Najbolje škole fudbala – od Partizana do Barselone

Autor teksta u prvi plan ističe sve veći značaj klupskih škola fudbala, pozivajući se na surove uslove modernog fudbala, u kom se iz leta u leto povećavaju već nebulozno veliki iznosi novca koji se troše.

Takođe, jedan od glavnih parametara kojima se autor vodio jeste i istraživanja Instituta i obeservatorije za fudbal (CIES), koji se bavi, između ostalog, analizom škola fudbala u 31 ligi Evrope.

Osim tima iz Humske, na listi se nalazi još jedan klub s ovih prostora – zagrebački Dinamo.

15. Partizan Beograd

FK Partizan svoje mesto na ovoj listi zaslužuje isključivo gledajući kroz broj aktivnih profesionalaca koji su potekli iz mlađih kategorija crno-belih. Po nedavnoj studiji CIES, Partizan je proizveo najviše fudbalera u modernom dobu nego bilo koji drugi iz neke od 31 lige. Neverovatnih 78 igrača izašlo je iz sistema srpskog kluba – uključujući Liverpulovog Lazara Markovića, Benfikinog Andriju Živkovića i Interovog Stevana Jovetića, dok njih trinaestoro zauzima svoje mesto u aktulenom timu Partizana. S druge strane, iako većina nema kvalitet kao oni momci koji izlaze i najglamuroznijih evropskih akademija, ne sme se zanimariti impresivan broj igrača koji proizvode.

14. Atletik Bilbao

Vodeći se istom studijom CIES, čak 63 odsto prvog tima Atletik Bilbaa čine igrači koji su ponikli u 'Kanteri', klupskoj akademiji – što je apsolutni rekord. Imajući u vidu da na San Mamesu mogu da igraju samo Baskijci, ili igrači koji su usko povezani s ovom regijom, veličina procenta i nije toliko iznenađujuća. Iako to nije zvanično pravilo, nema igrača koji je nosio crveno-beli dres a da ne ispunjava ovaj kriterijum. U 118 godina dugoj istoriji, Bilbao je samo jedan od tri tima koji nikada nije ispadao u drugu ligu. Produkti akademije, takođe, često dosegnu i svetsku slavu, što je, primera radi, slučaj i sa Anderom Ererom iz Mančester Junajteda ili Fernandom Ljorenteom iz Svonsi Sitija.

13. C.D. Gvadalahara

Poput Bilbaa, i odluka Gvadalahare da filozofiju igračkog kadra zadrži na lokalnom nivou takođe je proizvela dividendu. Za čuveni meksički klub su od osnivanja 1906. godine igrali isključivo domaći igrač, a tim pod nadimkom Čivas osvojio je jedanaest titula. Na tom putu – nikada nije ispadao iz lige i postao klub s najviše navijača u zemlji. Takođe, većinu igračkog kadra uvek čine igrači ponikli u klubu, dok su, mnogi, Havijer Ćičarito Ernandes, Omar Bravo i Marko Fabijan postigli uspeh kako na reprezentativnom nivou, tako i na tlu Evrope.

12. Dinamo Zagreb

Kontinuitet 'proizvodnje' vrhunskih profesionalaca od strane zagrebačkog Dinama još je impresivniji kada znate da troše, u proseku, po 1,3 miliona evra godišnje na pojačanja. Luka Modrić igra za Real Madrid, Dejan Lover za Liverpul, Šime Vršaljko je u madridskom Atletiku, ali su oni samo nekolicina igrača koji su potekli iz školice 'Modrih'. Klupska politika – koja podrazumeva da se barem dva igrača iz podmlatka priključe prvom timu pred start sezone – pomogla im je i da budu prvaci svaki put u poslednjih jedanaest godina.

