Španija dobila... ko ste uopšte vi?

U susretu sa verovatno najneobičnijom reprezentacijom na svetu strelci za svetske šampione bili su Kasorla i Huanfran.

Jedini gol za afričku selekciju postigao je Kolumbijac Bermudes. Otkud Kolumbijac u nacionalnom timu države koju do ove godine nikad nije video i ko se sve nalazi u tom timu čitajte u nastavku teksta.

U ostalim prijateljskim mečevima odigranim u subotu, viđena su tri remija. Ekvador i Argentina su igrali bez golova, duel Holandije i Japana završen je rezultatom 2:2, dok su Vels i Finska igrali 1:1. Velšani su u tom susretu, odigranom u Kardifu, poveli golom Kinga u 58. minutu, da bi Riku Riski tek u nadoknadi vremena postavio konačan rezultat i Fincima doneo remi.

Novac tera i najuspešnije svetske nacije na neobična gostovanja, pa su Španci morali da se pomuče za pobedu u Malabou. Selektor Španije Visente del Boske je protiv Ekvatorijalne Gvineje među startnih 11 uglavnom uvrstio igrače koji nisu redovno dobijali priliku.

Oba gola poklonio im je golman domaćih, Brazilac Danilo. Kasorla je iskoristio situaciju u 13. minutu, kada je Danilo promašio loptu, a Huanfranu je golman rivala boksovanjem namestio idealnu situaciju da zakuca u nebranjenu mrežu. Između toga je Džimi Bermudes glavom posle kornera savladao Rejnu. Svi golovi su pali u prvom poluvremenu.

Meč je obilovao oštrim startovima domaćih, zbog jednog je na poluvremenu izašao Šabi Alonso, što se neće dopasti čelnicima madridskog Reala dan posle teške povrede Kedire.

„Bio je to čudan meč za nas. Oni su fizički sažni i uopšte nam nisu dali da igramo. Hteli smo da igramo svoju igru, ali smo bili sprečeni“, prokomentarisao je kratko meč Visente del Boske.

Furija je seriju uzastopnih utakmica sa po dva postignuta gola (Ekvador 2:0, Finska 2:0, Čile 2:2, Belorusija 2:1, Gruzija 2:0, EKG 2:1) produžila na šest.

Ujedinjene nacije Ekvatorijalne Gvineje

O neobičnoj selekciji Ekvatorijalne Gvineje pisali smo u vreme Kupa afričkih nacija prošlog januara, kada su kao domaćini stigli do druge faze, iako su bili daleko najslabiji tim po FIFA listi na turniru. Tada su pobedili Libiju 1:0 i Senegal 2:1, a ceo svet je saznao koliko je predsedniku te zemlje i njegovom sinu stalo do fudbalskog uspeha, i koliko je važno da sportski imidž nacije ne počiva samo na legendarnom „Eriku Jegulji“.

Istorija stvaranja ove neobične selekcije počela je 2004, kada je Brazilac Antonio Dumas preuzeo nacionalni tim, i u njega doveo za dve godine 11 svojih zemljaka. To nisu bili fudbaleri koji su došli da igraju u lokalnoj ligi, pa dobili državljanstvo, već ljudi koji su EKG prvi put videli kada su došli da igraju za njen državni tim.

Dumas je, inače, u prethodne dve godine sa velikim uspehom nešto slično sproveo u Togou, a na temeljima njegovih ideja Togo je stigao do mesta na SP 2006. u Nemačkoj.

Iako je on otišao, Ekvatorijalna Gvineja nastavila je da se pojačava širom sveta, nekad iz obližnjeg Kameruna, nekad ponovo u Južnoj Americi, a najčešće u Evropi.

Pomogla im je istorija – kao jedna od retkih španskih kolonija na crnom kontinentu, EKG je imala povlastice pri useljavanju u Španiju. Nasilna diktatura, koja je u toj zemlji vladala tokom sedamdesetih, oterala je mnoge ljude u inostranstvo. Tako se čitava generacija fudbalera poreklom iz EKG rodila na španskom tlu i oni sada čine pola reprezentacije.

