doveo Turke u Beograd.

Imali su u Bešiktašu mnogo sreće u ovom meču, s obzirom da su eliminaciju izbegli u poslednjim trenucima nakon jedinog dobrog dodavanja u 90 minuta koji je izveo štoper.

Nema sumnje da su Guneš i njegovi crno-beli naučili vrednu lekciju u Lincu, ali sigurno da su i Zoran Mirković i Partizanov stručni štab videli gde mogu da traže svoju šansu.

Dobar stvar za Partizan je što u Beogradu neće biti Negreda, kao ni još dvojice talentovanih igrača Rajana Babela i Džermejna Lensa, ali njihov izostanak ne znači da u Bešiktašu nema dovoljno kvaliteta.

Iz tima koji je pre četiri godine pregazio Humsku (4:0) tu su petorica igrača, a samo to iskustvo i timski kontinuitet su više nego jak adut.

Uz sve to dobro je poznato šta je sposoban da jednim potezom uradi Rikardo Kvarežma, pa beogradski crno-beli moraju biti izuzetno oprezni, pre svega u odbrani, koja se nije pokazala na početku ove sezone.