EURO BASKET 2005

Naslovna strana
Vesti
Igra: Virtuelni selektor
Grupe
Reprezentacije
Raspored i rezultati
Statistike
Dnevnikov dodatak
Sećanja na medalje

 

SPORT

Naslovna strana
Vesti
F1
Tabele i rezultati
Analize
Intervju
Tema B92
Dnevnici
Komentari čitalaca
Forum
Linkovi

 

prethodna strana 1 od 17 sledeca idi na stranu


25. septembar 2005.
Grčka lagano do titule i duple krune!
Košarkaška reprezentacija Grčke osvojila je titulu šampiona Evrope, pošto je u finalnom duelu, u Beogradskoj areni pobedila Nemačku rezultatom 78:62 (19:12, 20:20, 25:16, 14:14).

Grci su tako osvojili drugi naslov najboljeg na kontinentu, posle Atine 1987. godine. Tako je ta mediteranska zemlja uspela da spoji titule kontinentalnog šampiona u dva najpopularnija sporta, što je do sada uspelo samo SSSR-u (1959. košarka, 1960. fudbal).

U finalnom meču, koji je odigran pred preko 19 hiljada ljudi, najbolji je bio Teodoros Papalukas sa 22 poena, 4 skoka i 6 skokova. Zisis je postigao 13, a Kakjuzis 11 poena.

U nemačkoj selekciji očekivano je dominirao Dirk Novicki, koji nije imao snage da se sâm odupre grčkom timu. Novicki je postigao 23 poena, uz 9 skokova, a sa terena je ispraćen tri minuta pre kraja uz ovacije cele hale. Patrik Femerling postigao je 11 pogodaka.

Tokom celog finalnog meča Grčka selekcija je potpuno dominirala. Do poluvremena izgledalo je da Nemci možda i mogu da zadrže kontakt. Međutim, loša igra u napadu, sa velikim brojem izgubljenih lopti, došla je do izražaja u trećem periodu, kada je razlika došla do dvadeset poena, i više se nije spuštala na jednu cifru.

Statistika ovog puta tačno opisuje gde je meč prelomljen – Nemci su meč završili sa 21 izgubljenom, jednom ukradenom loptom i šest asistencija. Šampioni kontinenta izgubili su 8, ukrali 14 lopti i zabeležili 15 asistencija.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (15)]

25. septembar 2005.
Novicki MVP, dva Grka u prvoj petorci prvenstva
Dva reprezentativca Grčke izabrana su u najbolju petorke prvenstva Evrope, koji su osvojili u nedelju u Beogradskoj areni.

U tim šampionata ušli su Teodoros Papalukas i Dimitrios Dijamantidis, a pored njih tu su predstavnici preostalih učesnika polufinala.

Francusku reprezentuje centar Boris Diao, dok je od Španaca u tim ušao sjajni bek Huan Karlos Navaro.

Najbolji strelac i MVP šampionata je, logično, Nemac Dirk Novicki, koji je pozdravljen najvećim aplauzom od svih aktivnih učesnika turnira.

Najbolji skakač na takmičenju je Andrej Kirilenko, čija je povreda verovatno osudila Ruse na poraz u četvrtfinalu i tek osmo mesto.

Nagrade su dodeljivale legende naše košarke – Divac, Danilović, Savić, Đorđević, Paspalj, Slavnić i Dalipagić – koje su pozdravljene ovacijama.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (9)]

26. septembar 2005. | Izvor:B92, Beta
Grčka slavi svoje košarkaše
Glavna tema u Grčkoj i na naslovnim stranicama atinske štampe je pobeda reprezentacije te zemlje na Evropskom prvenstvu u košarci u Beogradu. "Ponovo smo šampioni!", "Sve je naše!", "Sludeli smo Evropu", "Čitava zemlja na nogama", "Prinudili smo Nemce da nam se poklone" - neki su od krupnih naslova.

"Ipak je istina: naša malena Grčka je prvakinja Evrope istovremeno u oba najpopularnija sporta - posle fudbala, košarka nas je izvela na ulice, da slavimo kao deca", piše u uvodniku provladin "Elefteros Tipos".

Opozicioni "Etnos" analizira: "Momci (selektora) Panajotisa Janakisa nisu samo sportsku Grčku opili oduševljenjem, već su probili branu mizerije, sive atmosfere zabrinjavajuće svakodnevice, dajući primer stava i držanja".

