Kada su na domaćem terenu 1993. osvojili jedinu evropsku medalju u istoriji (i to zlatnu), Nemcima su se mnogi smejali, a rasplet je tumačen odsustvom “plavih” i šokantno lošom igrom Rusa u finalu. Onda se pojavio Dirk Novicki, i direktno iz druge lige postao NBA zvezda (i na veliku žalost naših ljubitelja košarke – najbolji evropski igrač u ligi). Novicki je pokrenuo totalni preokret, pa su plasman u polufinale EP 2001. i bronza u Indijanapolisu sledećeg leta najavili ulazak multirasnog tima u belo-crnoj kombinaciji u evropsku elitu. Već u Švedskoj Nemci su spušteni na zemlju devetim mestom, jer je nerealno da jedan čovek konstantno drži tim u borbi za medalju. Ipak, Nemci nikome neće biti lak protivnik, a bitnu ulogu i ovoga puta će imati startni bek Marko Pešić.

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković