Skener: "Orlovi" našli rešenje za letonsku zagonetku

Na proteklim takmičenjima reprezentacija Srbije je najviše problema imala protiv atipičnih selekcija – najdramatičniji primer je Češka, koja je sa Janom Veselim na “petici“ bila ozbiljna zagonetka.

Letonija se pokazala kao protivnik protiv koga je veoma teško igrati, gde svako može da ispali trojku ili da napadne licem, a na pozicijama krilnog centra i centra su igrači koji su sve samo ne to – Davis Bertans i Kristaps Porzingis.

Ako se na sve to doda standardno baltičko shvatanje igre između obruča, jasno je da su Letonci prava “nagazna mina“, koja lako može da eksplodira ako se pogrešno rukuje s njom. Srećom, posle klimavog početka, košarkaši Srbije su našli način da reše sve probleme i na kraju ostvarili pobedu dvocifrenom razlikom – 92:82.

Nisu izabranici selektora Đorđevića bili najinspirisaniji na startu meča, za pet minuta su ubacili samo pet poena i delovalo je kao da nisu baš najsvesniji sa kakvim timom se bore.

Kao rezultat toga, stigla je rafalna paljba sa distance, pre svih aktivni su bili Dairis Bertans i Porzingis, a kasnije im se pridružio i Davis Bertans.

U fazi kreacije nije bilo one prepoznatljive igre koju je Srbija demonstrirala na proteklim takmičenjima, što je sasvim razumljivo jer nema prve violine Miloša Teodosića, nedostajali su laki poeni, a mnogo šuteva za dva poena je promašeno (10/27).

Pravu energetsku injekciju sa klupe ekipi je doneo Marko Gudurić, pošto su prethodno odlične role imali Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić i Boban Marjanović – i mašina se upalila. Talasu se pridružio i Stefan Jović, ali meč nije prelomljen sve do finiša poslednje četvrtine.

Selektora bi mogli da zabrinu pojedini “crni momenti“ kada nije bilo nikakvog rešenja u napadu, pa se rešavalo dalekometnim šutevima u poslednjim sekundama, dok je u defanzivi prva linija odbrane, pomerena daleko ispred linije za tri poena, umela da pukne, što je Letoncima omogućavalo prodore u srce reketa.

Pojedine odluke u finišu meča nisu bile najsjajnije, ali je petorka sa četiri niska igrača dala rezultat, otvorili su se i kontranapadi, a pet uzastopno promašenih trojki nisu poljuljale samopouzdanje timu, već se u mirnom ritmu utakmica privela kraju, na krilima fenomenalnog Bogdanovića.

Pored briga, Đorđević ima razloga i za zadovoljstvo – ni u jednom kritičnom momentu, a bilo ih je nekoliko, nije došlo do paničnih napada, stvari su manje-više bile pod kontrolom i uvek je postojao siguran odgovor na svaku pretnju protivnika.

Za nauk treba da bude da se ni u kom slučaju ne sme ući u meč u laganom ritmu, svako danas želi da pobedi vicešampiona sveta i drugoplasiranog na olimpijskom turniru u košarci, a to znači da koncentracija mora da bude na maksimumu – u svakom trenutku.

Kao što je već rečeno, Letonija je protivnik koji se ne viđa svaki dan i sigurno je da nikome nije lako da se suprostavi sastavu koji ima takav šuterski potencijal. Selekcija Srbije je to uspela – oni koji su u formi bi morali da se pobrinu da ona opstane, dok je na drugoj grupi da shvati ozbiljnost situacije i poboljša pristup.

Treba napomenuti da je sudijski kriterijum bio veoma problematičan, naročito u pojedinim kriznim situacijama, što je konstatovao i Đorđević na konferenciji za medije posle meča.

6 Milan Mačvan – prvu utakmicu u ulozi kapitena seniorske reprezentacije Srbije novi krilni centar minhenskog Bajerna je odigrao odlično, zabeležio je dabl-dabl (14 poena, 10 skokova). Još važnije od individualne statistike je njegov veliki doprinos u organizaciji napada, podelio je tri asistencije i uvek bio spreman da pomogne svojim bekovima. Sa druge strane, imao je probleme u duelima sa protivničkim spoljnim igračima, često je ostajao u mis-meču, preko kojih je protivnik gotovo po pravilu pogađao.