Najveća zvezda među njima svakako je bio Benhamin Sarandona, standardni član Betisa iz uspešnih dana na prelazu vekova, osvajač Kupa, mladi i olimpijski reprezentativac Španije (evropski prvak iz '98). On je sa 30 godina rešio da zaigra za zemlju svoje majke (otac mu je Baskijac), a po završetku karijere često je pomagao nacionalnoj federaciji da širom Španije prikupi nove talente. Posebno se istakao u ubeđivanju Emilija Nsuea da obuče dres EKG.

Kada je Anri Mišel prošle godine preuzeo selekciju, najavio je da neće naturalizovati mnogo stranaca, jer hoće da stvori nacionalni identitet. Dvaput je podnosio ostavku zbog „mešanja sa strane“. Andoni Goikočea, legendarni „Kasapin sa San Mamesa“ (za one koji se ne sećaju pomenućemo samo da je slomio nogu Maradoni), očigledno nema takvih problema.

Pogledajte kompletnu listu naturalizovanih igrača. Muški tim je još uvek manje uspešan od ženskog, koji je dvaput bio prvak Afrike, zahvaljujući brojnim Brazilkama. Da ostatak sveta ne bude zanemaren, obratićemo pažnju samo na činjenicu da je oba nacionalna stadiona (u Malabu i Bati) od temelja do reflektora izgradila vlada Narodne republike Kine, uloživši svoj novac, ali i kompletnu radnu snagu i građevinski materijal. O tome više u jednom od narednih nastavaka priče o Rekonstrukciji srpskog fudbala.

Ko je igrao protiv Španije:

Danilo Klementino – Brazilac, 31-godišnjak koji igra za četvrtoligašku brazilsku ekipu Alekrim. Nikad u karijeri nije igrao za bilo koji klub van Brazila (pre skoro decenije bio blizu prelaska u Numansiju, ali se to nije ostvarilo), a u selekciju EKG doveo ga je 2006. Tadašnji selektor Antonio Dumas.

Džimi Bermudes – Kolumbijac, 25-godišnjak koji nastupa u svojoj rodnoj zemlji za prvolgaški tim LDU Loha. Nikad nije igrao van Kolumbije, a 2007. Bio je član selekcije do 20 godina, koja je bila prvak Južne Amerike. Nikad nije pozvan u A selekciju, pa je ovog juna sklopio ugovor, po kojem mu svaki nastup u reprezentaciji Ekvatorijalne Gvineje donosi 3000 evra.

Diosdado Mbele – jedan od retkih domaćih igrača. Mbele je po većini dostupnih podataka (mada ima i drugačijih) početkom 1997. i najmlađi je član ovog tima. Klupsku karijeru počeo je u timu bizarnog naziva – Leones Veheterianos iz Malaboa.

Sipo, punim imenom Armando Sipoto Boale Akverijako – rođen u Alikanteu, ovaj momak nastupa trenutno za rumunski tim Panduri, učesnika Lige Evrope. Iako je rođen u Španiji, 25-godišnjak je dete para iz Ekvatorijalne Gvineje, pa je pos vim propisima legitiman reprezentativac te zemlje. Prvi put je u zemlju ušao 2006, kada je debitovao za nacionalnu selekciju kao 18-godišnjak.

Lato Aka Ekanza – još jedan od fudbalera Leones Vehetarianos, ovaj 23-godišnji igrač stigao je ovog leta iz svoje rodne Obale Slonovače, gde je nastupao za Seve Sports.

Vijera Elong Duala – Kada su skupljali tim, čelnici FSEKG nisu se ograničili samo na druge kontinente. Duala je rođen 1987. u gradu Duala, u Kamerunu, ali je vrlo mlad dođao da igra u klubovima Ekvatorijalne Gvineje, pa je u tamošnjoj ligi odigrao 5 sezona. Sada nastupa u gabonskom šampionatu. Dres selekcije EKG nosi od 2011.

Žuvenal Edžogo-Ovono – iskusni igrač španskog četvrtoligaša Kornelja, ali je nekad igrao za Rekreativo, Alaves, Tenerife i Rasing Santander. Rođen je 1979. u katalonskom Sabadelju, gde su se upoznali njegovi roditelji, u potrazi za boljim životom. Ona je Andalužanka, a on iz Ekvatorijalne Gvineje, čime je sinu omogućio da igra za selekciju te zemlje. Dres „Nacionalne munje“ nosi već deset godina.

Havijer Balboa – takođe dete roditelja iz Ekvatorijalne Gvineje rođeno 1985. u Španiji, Balboa je pripadao aristokratiji i u matičnoj zemlji (pradeda mu bio gradonačelnik Malaboa), i na fudbalskim terenima Španije (školovan u Realovim mlađim kategorijama). Posle 7 seniorskih nastupa u „kraljevskom klubu“ preselio se u Benfiku, posle čega je spustio kriterijume i danas igra za Eštoril. Strelac istorijskog gola za pobedu nad Libijom.

Ivan Bolado – fudbaler Rasinga iz Santandera, koji se vratio u klub posle izleta u Bugarsku. Nekada strelac i protiv Barse, vreme provedeno u CSKA iz Sofije zapamtiće po teškoj povredi ligamenata. Bolado je zatvorio pun krug. Njegov otac je rođen u EKG, ali su mu preci dobrim delom u Afriku stigli iz Kantabrije, u koju se vratio. Ivan se rodio u Santanderu, nastupao je za mlađe španske selekcije (osvojio Mediteranske igre 2009), a u EKG je od 2011.

Emilio Nsue – član Maljorke od pionirskih dana, jednu sezonu proveo je na pozajmici u Real Sosijedadu. Rođen u Palmi, od domaće majke i oca iz Ekvatorijalne Gvineje, bio je član raznih mladih španskih selekcija (od U16 do U21 postigao 20 golova na 51 meču), a ovog marta potpisao je ugovor sa federacijom EKG. FIFA je proglasila njegovu registraciju nevažećom, zbog čega je EKG izgubila oba meča protiv Zelenortskih ostrva za zelenim stolom (Nsue dao 3 gola na debiju).

Tjeri Fidžu-Tazemeta – 31-godišnji napadač koji igra za austrijskog drugoligaša Horn. Rođen u Kamerunu, Fidžu je preko Malte stigao u Austriju još pre deset godina, a u međuvremenu zarađivao za fudbal od Kolumbije do Izraela i Turske. Nekadašnji kapiten mlade kamerunske selekcije postao je član reprezentacije EKG 2011. godine.

Ušli u drugom poluvremenu:

Rodolfo Bodipo – nešto stariji (36) igrač koji je nastupao za skoro sve ekipe za koje i Žuvenal (čak je bio i u Rumuniji, doduše u Vasluiju), plus za Deportivo i Heres, trenutno nema klub. Kapiten nacionalne selekcije, za koju takođe igra od 2003, sada ređe dobija priliku u startnih 11. Otac mu je došao iz Ekvatorijalne Gvineje i u Sevilji upoznao majku. Tu se Bodipo i rodio.

Ruben Belima Rodriges – član Real Kastilje, drugog tima kraljevskog kluba, koji igra u Segundi, Belima je ove sezone i na B listi za Ligu šampiona. Rođen u februaru 1992. u predgrađu Madrida, levo krilo je takođe dete iz mešovitog braka i ima dvojno državljanstvo. Za EKG je debitovao ove godine.

Hesus Valerijano Nčama Ojono – Još jedan igrač velikog evropskog kluba, Valerijano igra za Inter. Jedan od retkih igrača rođenih u zemlji za koju nastupaju. Osamnaestogodišnjak iz Malaba sada je član Interovih juniora i još uvek igra u Privaera šampionatu.

Dio, puno ime Diouzer da Kruz dos Santos – Brazilac koji nastupa za kolumbijski Deportes Kindio. Ovaj 168m visoki 27-godišnjak igra za EKG od 2011. godine. U to vreme igrao je klupski fudbal u tunsikom Gabesu.

Dudu, punim imenom Eduardo Soareš Fereira – član južnoafričke ekipe Mpumalanga Blek Ejsiz. Rođeni karioka, Dudu je prošao kroz omladinske škole najviđenijih klubova u svom gradu (Fla-Flu), ali je kao senior trag ostavio samo u Južnoj Africi, Kolumbiji i Tajlandu. Sa 30 godina shvatio je da ga Skolari neće zvati, pa je prihvatio poziv u selekciju Ekvatorijalne Gvineje.