Najkošarkaškija nacija na kontinentu (SCG je veoma uspešna i u ostalim ekipnim sportovima) brani titulu šampiona, posle briljantnog nastupa u Švedskoj. U stokholmskom finalu Jasikevičius i drugovi zbrisali su Špance i zasluženo stigli do prvog zlata posle Drugog svetskog rata (šampioni ’37 i ’39). Pre toga evropsku medalju osvojili su u legendarnom finalu 1995. u Atini, gde ih je pobedila povratnička selekcija tadašnje SRJ. Uspešniji su bili na Olimpijskim igrama, gde su pre četvrtog mesta u Atini vezali tri bronze. Pred sâm polazak u Podgoricu, gde ih očekuju dueli sa Turskom, Hrvatskom i Bugarskom, zeleni su doživeli šok – posle NBA petorke, koja nije ni došla na pripreme, sa spiska se povukao i Arvidas Macijauskas, briljantni novi bek obeskućenih Hornetsa. Reći da Litvanija ne može do medalje uvek je hrabro, ali ovoliko oslabljeni tim ima male izglede da odbrani titulu, osim ako im šut za tri poena bude 50+ posto na svakom meču...

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković