www.dupla_kruna.gr

Po prirodi stvari, prvo smo izašli u susret Grcima. „Arena“ je u nedelju bila impresivna, prepuna, nasmejana, duhovita, politički svesna, multikulturalna... Srbi su navijali za Grčku, sa istim onim žarom kao Grci za Litvaniju pre deset godina. Neprikosnoveni Dirk Novicki, onakav aplauz sigurno ne bi dobio ni u „Maks Šmeling“ hali. Nešto lošije je prošao srpski premijer, čiji najnoviji angažman u sportu (prijem Maradone i funkcija predsednika Organizacionog odbora šampionata), publika nije znala da prepozna. Hala je bila išarana raznim zastavama, od litvanske do albanske, a logično najviše je bilo grčkih.

Pevala se moja omiljena iz Portugala i stvarno je bilo moćno.

Grci su „rasturili“ Nemce. Agresivna odbrana na Novickom, bila je ključna. On jeste ubacio veći deo svoje norme, ali je ostatak nemačkog tima imao problema sa samopouzdanjem. Čisto zlato ide zaista najboljima. Grci su pokazali da je kolektivni basket u trendu i da lider tima ponekad nije neophodan. Papalukas, Zisis i ekipa, pridružili su se Haristeasu, Basinasu, Nikopolidisu i ostalim šampionama fudbalske Evrope i suvereno će vladati kontinentom bar još dve godine. Organizacija šampionata bila je vrhunska, o hali sam dovoljno pisao. Dovoljno sam pisao i o onima zbog kojih ove noći Beograd nije u transu. Ali, budimo optimisti. Prvo „vajld kard“ za Japan, gde branimo titulu na utakmicama koje počinju u 10 po našem vremenu, niko ne ide na posao svih deset dana, finale u podne, slavlje na ulicama u 3 popodne, srpska proizvodnja u kolapsu, ali nema veze.

Bar ćemo ponovo moći da kažemo „Dobrodošli u zemlju košarke“.