Tumbaković: "Reber me razočarao"

Bivši trofejni trener FK Partizan Ljubiša Tumbaković nezadrživo "grabi" ka prvoj tituli u Kini. Njegova ekipa Šandun pravi je hit sezone: igra najbolji i najefikasniji fudbal, što se najbolje oslikava na tabeli. Beži prvom pratiocu čak 14 bodova. 

U Šandunu je prava srpska kolonija. Prvi asistent Tumbakovića je Miodrag Radović, a sa njima je i Darko Belojević, trener golmana. Od fudbalera, tu su Živković (nabolji igrač Kine), Gluščević i Pažin.

"Od trenera, u Kini veliki ugled ima Vladimir Petrović Pižon. Njegov Dalijen je aktuelni prvak. Tu je još i Kokotović, u Šangaju. Nadam se da ćemo svi mi dobrim radom otvoriti vrata i drugim našim trenerima. I u kineskom fudbalu forsiram igru da damo gol više. I prošle i ove godine smo ubedljivo najefikasnija ekipa. Moja filozofija se nije promenila: i dalje razmišljam da se preko igre dođe do rezultata i da publika uživa u tome. Imam jednu veliku grupu mladih igrača koja me odlično prati. Sve što zamislim mogu da prenesem preko prevodioca koji se zove Jao. Diplomirao je na Filološkom fakultetu naš jezik, živeo u Beogradu i Zagrebu osam godina i mnogo nam znači,"  kaže Tumbaković.

Sa velikim interesovanjem Tumba prati šta se dešava i u "njegovom" Partizanu i u reprezentaciji Srbije.
"Sa velikim uvažavanjem prihvatam da u naš fudbal treba da uđu strani stručnjaci. O Klementeu imam lepo mišljenje, nadam se da će svojim iskustvom pomoći fudbalskoj Srbiji. Ipak, trebalo bi jako voditi računa ko i zašto dolazi. Na primer, od Rebera sam prvo čuo neke stvari koje nisu kolegijalne. Počeo je da drži predavanje našim trenerima, kao da su početnici. A ono što je on radio, bilo je amaterski i to smo mi radili pre deset godina. Protiv kolega nisam rekao ružnu reč, ali sam ovoga puta morao da odreagujem. Jer, siguran sam da su naši treneri mnogo talentovaniji i bolji. Problematiku struke i rada mi bolje poznajemo. Nažalost, nemamo te uslove. Drago mi je što je Ješić vratio, što je Bajević preuzeo Zvezdu. Biće interesantnije, uneće stvari koje će biti kapitalnije za rad klubova. Jer, u Srbiji su potrebni treneri stvaraoci," ističe Tumbaković.

"Sezona je zaista iznad očekivanja, samo bi trebalo održati koncentraciju da je završimo na ovom nivou. Ostalo je još deset kola, prvenstvo se završava 22. oktobra. Ako budemo ovako ubedljivi kao što smo bili do sada, možemo da očekujemo najviši plasman", uzdržan je Tumbaković, koji nikada nije voleo da prima čestitke unapred, dok sve ne bude crno na belo.

"Mister trofej", kako su ga zvali, kao najuspešnijeg trenera u istoriji Partizana (šest titula i tri kupa), prezadovoljan je svojom misijom u Kini.
"Ovo je moja treća sezona ovde. Posle dobrih rezultata u prethodne dve, s razlogom se očekivalo da ova bude još bolja. Bili smo drugi, pa treći, osvojili nacionalni kup, liga kup... Ovu godinu počeli smo još ambicioznije, postavljeni su najviši ciljevi. Na našu sreću, za sada ide kako se samo poželeti može. Došao sam na godinu dana, pa sam posle osam meseci produžio ugovor na još dve. Već postoji želja čelnih ljudi u klubu da i naredne godine ostanem. Prvo da razgovaram sa familijom, da privedemo sezonu kraju i da sačekamo mirnije vreme za donošenje odluka."

"Kada Kina bude želela nešto više da ostvari u fudbalu - to će i uraditi. Zemlja je u strahovitoj ekspanziji. Gledano sa sportske strane, na prvom mestu je Olimpijada u Pekingu 2008. Trebalo bi samo videti kako se vrše pripreme za ovaj spektakl, jer žele da on bude najbolji u istoriji. Tako je i za fudbal. Polako se priprema teren za ozbiljnije projekte, u šta sam se uverio u predhodne tri godine. Uslovi za rad su fenomenalni."

"Moj klub je relativno mlad, osnovan je 1998. Iza kluba stoji firma koja se bavi energetikom, jedna od najmoćnijih u zemlji. Sve je učinila da napravi idealne uslove za rad. Imamo veliki sportski centar sa hotelom, u njemu su četiri idealna terena za rad, koje koristi samo prvi tim. Jedan je zatvoren, sa reflektorima i služi za manje utakmice. Klub ima i školu fudbala, koja broji 700 polaznika, selektiranih iz čitave zemlje. Sama škola poseduje 26 travnatih terena, posebne kampove, hotele. Tu mladi igrači žive, tu rade, tu uče. Vidite da je to jedna ozbiljna strategija. I sve funkcioniše besprekorno. Stadion je sjajan, kapacitet mu je 53.000 i, ono što je najvažnije, prosek po utakmici je veći o 40.000."

Tumbaković je uvek bio strog, zahtevan i ambiciozan trener. Sa Kinezima je brzo našao zajednički jezik. "Bilo bi suludo kada bi neko došao sa strane i pokušao da menja njihovu kulturu sporta, življenja... Imaju svoj ritam rada, života, treninga i moraš da im ideš u susret. Na primer, navikli su da ručaju u određeno vreme i vole da odmore posle ručka. U početku mi je to malo smetalo, ali sam shvatio da ih ne treba dirati. Oni su se polako prilagođavali nekom mom stilu rada, polako smo se navikavali jedni na druge. Kinezi su kao fudbaleri jako poslušni. Bilo im je jako teško u početku, pošto nisu navikli na jake zahteve, ali sada ja sve svoje vežbe sprovodim po planu."