"Mogao bih u Partizanu ceo život"

Bugarski fudbaler je dodao da bi mogao da ostane u Humskoj do kraja karijere ukoliko klub želi.

Ivanov je od strane navijača izabran za najboljeg igrača Partizana u 2012. godini. Bugarin je od sportskog direktora Partizana Ljubiše Tumbakovića dobio i plaketu, istakavši da nema lepše stvari za igrača nego kad ga navijači izaberu za najboljeg u sezoni.

„Ja se ovde ne osećam kao stranac, jer sam se tako dobro privikao na Partizan i Beograd, da mi je zaista prelepo. Svi mi igramo fudbal zbog navijača, a kad osetiš pozitivne vibracije sa tribina i da te oni vole, dobiješ dodatnu energiju i volju da budeš stalno još bolji i da im uzvratiš za tu podršku“, rekao je Ivanov.

Ivanov kaže da mu je lepo u Partizanu i da ne bi imao ništa protiv da ostane.

„To dolazi u obzir samo pod uslovom da dobijemo veliku ponudu i ja i Partizan, ali isključivo od nekog kluba sa zapada. Istok ne dolazi u obzir, pošto sam već bio u Rusiji i tamo sam mogao da produžim za duplo veći ugovor, ali se nisam dobro osećao. Jednostavno, nije mi prijala sredina u kojoj sam igrao i živeo, pa kad je stigla ponuda Partizana (iako sam imao još 4 ponude drugih klubova), ekspresno sam je prihvatio. Da se razumemo, ja sam pre dolaska u Partizan već imao sve informacije o klubu i gradu, jer sam pratio Partizan. Sad sam srećan što se to ispostavilo tačnim i zato se ovde osećam kao da sam u svom gradu. Nisam verovao da je ovde u klubu i gradu toliko lepo. Osećam se vrhunski i zadovoljno. U principu, ja bih mogao u Partizanu da ostanem i ceo svoj život, ako me klub hoće, to za mene uopšte nije problem. Bilo je nekoliko dobrih ponuda, ali meni se od toga nijedna nije svidela i nisam hteo pošto-poto da idem iz kluba u kome uživam. Imam sreću da nisam propustio nijednu utakmicu u Partizanu, nisam bio povređen, ne volim kad ne igram utakmice, iako sam nekad bio i umoran. Imam dosta iskustva, iako sam mlad po godinama, jer sam rano počeo da igram fudbal“, kaže Ivanov.

Kad smo kod toga da ne propuštaš utakmice, jedna je navijačima posebno značila, a to je ona kada ti je umrla majka, a ti nisi hteo da odeš u Bugarsku dok ne odigraš meč.

„Uvek bih tako postupio, iako samo ja znam šta mi je majka značila u životu, jer mi je pomagala u svakom trenutku dok sam se tek probijao. Pričala mi je da budem svoj, da radim ono što najviše volim i davala mi je veliku moralnu podršku da uspem u karijeri. Ja sam u tom trenutku pomislio šta bi ona rekla, kako bi postupila na mom mestu i bio sam siguran da bi me savetovala da prvo odigram meč, pa onda krenem na sahranu. Razumeli su me i otac i mlađi brat i dali mi punu podršku, što mi je veoma značilo. Ja ću se truditi da sada pomognem ocu, koji je od smrti majke pao u depresiju i zaista mu nije lako, a ja ga tešim i stalno govorim da mora da shvati da život ide dalje. Tako se mora…“, rekao je Ivanov.

Koji ti je najdržai gol u Partizanu i kome ga posvećuješ?

„Najlepši gol koji sam postigao je onaj protiv Rada, koji sam postigao nogom, jer je bio tehnički zahtevan. No, najdraži mi je onaj drugi protiv Rada takođe, kada smo pobedili sa 1:0, a to se desilo tri dana posle sahrane moje majke. Normalno, posvetio sam ga svojoj majci i kao da je sam Bog tu umešao prste da baš ja odlučim pobednika neposredno po dolasku sa sahrane. Puno mi je drag i onaj protiv Tromsa, jer nas je uveo u Ligu Evrope“, izjavio je fudbaler Partizana.

U kojoj ligi bi voleo najviše da igraš posle nađe Superlige i za koji klub navijaš, bilo evropski, bilo iz Bugarske?

„Kad sam bio mali najviše sam voleo englesku ligu, a klub za koji navijam je Mančester junajted. Osvojilo me kod Engleza što poštuju tradiciju i smatram da svako ko se malo razume u fudbal voli tu ligu. Iako najviše volim Premijer ligu, nisam neskroman da mislim da mogu tamo da igram, jer sam ipak svestan da je za mene možda sada kasno. Ako bih mogao da biram, po svemu kako ja gledam na fudbal, mislim da bi mi najviše odgovarao italijanski fudbal“, rekao je Ivanov.

Da li ti je bilo teško posle poraza u večitom derbiju, jer se videlo sa tribina da si bio besan i šutnuo si loptu iz sve snage u reklamu?

„Kad sam došao u Partizan prvi derbi koji sam igrao superiorno smo dobili i ja sam bio siguran da oni nikad ne mogu da nas dobiju. Međutim, izgubismo mi posle toga 4 derbija, ali mi je posebno teško paoovaj poslednji, jer smo bili sigurni da ćemo ih bez problema pobediti. Zaista mi je posle bilo užasno, kako zbog nas na terenu, možda još i više zbog navijača, jer znam koliko njima taj derbi mnogo znači. U svim derbijima koje smo izgubili, bili smo bolji, ali nas nije hteo gol, a i pravili smo tako glupe greške, da nismo ni mogli da dobijemo. I još jedno moje zapažanje o derbiju: Čini mi se da smo u ovaj poslednji ušli nekako previše sigurni u sebe, čak opušteno, dok su oni išli na krv i nož, kao da im je poslednji meč u karijeri. Posle prvog poluvremena bio sam siguran da ćemo im dati 6 golova, toliko smo bili bolji od njih, ali… Zato sledeći derbi jednostavno moramo da dobijemo, a to možemo da ostvarimo tako što ćemo na njihovu agresivnost odgovoriti još većom agresivnošću, pa će onda naš kvalitet doći do izražaja“, rekao je bugarski fudbaler.

Koja ti je omiljena navijačka pesma?

„Bez dileme: „Volim ga, ko'oka dva“… Kad zapevamo zajedno sa jugom posle pobede, sav se naježim od uzbuđenja!“