Španci i "zlatna vremena"

Već prva selekcija 1935 godine na EP u Švajcarskoj osvojila je srebrnu medalju pošto je u finalu (nije postojalo vremensko ograničenje napada) poražena od tada svetske sile Letonije sa 24:18.

Međutim, od tada, nastala je velika pauza koja je trajala do EP 1973.godine. Tada je selekcija koju je sa klupe predvodio Miguel Antonio Diaz, a na terenu Kliford Luik i Vejn Brabender, stigla do finala i izgubila sa 67:78. Odlični Brabender (22 poena) bio je premalo za Ćosića (23) Slavnića (12), Dalipagića (9), Jelovca (8), Plećaša (8), Šolmana (7),Tvrdića (6) i Marovića (5).

Španci su na putu do finala pobedili i Sovjete sa 90:86.

Međutim, ovim srebrom, drugim u istoriji španske košarke, ovaj sport ponovo se na velika vrata vraća na mapu španskog sporta, a ulaganja postaju sve veća...

Španija je u Barseloni 1973.godine igrala u sledećem sastavu:

Wayne Brabender, Vicente Ramas, Enric Margall, Luis Miguel Santillana, Rafael Rulla¡n, Francisco Buscata, Manolo Flores, Jose Luis Sagi-Vela, Clifford Luyk, Miguel Estrada Angel i Gonzalo Sagi-Vela.

Najpolodonosniji period za špansku košarku bila je prva polovina 80-tih godina prošlog veka. Na dva "vezana" takmičenja EP u Francuskoj i Olimpijadi u Los Anđelesu, Španci su uzeli još dve medalje, a na scenu je stupila jedna od najboljih generacija španske košarke svih vremena. Mnogi srednjovečni ljubitelji košarke u našoj zemlji, sigurno se sećaju San Epifanija, omalenog proćelavog pleja Korbalana, nosatog Himeneza, tamnoputog Sibilija, ogromnog centra Romaja i Martina...

Na šampionatu koje mi svakako pamtimo po tuči sa Italijanima, Meneginu, makazama i Goranu Grboviću, Španci su ponovo u polufinalu naleteli na Gomeljskog i kompaniju, i ponovo pobedili kao i 1973.godine, tesno sa 95:94. Holandija se borila za bronzu, Jugoslavije je prerano otišla kući, a Španci su ponovo ostali bez zlata. Italija je pobedila sa 106:95 (Epi 23,Martin 17, Sibilio 12).

Španija je igrala u sledećem sastavu:
Španija: Corbala¡n, Epi, Sibilio, Martin, Romay, Jimenez, Iturriaga, Solozabal, Margall.

Stigla je i olimpijska godina u kojoj su Španci iskoristili pored svog kvaliteta i odsustvo Sovjeta (bojkotovali Olimpijadu u SAD) loš dan Jugoslavije (i pobedili u polufinalu 61:74) i ponovo stigli do srebra, pošto su u finalu poraženi od SAD. Stigao je Dražen Petrović, Praja se oprostio od nacionalnog tima. Mogli smo i bolje, pamtimo i dresove sa kaubojskim slovima na grudima. Španci ponovo blizu vrha, ali ne i na samom vrhu...

Očekivanja su postala sve veća, generacija španskih igrača koja je igrala u Barseloni (Epi, Sibilio, Himenez, Solozabal ) i Realu (Korbalan, Romaj, Martin...) ostala je nedorečena, jer se smatralo da ima kvalitet za zlato.

Prolazili su naredni šampionati Evrope, Savezna Republika Nemačka, Grčka, naredna medalja stigla je tek u Rimu 1991. godine. Jugoslavija se raspadala, sa njom i jedna generacija koja bi harala Evro košarkom narednih 10 godina. Samo još tada Jugosloveni, osvajaju zlato u finalu u Rimu protiv Italije, Španci su izvršili smenu generacija. Pojavili su se Antonio Martin, Đordi Viljakampa, Rafa Đofreza, krilni centar Orenga. Igrao je još uvek i San Epifanio... Posle startnog poraza od Jugoslavije 76:67, usledile su pobede protiv Bugarske i Poljske,a u polufinalu i tesan poraz od domaćina 93:90.