11. Fejenord

Dug koji je u prvi mah delovao parališući – ispostavio se kao prikriveni dar s nema, u vremenu kada se tim i te kako mučio. Onemogućeni da budu kompetentni na tržištu, Holanđani odlučuju da se ponovo okrenu zapostavljenoj akademiji, 2009. godine. Taj potez doneo im je potpunu transformaciju – i na terenu i na poslovnom planu. Kao i u slučaju Dinama, princip o implementaciji minimum dvojice mlađanih fudbalera svake sezone doveo je do toga da, u prvom timu, ekipu sa 'De Kojpa' čini čak 14 igrača maturiralih na Varkenordu. Istovremeno, petorica reprezentativaca Holandije na poslednjem Svetskom prvenstvu takođe su produkti njihovog sistema.

10. Klerfontejn

Klerfontejn nije klupska škola fudbala, ali jeste izistinska 'nacionalna' varijanta – osmišljena tako da bira igrače, starosti od 13 do 15 godina, iz Lige 1 u formiranu selekciju, posebno se koncentrišući na Il-de-Frans (pariski) region. Ona je samo jedna od dvanaest elitnih škola koju je Fudbalska federacija Francuske otvorila. Najpoznatiji učenici ove škole jesu Nikola Anelka, Luis Saha, Vilijam Galas i Abu Dijabi, kao i, naravno, osvajač Mundijala i EURO Tjeri Anri. Ipak, to su samo neki od njih...

9. Sautempton

Malo njih moglo je da predvidi da će Sautempton, koji je večino bio tu negde u sredini tabele, a nešto kasnije i ispao u Ligu Jedan, postati najbolji engleski brend kada je u pitanju pravljenje igrača. Tio Volkot, Adam Lalana, Aleks Okslejd-Čemberlen, Luk Šo i, naravno, jedan od najskupljih igrača sveta svih vremena Garet Bejl. I oni su samo nekolicina igrača poteklih iz akademije 'Svetaca' početkom milenijuma. Tokom godina, 'snabdevali' su timove poput Arsenala, Liverpula i Totenhem Hotspura raznim zvezdama. Soton je istovremeno uspeo i da zadrži nešto od svojih talenata, završavavši tri godine uzastopno u prvih osam klubova Premijer lige.

8. Santos

Čak i da je Santos pre 60 godina zatvorio vrata svoje akademije, opet bi zaslužio mesto na ovoj listi. Davne 1956. godine ovaj brazilski tim otkrio je Pelea, bez sumnje najboljeg napadača svih vremena – strelca 600 pogodaka za klub, tada petnaestogodišnjaka. S druge strane, akademija, koja broji uvek negde oko stotinu članova, dala je neke i od trenutnih 'zlatnih dečaka' svetskog fudbala – Nejmara da Silvu, ali i Robinja, Aleksa, Dijega, Gansa i Elana.

7. Sao Paulo

Sao Paolo možda nema Pelea u svojoj istoriji, ali ima Kaku, i, recimo, Kafua. Ma, manje-više svakog internacionalca koji je u poslednje vreme igrao fudbal. Možda i najbolja škola preselila se još 2005. godine u centar veličine 220.000 metara kvadratnih, u pravo remek delo uređeno tako da stotinu igrača ima savršene uslove. Osim toga što popunjava gotovo polovinu reprezentativnih selekcija, akademija ima ogroman broj trijumfa na turnirima širom sveta.

6. Mančester Junajted

Možda i najtalentovanija klasa ikada jeste ona Mančesterova iz 1992. godine – koju su činili Rajan Gigs, Dejvid Bekam, Niki Bat, Pol Skols i braća Gari i Fil Nevil. Klasa koja je postala deo fudbalskog folklora. Ipak, Junajtedova izuzetna akademija oduvek je proizvodila igrače takvog kvaliteta. Formirana još pre Drugog svetskog rata, najpre je iznedrila Bazbijeve bebe, osvajača Svetskog prvenstva Bobija Čarltona i Nobija Stilsa, kao i najtalentovanog člana generacije – Džordža Besta. Od reorganizacije 1998. godine, kroz njena vrata izašli su Đerar Pike, Pol Pogba i Dani Velbek, dok je i klauzula da barem jedan igrač mora da debituje za prvi tim svake sezone i dalje na snazi.