Atinska "Elefterotipija" piše da su organizatori Evrobasketa tokom probe završne ceremonije u Beogradskoj areni na najviši, pobednički jarbol podigli zastavu Grčke i pita: "Zar je naša reprezentacija mogla da otkaže slavlje koje su unapred pripremili za nju?".

"Na dane iz 1987, ali iz 2004. potsećali su noćas Atina i Pirej: hiljade Grka na ulicama", piše bulevarski "Esprešo".

Grčka je u Beogradu ponovila uspeh od pre 18 godina - sa Evrobasketa u Atini 1987. i time izjednačila rekord Italije koja je bila jedina zemlja Zapada sa dve titule šampiona kontinenta u košarci.

Kao aktuelni prvak Evrope u fudbalu od prošle godine u Portugaliji, Grčka je u Beogradu izjednačila i rekord nekadašnjeg Sovjetskog saveza koji je od 1959. i 1960. do sada bio jedina zemlja koja je istovremeno bila šampion Evrope u oba najpopularnija sporta.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (2)]

26. septembar 2005. | Izvor:B92, Beta
Nemačka: Srebro na EP veliki uspeh
Nemačka štampa ističe da nacionalna reprezentacija u finalu Evropskog prvenstva u košarci u Beogradu nije, doduše, postigla željeni trijumf, ali da je "osvajanjem drugog mesta postigla ogroman uspeh". Mediji navode da ekipi saveznog trenera Dirka Bauermana nije pošlo za rukom da ponovi senzacionalni uspeh sa evropskog prvenstva u Minhenu pre 12 godina.

Bauerman je pre finalnog meča za nemačke medije izjavio da "ekipa koja dodje tako daleko kao što je to uspela nemačka reprezentacija na prvenstvu u Beogradu, naravno ne želi više samo srebro, već sve što može da se dobije".

U izveštajima se navodi da je posebno kapiten ekipe i zvezda NBA-lige Dirk Novicki delovao izmoreno i da nije uspeo da se izbori protiv "atletski gradjenih Grka koji su se na njega bili nalepili kao čičak".

No, mediji stiču i da je Novicki, koji igra za NBA ekipu Dalas Meveriks, uprkos nemačkom porazu u finalnom meču, proglašen najboljim igračem i da je postigao više koševa nego bilo koji drugi igrač na takmičenju u Beogradu - čak 183, što je više od 26 po utakmici.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (0)]

25. septembar 2005. | Izvor:Beta
Francuska deklasirala Španiju u borbi za bronzu
Košarkaška reprezentacija Francuske osvojila je bronzanu medalju na 34. Evropskom prvenstvu, koje se danas završava u Beogradu.

Francuzi su u borbi za treće mesto pobedili selekciju Španije rezultatom 98:68 (21:21, 23:15, 31:18, 23:14).

Francuzima je to prva medalja posle Evropskog prvenstva u Turskoj 1959. godine, kada su takođe zauzeli treće mesto.

Najefikasniji u pobedničkom timu bili su Toni Parker sa 25 i Mikael Pjetrus sa 23 poena.

Huan Karlos Navaro bio je najbolji u ekipi Španije sa 17 poena.

Španci su samo u prvoj četvrtini bili ravnopravan protvnik. U nastavku, igrači "crvene furije" nisu imali rešenja za odličan skok protivnika, posebno u napadu.

Francuzi su samo pod košem Španaca uhvatili čak 24 lopte, dok su njihovi protivnici zabeležili ukupno 25 skokova. "Trikolori" su imali i više asistencija - 18 naspram samo šest španskog tima.


Obe ekipe su na početku duela igrali u talasima i poene postizale u serijama, ali su "trikolori" u nastavku meča bili znatno agresivniji u napadu i čvršći u odbrani.

Na kraju prvog perioda bilo je nerešeno, ali su već u 14. minutu utakmice Francuzi vodili 34:25. Meč je prelomljen u trećoj četvrtini, kada su se Francuzi, predvođeni Tonijem Parkerom, koji je u tom delu igre postigao 11 poena, već u 27. minutu "odlepili" na 63:43.

Poslednja četvrtina utakmice bila je samo formalnost, pošto Španci nisu uspeli da ugroze prednost Francuza, koji su igrali sigurno i povremenim atraktivnim potezima zabavljali publiku u "Areni".

Posle pobede Parker i Mikael Pjetrus poveli su svoje saigrača na deo tribine gde su se nalazili navijači Francuske i zajedno proslavili prvu medalju na šampionatima Evrope posle 46 godina.

Statistika sa utakmice

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (1)]

25. septembar 2005. | Izvor:Beta
Beržo: "Izvanredan uspeh"
Selektor Francuske Klod Beržo izjavio je da je osvojena bronzana medalja na Evropskom prvenstvu u SCG izvanredan uspeh za francusku košarku, pošto nacionalni tim nije osvajao medalje na šampionatima kontinenta još od 1959. godine.

"Timska igra je ključ uspeha ove generacije. Zaista sam izuzetno, izuzetno ponosan. Kada pomislim koji sve velikani nisu uspevali da dodju do polufinala, shvatam koliki je ovo uspeh", rekao je Beržo novinarima posle meča, u kome je njegov tim u Beogradu pobedio Španiju 98:68.

On je rekao da Francuska "ima dobre uspehe u mlađim kategorijama, ali se problemi pojave u seniorskoj konkurenciji".

"Nadam se da ćemo to sada promeniti. Večeras smo utakmicu dobili dobrom odbranom. Tokom celog šampionata smo se trudili da igramo timski i da dokažemo da je snaga ekipe jača od pojedinca", dodao je Beržo, koji je na konferenciju za novinare došao umotan u francusku zastavu.

Najveća zvezda francuske reprezentacije Toni Parker rekao je da je njegov tim mnogo naučio na prethodnom prvenstvu i da je zato sada uspeo da osvoji medalju.

"Rasli smo kao tim tokom takmičenja. Igrali smo kao tim, trudili smo se da se držimo zajedno. Bili smo blizu finala i mislim da treba da ostanemo zajedno i da nastavimo da radimo, tako da ćemo doći do finala. Atmosfera u ekipi je sjajna, mi smo kao porodica. Svi su odradili sjajan posao", rekao je Parker.


Španski selektor Mario Peskera smatra da je njegov tim ipak postigao uspeh, ali da ne može da bude zadovoljan četvrtim mestom.

"Ipak smo igrali u fazi koju je 12 drugih timova posmatralo na televiziji. Ne mogu, međutim, da budem zadovoljan, jer smo dobra ekipa, koja voli da se takmiči i pobeđuje. Ovaj rezultat je uspeh, jer smo imali problema sa povredama", kazao je Peskera.

On je dodao da su španski igrači stalno davali sve od sebe.

"Mogli smo da igramo i bolje, ali smo se plasirali na Svetsko prvenstvo, što je bio i osnovni cilj, tako da sam sa te strane zadovoljan", rekao je Peskera.

Najbolji strelac Španije, Huan Karlos Navaro, rekao je da mu je žao što je njegov tim na ovakav način završio turnir.

"Juče smo doživeli šok u polufinalu. Mislili smo da smo to prevazišli, ali izgleda da nismo imali pravi pristup, a kada je tako, nemate šta da tražite protiv ovakvih ekipa. Ne znam šta nam se večeras desilo", rekao je Navaro.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (1)]

25. septembar 2005. | Izvor:B92
Kriv je…
Piše Milan Pavlica

Ovih dana slučaj «košarkaška reprezentacija SCG» postaje javan i sve više detalja postaje dostupno. Za sada uglavnom govori selektor, koji pomaže da se mit o «bezgrešnim sportistima» istisne iz narodne svesti. Gospodin Obradović krivi i sebe, a i druge. Sebe uglavnom za popustljivost, a druge za manjak zajedništva i altruizma.

Ljudima je uvek lakše suditi na osnovu očiglednog. Kada vidite nekog da kopa nos, pomislite da je nepristojan. Ne ulazite u njegove razloge. Mnogi su tako, na osnovu očiglednog, igre našeg tima, kao jednog od glavnih krivaca označili upravo Obradovića.

Zaista, kriv je zbog oslanjanja na iskusne igrače koji su prošli igrački zenit. Kriv je zbog nedavanja šanse mladima u ključnim utakmicama, na primer Miličiću protiv Francuza. Kriv je zbog loše pedagogije, po default-u, odnosno po samom osnovnom opisu njegovog posla, iako psihologija možda spada u periferiju njegove delatnosti. Kriv je za loše vođenje utakmice sa Francuzima, bar u drugom delu meča. Kriv je što je Radmanovića slao na klupu, kriv je što je obraćao pažnju na igračke svađe, itd.

Međutim, posle dugih intervjua i neposrednog razgovora sa Željkom, mogu se shvatiti njegovi razlozi: da je svakom dao šansu, da je vladala nedisciplina, sujeta...


Često je osećanje krivice lakše umanjiti priznanjem. Da li je to selektor učinio pojavljivanjima na televiziji ovih dana? Nije ni bitno, odnosno njemu je lično bitno, ali za ovaj slučaj apsolutno zanemarljivo. Ono što mi međutim izgleda važno je da po prvi put u javnost izlaze neki detalji, kockice, bitovi, delići, bar mrvice priče koja se odvijala u toj grupi ljudi, koja je pokušavala da opravda nadanja jedne nacije. Da li se to može nazvati  samo pranjem prljavog veša?

U zemlji u kojoj su i važnije stvari u magli, teško je verovati da će se i ovaj «slučaj» na kraju jasno rešiti...

Posle snimka polufinalnog meča, Nemačka-Španija, RTS je pustio dokumentarac o prvoj ratnoj godini, Drugog svetskog rata u Srbiji. Ne znam da li je bilo namere, ali po prvi put te noći zapitao sam se da li sam dobro učinio što sam se radovao košu Dirka Novickog. U dokumentarcu su opisivani ratni zločini nemačkih trupa, a potom se prešlo na izbijanje građanskog rata među četnicima i partizanima. Na kraju, opet ništa nije bilo jasno.

Pa kako onda možemo da očekujemo da će naš mali slučaj «reprezentacija SCG u košarci» biti rešen kada ni zločini i ubistva iz bliske prošlosti nisu rešeni. A da ne govorimo o najnovijim ratovima.

Željko Obradović, da li zbog svoje savesti, ili zbog opšteg interesa, rešio je da do kraja kaže svoju verziju događaja. Ostali svedoci koji su do sada pričali su Igor Rakočević, Marko Jarić, Milan Gurović, Nenad Krstić i Vlado Šćepanović. Svi ipak mnogo uvijenije od selektora. Pa da li je moguće da u Srbiji nije izvodljivo do kraja imenovati krivca. Mislim, moguće je, ali vrlo nezgodno. Ako je verovati gore pomenutom dokumentarcu, partizani i četnici su pitanje krivaca rešavali selektivnim klanjem pod okriljem noći. Nešto slično se i sada dešava, samo u medijima. Priznanje se teško iznudi, za sada uglavnom čujemo optužbe, pošto u ovom «slučaju» niko ne želi da bude žrtveni jarac.

Kolektivna svest, kao i individualna, jednostavno zahteva imenovanje krivca, iako on možda ne postoji u jednini. Neko mora da padne da bi se smirio huk. Deo krivice je za sada preuzeo selektor dajući ostavku, kao i ceo stručni savet, dok je vođstvo Saveza takođe ponudilo ostavku. Da li će to biti dovoljno? Mediji traže imena. Imena odgovornih. Za sada svi govore o tome da sami treba da se jave. Malo morgen.


Sukob Jarić-Rakočević sada je postao javna stvar. Niko od pomenutih ga nije eksplicitno priznao. A da li je taj sukob bio toliko bitan. Možda i jeste, jer lična netrpeljivost može da bude kancer za ekipu. Loše emocije znaju da budu zarazne. Ali to ne moraju da budu, ako ne padnu na plodno tlo.

Loše seme je očigledno imalo gde da padne, i sve je otišlo do đavola. Ne kažem da su pomenuta dvojica za išta posebno odgovorna, niti da su baš oni zasejali to seme. Marko Jarić je često igrao za reprezentaciju sa povredama, a Igor Rakočević je bio glavni igrač ovog tima, i na prošloj Olimpijadi, i na ovom EP. Obojica su dali mnogo reprezentaciji. Uostalom, nisam bio sa njima na pripremama u sali i sobama, pa mogu da sudim samo na osnovu izjava i priča.