Ipak, nova bronza stigla je posle sigurne igre i pobede nad Francuskom 101:83 (Viljakampa 26, Martin 25). Diaz je tako stigao do još jedne medalje, a Španija je igrala u sastavu:

Villakampa, Antinez , Jofresa, Andreu, Cargol, Hansen, Orenga, Martin, Epi...

Ponovo je usledila pauza od 8 godina...Prvenstvo u Francuskoj pamtimo po želji cele nacije da se tada SRJ okiti zlatom i nekako sportski preboli bombardovanje zemlje. Španci su na putu ka završnici pobedili u četvrtfinalu Litvaniju i Francusku u polufinalu. Opet su ostali bez zlata u finalu – poraženi su od Italije 64:56.

Ulaskom u novi milenijum, polako na glavnu pozornicu stižu, današnji aduti Španije... Stigli su Gasol, Raul Lopez, Huan Karlos Navaro, Rejes... Novi selektor bio je Havijer Imbroda. SRJ je tih godina dominirala. Od 1995. godine medalje su se nizale: zlato u Grčkoj, srebro na OI u Atlanti, zlato na EP u Španiji 1997, zlato u Atini na Svetskom prvenstvu.

Juniori su dakle dobili šansu, a Španija je odlično počela prvenstvo. Dve ubedljive pobede nad Slovenijom i Letonijom, i u raspletu u borbi za 1.mesto u grupi poraz od Turske od 84:79. U eliminatornoj rundi, Španci su pod ogromnim pritiskom pobedili Izrael sa 71:67 i stigli do četvrtfinala, kasnije otišli i dalje pobedom nad Rusijom 62:55.

Srbi i Crnogorci su u Tursku stigli u "strašnom sastavu" i sa željom da prekinuti niz iz Francuske i sa OI u Australiji prekinu zlatom. Sigurna igra i pobeda od 78:65, ponovo je zaustavila Špance pred vratima raja. U finalu Srbija impresivna protiv Turaka, a uživali su i gleaoci koji su imali privilegiju da posmatraju dva buduća NBA supestara Pau Gasola i Dirka Novickog. U "revolveraškom obračunu" dva visoka igrača koji mogu sve, slavio je Gasol i Španija sa 99:90. Katalonac je brojao do 31, a Nemac se zaustavio na 43 poena.

Poslednju medalju na EP (za sada) Španci su osvojili 2003.godine. Na mestu na kojem je naša košarka počela sa sušnim godinama, Španci su otvorili novo poglavlje u istoriji svoje košarke. Grupa u Soderteljeu donela im je laku pobedu nad Švedskom 99:52, savladana je i Rusija sa 89:77 ( Gasol 35), a kasnije i Srbija i Crna Gora. Lakši put odveo ih je do Izraela (pobeda 78:64).

U tesnom polufinalu, deo dugova Italijanima je vraćen pobedom od 81:79, a u finalu Litvanija sa te godine briljantnim Jasikevičiusem i hiljadama Litvanaca koji su stigli u Stokholm – bili su prejaki za "crvenu furiju" 93:84.

Medjutim, taj poraz bio je ulazak jedne vrlo jake ekipe na glavnu scenu, na kojoj je i danas veliki favorit za zlato. Jedno prokletstvo skinuto je 2006. godine osvajanjem prvog zlata i to na SP u Japanu. Španci sada znaju kako je biti na najvišem postolju, a sada ćemo videti i kako će da se nose sa ogromnim pritiskom, jer više nisu u poziciji dsamo a nešto osvajaju – nego i da brane.