B: Srbija i ostale "aždaje"

Moćna Španija, svetski vicešampion Srbija, domaćin Nemačka, kompletna Italija i nepredvidiva Turska. I siroti Island, koji će služiti jedino za popravljanje koš-razlike.

Favorit: Ne igraju im Kalderon, Rubio, Navaro i Mark Gasol, ali Španija i dalje poseduje veoma jak tim. Možda nemaju onaj oreol nepobedivosti kojim su se ponosili sve do pre nekoliko godina i utisak je da više nemaju toliki broj kvalitetnih igrača, pa će spomenuti izostanci ipak uticati na dubinu tima.

Naravno, najviše će se osetiti odsustvo mlađeg Gasola – Pau igra sjajno uprkos godinama, ali neće moći baš na svakoj utakmici na parketu da provodi 35+ minuta. Njegova zamena biće mladi Giljermo Ernangomes – ima 21 godinu, visok je 208 cm i posle sjajne sezone u Sevilji potpisao je za Real Madrid. Ipak, mora još da napreduje i nedostaje mu iskustva na najvećoj sceni, pa bi ’Furija’ mogla ponekad da igra i sa nižom postavom, u zavisnosti od protivnika.

Jedna od prednosti jeste što se svi međusobno poznaju, naročito oni koji na Evrobasket dolaze posle fenomenalne klupske sezone sa Realom – Rodriges, Ljulj, Fernandes i Rejes, a tu je i Nikola Mirotić, koji im je bio saigrač do prošle sezone.

Ćaćo možda nije blistao individualno kao pretprošle sezone, ali je i dalje među najboljim plejmejkerima Evrope, Ljulj je neprocenjiv u odbrani i u napadu iz senke, a Rejes donosi iskustvo i smirenost. Rudi je bez sumnje izvanredan košarkaš, raznovrsniji od Navara, ali čini se da mu nedostaje ’ubilački instinkt’ i specijalizovanost za velike utakmice koji su krasili La Bombu.

Odlazak u Bulse ispostavio se kao pravi potez za 35-godišnjeg Gasola, igra kao u najboljim danima, uz to su ga godine učinile i lukavijim, mada se čini da je sada nešto češće sklon oscilacijama.

Gijom Vives je dobio prostor u Valensiji i dosta je napredovao, San Emeterio uvek može da donese timu kvalitetne minute, a Pau Ribas zbog svoje racionalosti takođe spada u tip igrača idealan za ’pomoćno osoblje’.

Starsport

Srbija: Gledajući imena u sastavu, Srbija ima bolje popunjen tim u odnosu na prošlo leto. Sada će Orlovi morati ranije da polete – na SP je forma tempirana za drugu fazu, ali sada je grupa izrazito jaka i četvrto mesto verovatno donosi sudar sa Francuskom, pa će naši od starta morati da budu na vrhuncu.

Možemo da žalimo za Bobanom Marjanovićem, ali šta je, tu je – Raduljica je prošlog leta blistao uprkos slaboj klupskoj sezoni, na pripremama deluje vrlo dobro i nema razloga da ne odigra na visokom nivou i sada, pogotovo u napadu. Na njemu će sada biti i veći pritisak jer nema Krstića, ali dobiće adekvatnu podršku sa klupe u vidu Milutinova i Kuzmića, koji će biti značajani pre svega u odbrani i skoku.

Najveća snaga tima jeste tandem Teodosić-Bjelica. Teo uliva sigurnost ostalima, istinski je vođa i u reprezentativnom dresu bezbroj puta je dokazao da sa uspehom može da preuzme odgovornost. Posle briljantne klupske sezone, Bjelica je za nijansu smeliji i opušteniji nego što je bio, što će omogućiti njegovim raznovrsnim kvalitetima da još više dođu do izražaja.

Stefan Marković u dresu reprezentacije skoro uvek igra bolje nego u klubu, radi tačno ono što se od njega traži, a Bogdanović je u Fenerbahčeu popravio odbranu i postepeno ubacuje nove dimenzije u svoju igru, uz napadački repertoar na koji smo navikli. Samo da leđa budu u redu.

Nikola Kalinić bio je otkrovenje pretprošlog leta, pa i prošlog je mnoge iznenadio, ali sada se već ozbiljno računa na njega, pogotovo što je u Zvezdi pokazao osobine ratnika i igrača koji je svakom timu preko potreban.

Erceg se mučio sa povredom na pripremama i ne deluje kao da se potpuno uklopio u tim, ali njegovi poeni mogli bi da budu značajni iz drugog plana. Takođe, sa njime Đorđević dobija dodatne opcije u zavisnosti od protivnika – Bjelica na trojci ili Bjelica i Erceg na četvorci i petici.

Brza košarka sa čvrstom odbranom, to je ono na čemu selektor insistira, a na raspolaganju ima igrače koji mogu to da sprovedu u delo. Očekivanja su srazmerno veća, ali naši momci su im dorasli.

Getty Images

Turska: Retko prave dobar rezultat kada igraju u inostranstvu, mada će se sada osećati kao kod kuće zbog brojne turske dijaspore u Nemačkoj. Atmosferu u reprezentaciji remete i stalne čarke na relaciji selektor Ataman-Fenerbahče, pa su tako iz Fenera pretili da će povući svoje igrače iz tima. Od toga nije bilo ništa, ali teško da se može reći da je sve idealno pred početak EP.

Najveće ime u selekciji Turske jeste Ersan Iljasova, koji je već sedam sezona važan igrač u Milvoki Baksima. Iljasova ima brojne kvalitete – šut za tri poena, skok... Međutim, čini se da nema onaj koji je ovom timu Turske najpotrebniji – mentalitet vođe. Nedostaje Iljasovi pobedničkog duha i žara koji karakteriše vrhunske košarkaše, a on bi trebalo da bude lider tima.

Tu je Bobi Dikson, ili Ali Muhamed, omaleni plej koji je sa Karšijakom osvojio titulu i koji će i u Turskoj uzimati mnogo šuteva. Skok bi trebalo da bude velika snaga Turske, pošto je to najveći kvalitet i Erdena i Savaša i Aldemira, mada se nijedan od njih trojice ne može pohvaliti napačkim arsenalom.

Spoljna linija dosta je tanka – prvi šuter je Melih Mahmutoglu, koji nije baš dobijao redovno šansu u Feneru, mada je činjenica da poseduje precizan šut za tri poena. Turska ne bi bila Turska bez Sinana Gulera, koji željom i inteligencijom zna da nadoknadi objektivne nedostatke, a Čedi Osman imao je problema sa povredom i ne dolazi skroz spreman.

Ostatak ekipe uglavnom čine ili mladi ili nedovoljno dokazani igrači – Heršek, Korkmaz, Koksal...

Na prvi pogled, deluje kao da je Turska prvi kandidat da bude ta koja će uz Island završiti takmičenje u grupi, ali ipak imaju tim koji zahteva oprez i nije isključeno da neko od mladih proigra.

Getty Images

Nemačka: Ovog leta za Nemačku će na velikim takmičenjima debitovati Denis Šruder, plejmejker koji je prošle sezone bio džoker sa klupe Atlanta Hoksa. Dirk Novicki verovatno žali što ranije nije imao saigrača poput Šrudera, a ovo će im biti prva, možda i jedina prilika da zajedno ostvare veliki rezultat.

Dirk, takav kakav je, prepustio je Šruderu ulogu lidera rekavši da je ceo tim iza 21-godišnjeg pleja čija je majka iz Gambije, a otac Nemac. Denis je izuzetno brz, prodor i asistencije su mu jače strane, ali će na šutu morati još da radi. Međutim, tempom kojim je do sada napredovao, neće biti čudo ako Šruder u najskorije vreme proširi svoj domet.

Novicki je u junu napunio 37 godina i nesporno je da nije više onaj stari, u smislu da ne može baš sâm da igra, ali je uprkos tome i dalje ogromna pretnja za sve odbrane – lakoća sa kojom stvara poziciju za šut, pogađa, vodi tim nastavlja da zapanjuje i tera sve iskrene ljubitelje košarke da žele da Dirk igra što duže.

Vodećem tandemu biće neophodna podrška i imaće je u nekoliko igrača – uprkos nezadovoljstvu minutažom, centar Tibor Plajs imao je solidnu sezonu u Barseloni, Hajko Šafarcik ume da ’poludi’ i da pogađa trojke u nizu, a i Gavel je dobar plej sa preciznim šutom za tri. Bencing mnogo oscilira, ali donosi skočnost i atleticizam, a minute tokom priprema dobijao je i mladi ’svingmen’ Bajerna Paul Zipser.

Uz podršku sa tribina, drugi krug za Nemce nije daleko.

Starsport

Italija: Odavno Azuri nisu imali veći broj kvalitetnih košarkaša – istina, i u prošlosti su imali izuzetne individualce, ali nisu uspevali da ih uklope u tim, pa su na terenu delovali haotično i previše su solirali.

Da li će sada uspeti da naprave pravi kolektiv, pitanje je na koji nam samo utakmice na Evrobasketu mogu ponuditi odgovor, ali materijala i te kako ima. Uprkos brojnim problemima sa kolenom, Danilo Galinari i dalje je fantastičan igrač – snažan na prodoru, precizan u šutu za tri poena, a vrlo je koristan i u skoku, pogotovo u evropskoj košarci.

Nije on jedina NBA zvezda u timu Italije – Marko Belineli ume da pogodi iz neverovatnih pozicija, ali u dresu Italije u prošlosti je previše forsirao. Isto se može reći i za Andreu Barnjanija, koji je često delovalo nezainteresovano, kao da je izbegavao kontakt-igru i uglavnom se fokusirao na šut za tri poena – da se razumemo, i te kako ume da pogodi, ali nije baš poželjno da se samo na to svodi igra centra koji je visok 213 cm.

Luiđi Datome nije se najbolje snašao u NBA ligi, sledeće sezone igraće za Fenerbahče, ali to ne oduzima ništa od njegovog kvaliteta – igra pametno i na različite načine ume da ugrozi koš.

To nije sve što Italija ima da ponudi – tandem Emporio Armanija Danijel Heket-Alesandro Đentile biće vrlo značajan na spoljnim pozicijama, a Italija ima i nekoliko igrača koji mogu da kazne ako protivnik previše pažnje posveti glavnim zvezdama – Nikolo Meli, Pjetro Aradori, pa i krilo Ređo Emilije Aćile Polonara.

Više o Italijanima čitajte u posebnom tekstu.

Island: Jasno je da u ovoj grupi Islanđani nemaju šta da traže – ne bi se plasirali dalje ni u jednoj grupi, ali u ovoj bi svaki poraz sa razlikom od desetak poena bio uspeh, dok bi eventualna pobeda sigurno bila senzacija šampionata. Jon Stefanson, bek koji je prošle sezone igrao za Unikahu, jedino je poznato ime široj javnosti i najbolji igrač Islanda. Očekuju dosta i od pleja Trikale Herdura Vilhamsona i Logija Gunarsona, koji su poneli veliki teret u kvalifikacijama. Ipak, sve je to tanko i Island je verovatno jedan od dokaza da je 24 ekipe previše za Evrobasket.

VIše o autsajderima Evrobasketa pročitajte u posebnom tekstu.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)