Utisak dana: Timski duh oslabljenih Litvanaca

Izabranici Jonasa Kazlauskasa su slavili 67:64, obezbedili su Olimpijske igre, a za trofej će se u nedelju od 19 časova boriti sa Španijom.

Za sada je sigurno da će Litvanija odbraniti srebro osvojeno pre dve godine u Sloveniji, a za korak više na putu im stoji “furija” koja kako turnir odmiče igra sve bolje.

I pored toga što su igrali bez četvorice igrača, pokazali su sjajan timski duh, veliku borbu i želju za pobedom. U tome im je pomogla i veoma loša igra Srbije i u odbrani i u napadu. Litvanija je na terenu izgledala organizovanije i kao da je više želela pobedu. Selektor Kazlauskas na ovom meču nije mogao da računa na Galijusa, Sabonisa, Javcokasa i Lekavičijusa.

Meč sa Srbijom podjednakim teretom iznela su praktično samo petorica igrača, Valančunas jeste lider ekipe, ali nikoga ne bi trebalo posebno izdvajati, jer su uspeh i napravili upravo zbog toga što su bili tim.

Zbog svoje bogate košarkaške istorije niko nije ni pomišljao da potceni Litvance, a i selektor Đorđević je to u više navrata naglašavao.

“Želimo da pokažemo da nismo slučajno u finalu. Pokazujemo da je litvanska košarka sjajna čak i kada nam nedostaju dobri igrači, iako Kleiza, Motijunas ili Pocius ne igraju, možemo da uradimo nešto dobro. To pokazuje snagu litvanske košarke”, rekao je Kuzminskas.

Upravo zbog izostanka trojice igrača koje je Kuzminskas spomenuo, mnogi nisu verovali da će Litvanija moći da stigne ovoliko daleko. Možda je uspeh proistekao upravo iz toga što nisu imali pritisak javnosti, pa su igrali rasterećeno.

I litvanski mediji upravo pišu o tome da je na početku neki od navijača upitan da li njihova reprezentacija može do finala, on bi sa sigurnošću rekao: “Ne” i svi bi ga smatrali realnim, a ne “hejterom”.

Početak Evrobasketa nagoveštavao je da će zagovornici te teorije možda biti u pravu. Litvanija nije počela najsjajnije, posle tesne pobede nad Ukrajinom, usledio je poraz od Belgije, a zatim pobede nad Estonijom i Češkom, ali partije “zelenih” nisu ličile na one koje su pružali prethodnici Valančunasa i ekipe.

Sve do meča sa Italijom, Litvanija možda i nije imala dovoljno jakog protivnika protiv kog bi mogla da pokaže sve svoje mogućnosi. U osmini finala pala je Gruzija, usledilo je četvrtfinale sa Italijom, gde je Litvanija pokazala “od čega je napravljena” i koliko će Srbiji biti teško da stigne do finala, što se na kraju ispostavilo kao tačno.