Najveća zemlja sveta neprikosnovena je po rezultatima na šampionatima Evrope –Sovjetski Savez 14 puta je bio šampion kontinenta, uz po dva srebra i bronze, a legendarni pogodak Sergeja Bjelova sa OI u Minhenu 1972. prvi put je srušio Amerikance na najvećem sportskom takmičenju. Od raspada države Rusi nikad nisu bili najbolji, a poslednja medalja (srebro) osvojena je još 1998. na SP u Atini. Rusi u 10 godina od povratka naše selekcije posle sankcija nijednom nisu bili bolji os SRJ ili SCG. Za Vršac Rusi su spremili veliku promenu – igru nekadašnje supersile vodiće – Amerikanac JR Holden. Glavna zvezda tima je Jutin AK47 Andrej Kirilenko, jedan od najsvestranijih igrača na planeti. Tandem krila Monja – Krjapa (nekad CSKA, sada Portland) i odlični Savrasenko daju selektoru Babkovu pravo na optimizam. Ipak, ključni problem Rusa posle pada komunizma je nedostatak discipline, a malo je verovatno da će odlični, ali i sebični Holden, uspeti da to promeni.

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković