Prvi šampioni kontinenta u istoriji (Ženeva 1935. godine) daleko su od zlatnih dana pre sovjetske okupacije. Posle srebra iz Kaunasa 1939. godine njima su trebale 62 godine da ponovo izađu na evropsku scenu. Povratak u Turskoj bio je uspešan – selekcija je odlično startovala i plasirala se u četvrtfinale (što tada nije uspelo, recimo, Litvaniji), a mesto u najboljih 16 bordo-beli su izborili i dve godine kasnije u Švedskoj (13. mesto). Igra Letonaca bazira se na sjajnom plejmejkeru Robertsu Štelmahersu i više širokom nego visokom Kaspersu Kambali, koji se nacionalnom timu priključio u samom finišu priprema. Ako je suditi po pripremnim rezultatima, Letonci su u formi, jer su pobeđivali i veoma ozbiljne rivale, kakvi su Italija, Grčka i Hrvatska. Ključni meč za pulene Karlisa Muiznieksa biće na samom startu, kada igraju sa pobednikom novosadskih kvalifikacija. Protiv SCG i Španije šanse im neće biti velike.

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković