Čarlton: Vidić u idealnih 11 MUFC

Čarlton, koji je na Old Trafordu već ravno šest decenija u raznim funkcijama, od aktuelnih fudbalera uvrstio je samo još Rija Ferdinanda.

U timu su dve žrtve minhenske tragedije, oba heroja kluba koja su sa njim činila najslavniji trio šezdesetih, kao i dva ključna igrača iz ima koji je devedesetih vratio dominaciju na Old Traford.

Mesto golmana očekivano je dobio Piter Šmajhel, čijih osam sezona je klubu donelo pet titula, tri duple krune i kao vrhunac Ligu šampiona u njegovom poslednjem meču za klub.

Vidić i Ferdinand su tandem centralnih defanzivaca, koje sa strane podržavaju momci sa kojima je Bobi igrao – desno je Rodžer Birn, kapiten generacije koja je Junajtedu donela prvu dominaciju i ko zna dokle bi stigla da nije bilo Minhena; sa leve Toni Dan, koji je u prvi tim ušao brzo nakon Minhena, ostao 13 godina, postao prvak Evrope i sedmi je po broju nastupa za klub.

U veznom redu je sâm Čarlton, koji je igrao 4 svetska šampionata i još uvek je najbolji strelac u istoriji engleske reprezentacije. Društvo mu prave Brajan Robson, kapiten tima tokom osamdesetih, koji je uprkos čestim povredama, logičnim za požrtvovani stil igre, ostvario sjajnu karijeru i Dankan Edvards, za koga mnogi stručnjaci smatraju da bi bio najbolji fudbaler u istoriji Engleske, da nije poginuo u Minhenu (sa 21 i po godinom imao je 151 meč i dve titule za klub, 18 mečeva i 5 golova za reprezentaciju).

Napad čine Džordž Best i Denis Lo, dva igrača koja su sa Bobijem bila nenadmašni trio šezdesetih, kada su sva trojica po jednom birana za najboljeg igrača Evrope, a zajedno su 1968. donela engleskom fudbalu prvu klupsku titulu prvaka Evrope. Poslednje mesto u ekipi dobio ej nenadmašni Francuz Erik Kantona, čovek koji je devedesetih redefinisao fudbal na Ostrvu dolaskom najpre u Lids, a zatim i u Mančester Junajted.

Ser Bobi Čarlton stigao je u klub kao 15-godišnjak 1953, debitovao je u oktobru 1956. i u prvoj sezoni postao šampion Engleske.

U klubu je ostao kao igrač do 1973. godine i za to vreme ispratio četiri generacije saigrača, postavivši klupski rekord od 758 utakmica i 249 golova (Gigs ga je 2008. prestigao po nastupima). Po završetku kratke i nmeuspešne menadžerske karijere u Prestonu i Viganu on se kao ambasador vratio u klub, u kojem sada obavlja posao direktora. Njegova podrška bila je ključna za razvoj karijere Aleksa Fergusona, pogotovo u prve četiri sezone, dok je klub čekao prvi trofej sa Škotom.

Zahvaljujući dugoj karijeri u klubu mogao je uživo da na mečevima i treninzima gleda sve članove svoje idealne postave. Danas, sa 75 godina, još uvek je aktivan u fudbalu, predstavljajući Junajted u raznim forumima.