Humanum erare est, odnosno ljudski je grešiti, kaže poslovica. Možda je vreme da shvatimo da je nekad dobro priznati grešku...priznati je radi bolje budućnosti. Locirati problem i pokušati ga rešiti. Baš to lociranje često je najteže. Ako se ne locira, lutanje je dugo.

Treba ujedno i shvatiti sve te momke u reprezentaciji. Njihov posao apsolutno je javan. Njihovu osnovnu delatnost prate brojne kamere na terenu. Tu nema skrivanja. Kamera ne prašta. Zato je put od heroja do gubitnika vrlo kratak. Zamislite da od ponedeljka imate po 5 kamera u svojoj kancelariji, ili bilo gde na mestu gde radite. Pa da na kraju dana ne samo sa šefom, već sa celim gradom pregledavate smiljenu traku. Verovatno bi bilo neugodnih situacija.

Zato, treba imenovati odgovorne, ali im ne suditi previše oštro. Treba ukazati na graške i ispravljati ih. Svi su pokušali najbolje što su mogli, a i sami znaju da im se neke greške ne smeju ponoviti.

Dok god to ne shvatimo bićemo gubitnici u svakom pogledu. Nije sramota izgubiti, sramota je ne pokušati.

Zapitajmo se i kome ti momci duguju lojalnost. Da li ovoj Srbiji u kojoj ne žive i ne rade, ili klubovima u kojim igraju i zarađuju za život. Jer to je realnost. Možemo suditi svakom od njih, ali nećemo se mi pojaviti na prozivci u klubovima u Španiji, Americi, gde god da oni igraju.

Igračka odgovornost bila bi sigurno veća da svi dolaze iz naše lige. Da im su im obezbeđene pripreme tokom godine, da se bolje poznaju, da imaju isti sistem takmičenja...

Naši igrači moraju da se nose sa duplim pritiskom, uprave klubova u kojim igraju i naše javnosti. Možda je to teško shvatiti, ali to jeste realnost. Pa ko nam je kriv što nemamo novca da platimo na primer jednu od petorki koja je recimo mogla ove godine da igra u Partizanu: Avdalović, Milojević, Bodiroga, Šćepanović, Rebrača.

I opet taj novac. Možda je vreme da počnemo racionalnije da razmišljamo i krenemo da stvaramo nešto ovde. Da stvaramo bazu za neke nove generacije. Na jednom od lokalnih TV kanala pušta se sledeći slogan...parafraziram...»Gledajmo naš sport. Iako nije najbolji, naš je...». Šta to znači? Time ne smemo da se zadovoljimo. Treba reći: «Gledajmo naš sport, možda nije najbolji, ali trudićemo se da bude, da mu se bar da šansa da bude». Uđimo u arenu, ne samo sportsku, već i u svaku drugu. Lakše je gubiti ako se ima cilj ka boljitku. Ako se gubi bez nade, onda to nikuda ne vodi.

Novac naravno nije sve. Mnoge druge stvari su bitnije. Ali, nekada može da bude merilo ozbiljnosti. Kada nekoga platite, imate pravo da ga pozivate na odgovornost. Koliko znam, retki među reprezentativcima ekonomski zavise od Srbije. Jeste, ovde su se rodili i treba da duguju zahvalnost i osećaju patriotizam. Ali, oni sada žive negde drugde. Pa zamislite samo da se sada takmičimo u pravljenju automobila. Da postoji evropsko prvenstvo. Koga bismo zvali? Verovatno bi se našao srpski All Star tim iz Mercedesovih fabrika u Nemačkoj i General Motorsovih u Americi. Radili bi oni za domovinu, ali na kraju bi se ipak vratili na svoja radna mesta. Zato, hajde da napravimo dobru firmu ovde, pa neće morati da idu napolje.

Nisu košarkaši tu da bi nam ublažili svakodnevne patnje povremenim pobedama na velikim takmičenjima. Pobedimo i mi u nečemu pa će i njima biti lakše.

I na kraju opet pitanje: Pa ko je kriv?

Otvorite novine sutra, ali ne samo sportsku stranu i videćete da se to pitanje može više puta postaviti, a bez pravog odgovora.

Idemo dalje...do pobede! A onda do poraza...i tako dalje....

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (9)]

25. septembar 2005.
Peto mesto za Litvance
Košarkaška reprezentacija Litvanije osvojila je peto mesto na Evropskom prvenstvu u Beogradu, pošto je pobedila Sloveniju rezultatom 79:70.

Obe ekipe ranije su izborile plasman na Svetsko prvensvo u Japanu, tako da meč nije imao veći takmičarski značaj.

Litvanija je dominirala tokom cele utakmice i imala veliku prednost, koju su Slovenci u finišu ublažili serijom 15-0. Međutim, sve što su uspeli bilo je da priđu na pet poena zaostatka, pa je pobedu ostvario litvanski tim.

Robertas Javtokas je bio najbolji strelac na utakmici sa 22 poena, a Rajmundas Šiškauskas postigao je dva poena manje.

U slovenačkom timu po 12 pogodaka postigli su Uroš Slokar i Boštjan Nahbar, a poen manje dao je Primož Brezec.

Statistika sa meča

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (0)]

25. septembar 2005.
Supermen Dirk u finalu EP
Košarkaška rešprezentacija Nemačke plasirala se drugi put u istoriji u finale Evropskog prvenstva.

Nemci su u Beogradskoj areni pobedili selekciju Španije 74:73 (16:23, 18:12, 20:22, 20:16) i za zlato će se boriti sa nacionalnim timom Grčke.

Pobedu je Nemcima doneo ubedljivo najbolji igrač kontinenta Dirk Novicki, koji je uz 27 poena zabeležio 7 skokova i 3 asistencije. Ostali igrači tima ostali su na jednocifrenom učinku.

U španskom timu Huan Karlos Navaro takođe je završio meč sa 27 poena, Fran Vaskes je postigao 15, a Kalderon dodao 10 pogodaka.

Novicki je u ključnim trenucima bio nepogrešiv u šutu, ali je pri svakom udvajanju dodavao otvorenim saigračima, koji su takođe bili precizni i napravili veliko iznenađenje.

Odlučila je serija Nemaca 14-0 na kraju treće i početku četvrte četvrtine, kada su od minus pet otišli u devet poena prednosti. U finišu su Španci (ponovo uz pomoć sudija u prelomnim trenucima) uspeli da od sedam poena zaostatka (dva minuta pred kraj) povedu 15 sekundi pre sirene, ali je Novicki pogodio iz kontakta za konačno vođstvo, pre Kalderonovog promašaja u poslednjoj sekundi.

Kao i većina prethodnih mečeva u Beogradskoj areni, ni ovoga puta nije pokazana kvalitetna igra, bar u prvih 25 minuta. Španci su tokom većeg dela meča bili u vođstvu, ali kada god bi razlika prešla pet poena, odgovornost bi preuzimao neverovatni Novicki.

Najbolji španski igrač na ovom šampionatu Huan Karlos Navaro dugo je pokušavao da “namesti ruku”, a poslednji od njegovih 27 poena mogli su da donesu Španiji finale, da je odbrana odradila posao na Novickom.

Statistika sa meča

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (30)]

25. septembar 2005.
Orden za predsesnika FIBA Evrope
Predsednik Organizacionog odbora Evropskog prvenstva u košarci, srpski premijer Vojislav Koštunica uručio je u nedelju uveče predsedniku FIBA Evrope Jorgosu Vasilokopulosu orden Nemanje drugog stepena, zbog podrške SCG u dobijanju organizacije EP.

Kako je saopštila Vlada Srbije, Koštunica je Vasilokopulosu orden uručio zbog "svestrane podrške državnoj zajednici SCG prilikom kandidature i dobijanja organizacije Evropskog prvenstva u košarci 2005, kao i zbog izuzetnog doprinosa u razvoju evropske košarke".

Ukaz o dodeli ordena Vasilokopulosu doneo je predsednik SCG Svetozar Marović.

[Pošaljite komentar]    [Postojeći komentari (1)]
prethodna strana 1 od 17 sledeca idi na stranu
FOTOGRAFIJA DANA

Foto galerija
Grčki navijači na finalnoj utakmici Evropskog prvenstva u košarci između Grčke i Nemačke (FoNet)


Sećanja na medalje

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.


Dnevnikov dodatak

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković






Sport Naslovna | vesti
fudbal | nba | goodyear liga | košarka | motosport | odbojka | tenis | ostalo |
analize | intervju | tema | dnevnici | fotogalerija



© 1995-2019, B92