7 Bogdan Bogdanović – napadačka simultantka zvezde srpske reprezentacije, od početka je nametnuo svoj ritam, u 13. minutu utakmice je već imao 13 poena – na kraju svega 300 sekundi je proveo na klupi, mnogo se potrošio, ali je najvažnije da je u ritmu, što je veoma važno za dalji tok takmičenja.

11 Vladimir Lučić – željan je igre za reprezentaciju, to se videlo još na pripremama. Bilo ga je svuda, nije trošio previše lopti, pretio je kako šutem za tri poena, tako i prodorima sa krila, ali samo u prvom poluvremenu. Zbog nagomilanih ličnih greški je odigrao svega 15 minuta – ako to bude sredio biće veliko oružje Đorđevićevog tima.

12 Dragan Milosavljević – problematičnu timsku odbranu na startu meča je uspeo da “zategne“ u tandemu sa Lučićem, jurio je letonske bekove po celom terenu – nisu se našutirali protiv nekadašnjeg kapitena Partizana, ali je evidentno da nema prevelike ofanzivne ambicije, iako bi možda mogao da bude aktivniji u realizaciji.

14 Stefan Birčević – partija za zaborav, za tri minuta na parketu napravio je tri veoma loša faula, a u napadu je bio potpuno neupotrebljiv.

15 Vladimir Štimac – nije pokazao ni delić forme kojom je zavredio da postane jedan od najboljih centara turske lige. Završio je meč sa samo dva ubačena bacanja. Posebno brine činjenica da je sa njim na parketu selekcija Srbije, za nešto manje od osam minuta, bila u minusu od čak 12 poena.

19 Branko Lazić – verovatno Đorđević nije planirao da ga uvodi, ali je morao posle nagomilanih ličnih grešaka Lučića. Za debitantski nastup na velikoj sceni skroman doprinos eksperta za defanzivu. Igraču sa takvim epitetom ne priliči da napravi onakav faul u poslednjim minutima i pokloni slobodna bacanja protivniku.

22 Vasilije Micić – potpuno bezidejan, može se reći i pogubljen. Moraće pod hitno da se izbori sa pritiskom ili bilo čime što ga ometa u igri jer je preko potreban timu – i to u svom najboljem izdanju.

23 Marko Gudurić – veliko srce ima najmlađi reprezentativac, savršeno je iskoristio svaku sekundu na parketu, šutirao je, blokirao, asistirao, kreirao, krao lopte... Malo je reći briljantna partija momka za koga je Fenerbahče platio milion evra.

24 Stefan Jović – čini se da je meč počeo u grču, nije bilo njegove kreativnosti, ali se tokom meča opustio, podelio je nekoliko predivnih pasova (8 asistencija) i naterao Porzingisa da napravi petu ličnu grešku, pošto mu je prethodno ukrao loptu iz driblinga. Njegovo “kefalo“ nikada nije bilo sporno, pitanje je samo da li u kontinuitetu može da ostane na visokom nivou koncentracije. Svakako – moraće to da uradi.

32 Ognjen Kuzmić – nije lako igrati protiv Porzingisa, pogotovo kada se pojavi kao lažna petica, a od početka meča se srpski startni centar našao u velikim problemima zbog brza dva faula. Hrabri to što je skoro uvek bio na skoku, nije ih previše sakupio (po dva u odbrani i napadu), ali je radio veliki posao za svoje saigrače, praveći “livade“ posle kojih su sledili laki poeni na obruču.

51 Boban Marjanović – jedini je uspeo da se suprostavi Porzingisu i da ga napadne kako treba, ali svega četiri pogotka iz deset pokušaja su znak da bi morao bolje da koristi svoje prednosti u odnosu na protivnike. Kao i Kuzmić, pravio je preko potreban prostor u reketu protiv suparnika koji su znatno brži. U nekim momentima ga ni saigrači nisu štedeli, davali su mu lopte u teškim situacijama u kojima nije na najbolji način uspeo da reaguje, ali je činjenica da je proveo svega nešto manje od 17 minuta na parketu.

Spasoje Veselinović