Da se ovo prvenstvo igra sredinom 90-tih mnogi bi rekli da Grci nemaju šta da traže van svog dvorišta. Medjutim, pošto se zlatni period (1987-1997) grčke košarke završio, usledilo je nekoliko godina recesije koja se videla prvenstveno u transferima u domaćoj ligi i preko A selekcije. Medjutim, u medjuvremenu forsirani su mladji igrači, nekoliko puta ostalo se zbog toga i za Grke bez uvek planirane medalje, ali zato danas "Heleni" imaju ekipu koja je izuzetna. Ne treba zaboraviti ni još jednu vrlo važnju činjenicu - večinu igrača trenirali su po grčki klubovima Ivković,Obradović,Šakota...Nema igrača starijeg od 30 godina, ekipa je sastavljena od košarkaša koji su mentalno jaki, jer igraju u najvećim evropskim klubovima i znaju šta je pritisak kada mora da se ostvari rezultat. Njih 5 igra u Rusiji i Italiji, a najveću snagu predstavlja bekovska linija koju čine Papalukas, Zisis i Hadzivretas...Sada kada je priprema obavljena (dobar igrački sastav gradjen godinama, zaustavljena recesija uz sve zapaženije rezultate klubova u Evropi) Grci očekuju medalju koja bi donela potvrdu dobrog rada. Kao minimalan zahtev postavljeno je šesto mesto koje vodi na SP.

27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”

Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna.

26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr

Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.

piše Zoran Panjković