5. Sporting Lisabon

Kao i još nekoliko klubova, i Mančester Junajted uživa beneficije onoga što radi akademija Sportinga iz Lisabona. Kristijano Ronaldo, igrač koji je u jednoj godini od tima do 16 godina stigao među 'matore', učio je u Lisabonu, kao i njegovi saigrači sa Old Traforda Nani i još jedan osvajač 'Zlatne lopte' Luiš Figo. I nacionalni tim mora da zahvali školi 'Lavova' na nedavnim uspesima, jer su ček desetorica momaka koja su stigla do trofeja u Francuskoj njeni produkti. I oni su uspeli da zadrže nekolicinu supertalentovanih momamka u deceniji za nama, ali im je to bilo dovoljno za šest vicešampionskih titula.

4. Real Madrid

Real Madrid je danas poznat po svojoj kupovnoj moći, pre nego odgajanju talenata, ali njihova škola, nepobitno ostaje jedna od najnaprednijih u svetu sporta. Potencijalni profesionalci moraju da prođu kroz 14 različitih timova, uključujući i Real Madrid Kastiju, člana Segunde, gde se 'kukolj odvaja od žita'. Nadimak njihove akademije glasi 'La Fabrica', a ona je ta koja je bila kičma tima koji je dominirao šesdesetih godina prošlog veka osvojivši pet Kupova šampiona i isto toliko La Liga osamdesetih. U poslednje vreme, talentni koje je formirala, ali sreću traže van Madrida, su Havi Garsija, Huan Mata, Borha Valero, a to su i Iker Kasiljas, Dani Karvahal, Hese... Osvajači Lige šampiona.

3. Ajaks

Ajaksova škola poznata je kao nemilosrdna – odbacivajući one koji barem na sekund nisu u stanju da prate način rada. Ipak, to je proces koji ih iznova i iznova nagrađuje. Uostalom, pomislite na bilo kog Holanđanina u poslednjih četrdesetak godina i biće velika verovatnoća da je povezan sa 'Kopljanicima', iz atmosfere maksimalno nabijene pritiskom. Marko van Basten, Frank Rajkard, Denis Berkamp, Vesli Snajder, Edvin van der Sare, Patrik Klajvert i, najveći među njima, Johan Krojf. Svi su oni učenici Ajaksovog sistema. Iako u poslednje vreme ne dominiraju Evropom kao nekada, i dalje se izdvajaju imena poput Davija Klasena i Kristijana Eriks – dokazujući da akademija i dalje puca iz svih cilindara.

2. Bajern Minhen

Kockanje minhenskog Bajerna odlukom da napravi potpuni zaokret 1995. godine, reformacijom mlađih kategorija nije se isplatilo samo Bavarcima, već i reprezentaciji Nemačke na putu ka osvajanju Mundijala. Neki od 'pitomaca' jesu Bastijan Švajnštajger, Filip Lam, Tomas Miler, Toni Kros i Mats Humels, i imali su veliku ulogu u trijumfu u Riju 2014. godine, istovremeno donevši Bajernu povratak dominacije u Bundesligi, uz dominantne nastupe na kontinetalnom nivou. I, koja je cena održavanja takvog sistema? 3,19 miliona evra godišnje.

1. Barselona

Iako sve gore navedene akademije opravdavaju svoju reputaciju, deluju relativno 'neplodno' u poređenju sa čuvenom Barseloninom 'La Masijom'. Mesta gde počinje njena tiki-taka filozofija, od najmlađih kategorija, mesta koje je postiglo takve uspege da je malo verovatno da će neko od ostalih velika uspeti da ih nadmaši. U 2011. godini, ne jedan, već tri igrač našla su se u izboru za 'Zlatnu loptu' – Ćavi Ernandes, Andres Inijesta i pobednik Lionel Mesi. Istovremeno. sedmorica momaka koju su izašla iz 'La Masije' bili su deo tima koji je Španiji doneo prvu titulu prvaka sveta 2010. godine. Međutim, možda najimpresivnija situacija dogodila se 2012. godine u La ligi – kada su kompletnu prvu postavu činili momci iz 'La Masije'. Prosto rečeno, oni predstavljaju akademiju kakvu svi klubovi žele.