Petković: "Antiću čuvaj se"'

"Velika je šteta za igrače i sam tim, ali na povrede se mora računati u ovom poslu. I bolje je da se povrede, ako se već događaju, dogode sada nego pred početak Mundijala. Jer, ako se Antiću desi da mu se povredi neki „stub“, kao meni Vidić u Nemačkoj, onda je teško graditi kuću od krova", ističe Petković, trenutno trener korejskog Inčona.

Pred Dragutinovića i Jankovića za koji sigurno neće putovati na Mundijal, sa povredama se muče Nikola Žigić, Gojko Kačar i Danko Lazović.

Ta 2006. i ova 2010. godina ne mogu da se porede po Petkovim rečima, jer niti je ista država, niti isti Savez, niti sličan kvalitet igrača.

"Antiću ne mogu ništa da savetujem, već samo mogu da mu poručim da mu Bog bude u pomoći ako ne prođe u drugi krug. Imali smo jednu priču u kvalifikacijama, koje smo završili briljantno u teškoj grupi, a sasvim drugu u periodu od tog novembra do Mundijala. Napravio sam veliku grešku što nisam podneo ostavku!"

Petkoviću nisu bila potrebna potpitanja.

"Zemlja je bila u raspadu, u Savezu su svi gledali šta će i koliko da otmu, ne misleći mnogo na opšti interes, jer je lični bio u prvom planu. Otišli smo na žreb, na kom smo bili kao mućak podmetnut ispod lepe kvočke. Svi su se smeškali u FIFA, a neka nova SCG je gurnuta u „grupu smrti“, valjda plašeći se rezultata iz kvalifikacija. E, tada sam spremio ostavku, želeo javno da istupim, ali nisam. I pogrešio sam, jer nisam slušao sebe već potpao pod uticaj saradnika i bio talac ličnog patriotizma".

Sve je tada bilo dobro, bez obzira na probleme oko spiska, pa naknadnog pozivanja sina Dušana u tim.

"U Srbiji svi čekaju nesrećan kraj. Mi smo tada u kvalifikacijama bili superauto, imali i atmosferu sve do prvog poraza od Holandije. Postali smo onda izduvane gume i vozili smo na felnama. Tada je pukla harmonija, jer vi uvek imate opoziciju u timu, u celoj ekipi. Na Mundijalu, kad krene loše, uvek se nađe igrač koji će kao pevac dići glavu, imati potrebu da on nešto kaže, jer zna da ne možete da ga vratite kući. Bio sam kao igrač na Mundijalu 1974, onda sa Sanijem u štabu 1998, pa selektor 2006. i znam da opozicija uvek vreba i jedva čeka da se dogodi nešto loše. Držao sam u Nemačkoj situaciju pod kontrolom dok sam mogao i kad se desio prvi poraz od Holandije u jednim novinama sam od heroja postao i 'pušač...'".

Ne želi Petković da nadvija crne oblake i jedino što može da poruči Antiću pred finiš priprema za Mundijal je...

"Neka u Afriku vodi što manje ljudi i što odanije sebi. Samo tako će smanjiti glavobolju, a opoziciju će imati, pa će je imati. Nju ne može da eliminiše. „Orlovima“ zaista od srca želim da prođu prvi krug, jer su u mečevima sa kvalitetnim selekcijama pokazali da imaju kvalitet. A kasnije, neka iznenade sami sebe".

Ilija Petković, ili Napoleon iz Knina, kako su ga nazvali posle pobede nad Bosnom, ponosan je na sve što je tada uradio, iako je posle samo devet meseci postao čak i Šestko. Narod slabo pamti, kaže Ilija.

Za velika dela potrebni su i veliki igrači, a Petković kaže da je Nemanja Vidić jedan od uzroka „nemačkog raspada“.

"Njegova povreda urušila je temelje tadašnje odbrane, kao što je njegova figura danas simbol ovog tima. Jer, da bi jedna selekcija bila snažna, mora da ima i pravu, svetsku zvezdu. To je u ovom timu Vidić, bez želje da umanjim značaj i vrednost Stankovića".

Antićeva selekcija i ona iz 2006. nisu ni za poređenje, ne kaže ništa novo Petković.

"Ma, tada od stabala nismo videli šumu. Selekcija je bila već na trulim daskama, nije bilo ni Savićevića, ni Mijatovića, igrači nisu imali rejting kao ovi sada, a ni vrednost. Svaka komparacija sa izborom igrača i kvalitetom je besmislena, ali sam ja ponosan, jer nismo mogli više".