 |
Dnevnikov dodatak
|
 |
25. septembar 2005.
www.sećam_se.com
Kada su naši u utorak ispali ili šta već uradili, u trenucima kada sam se vraćao k sebi i pokušavao da prihvatim zlu istinu da „plavih“ neće biti u „Areni“, jednom prijatelju sam rekao: „Videćeš kad u finalu budu igrali Nemačka i Grčka“. Od tog tzv vidovnjaštva tipa „Javlja mi se“, nikada „belu banku“ nisam dobio. Kapiram da sam kojim slučajem uložio neki novac na prognozu finalista pre šampionata, Bugari bi uz zvuk sirene u finalu slavili protiv Letonaca.
piše Zoran Panjković
Poseta Grka “Areni“ bila je na tragu one kada su krajem 80-tih u Beogradu gostovali grčki klubovi. Gledao sam u „Hali sportova“ i „Pioniru“, kako Partizanovi i Zvezdini navijači troše solidnu količinu energije, kako bi nadjačali „gostujuće“ na utakmicama protiv Arisa, odnosno PAOK-a. Grčki studenti bi u naše dvorane dolazili još na otvaranje istih, pesme su im bile izrazito melodične, poneke i ložačke i odzvanjale bi mi u ušima sigurno bar još neki dan. U međuvremenu sam prošao dva ozbiljna „testiranja sluha“ u Atini 1998. godine i sada sam potpuno imun.
Nikad nisam bio za alibi varijantu u kojoj bi bilo super da selekcija koja je izbacila našu na kraju bude najbolja, kako bi posle konstatovali kako smo ispali od prvaka (sveta, Evrope, Balkana, države, republike, grada, opštine, škole). E, to je bio glavni razlog zašto sam u subotu bio uz Grke. Zašto neko drugi ne bi dobio te Francuze, kada već mi nismo !? Finiš je bio uzbudljiv, pravi košarkaški. Setio sam se onih trojki Sabonisa, Tihonenka i Valtersa, nakon Vladetovog izvođenja auta. Uh...
Kada pogledate sve NBA igrače, koji su poslednjih dana prodefilovali Srbijom, nije teško uočiti ko je najbolji među njima. Logično, onaj koji je najbolji i u svom klubu i koji je ostavio neki trag u NBA ligi, logično Dirk Novicki. Ako Nemci maznu zlato, bez dileme, MVP će biti on. Španci nisu mogli da reše problem njegovog postojanja na parketu. Ne znam da li ga je NBA šlifovao u međuvremenu, ali on je jedini sportista koji me je odbio za intervju. Beše to pe četiri godine u Antaliji na Eurobasketu, iste one godine, kada sam Gasolu objašnjavao tokom intervjua, da je „Grejslend“ prva stvar koju mora da poseti u Memfisu. Te godine bili smo „vrh“. Uh...
Mnogo godina je prošlo otkako je član Predsedništva SFRJ, Vasil Tupurkovski (jedno vreme i predsednik KSJ-a) savez Hrvata i Slovenaca u fotofinišu zajedničke države, nazvao „neprincipijelnom koalicijom“. Čini mi se da nije mnogo ostalo od te koalicije, bar sudeći prema skandiranjima sa tribina ne samo iz „slovenačkih“ delova „Arene“ i ne samo u subotu. „Ubij Janeza“ uveliko se peva, kada Slovenci gostuju u Hrvatskoj, a „Ubij ustašo“ kad Hrvati stignu u Sloveniju. Sećam se da mi je jako zabavno bilo kada sam prvi put čuo ovakvu upotrebu genitiva, te 1997. godine, kada sam prisustvovao utakmici izmedju fudbalskih selekcija ove dve države za Bežigradom i ozbiljnoj makljaži hrvatskih navijača sa slovenačkom policijom. Te godine „smo“ u baražu ponizili Mađare i otišli na Munidjal. E, nema „uh“, ovaj put „preskačemo“ baraž. Valjda...
[Pošaljite komentar]
[Postojeći komentari (0)]
26. septembar 2005.
www.dupla_kruna.gr
Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.
piše Zoran Panjković
24. septembar 2005.
www.lamonika.com
Svakakvih sam se sudijskih krađa nagledao u životu. Pljačkali su mnogi nemilice i Zvezdu i Partizan, o reprezentaciji da i ne govorimo, ali onakvo suđenje u korist Španaca, nisam video otkako sam počeo da razlikujem pravdu od nepravde.
piše Zoran Panjković
23. septembar 2005.
www.frustracija.com/realno
Prijatno je boraviti u "Beogradskoj Areni". Već sam i ranije pričao i pisao, kao da ulaziš u drugu državu. Odmah ispred Arene, sreo sam Bodirogu. Znate, to je onaj momak, što ga nema po Svetovima i Skandalima, nije baš sklon ni tetovažama ni pirsingu, uglavnom rešava utakmice kada mu se doda lopta, nema baš običaj da se bije sa saigračima, imun je na splavove i sluša Berija Uajta.
piše Zoran Panjković
21. septembar 2005.
www.katarza.com
Za razliku od Kosovskog boja, gde bi na talasu mitomanije posle dvanaeste flaše i mogao da pretvoriš lokalni poraz u globalnu pobedu, u ovom slučaju, situacija je dramatično drugačija.. Ovo je poraz sa velikim "Z", a o "P" da i ne govorimo.
Piše Zoran Panjković
20. septembar 2005.
www.tenzija.com/raste
Pripadnici bar četiri evropske nacije nalaze se već u Beogradu, ili su na putu ka njemu. Slovenci su tu, takoreći domaći, Rusi dolaze, logično, iz Rusije, sa njima i prethodnica iz Vršca. Podgorički Litvanci dočekaće do četvrtka sunarodnike iz otadžbine, baš kao i vojvodjanski Španci braću iz Španije.
piše Zoran Panjković
18. septembar 2005.
I pse ubijaju, zar ne ?
Volim Brižit Bardo i izuzetno cenim njen minuli i aktuelni rad. Imam sve njene diskove, pogledao sam gotovo sve njene filmove, a pre mesec dana sam kupio i njen DVD. Kakve veze ima Bardo sa prvenstvom Evrope u košarci ? Pa, ima...
piše Zoran Panjković
17. septembar 2005.
www.minus19.com/poslednja_opomena
Теško je bilo šta pisati na „minus 19“. Nije vreme ni za zezanje tipa „Nisam bio u Novom Sadu, pa su pukli“. Bilo je to sumorno veče našeg basketa, nadam se i poslednje. Zemlja košarke ne bi trebalo baš na taj način da iskazuje dobrodošlicu.
piše Zoran Panjković
16. septembar 2005.
www.sva_moja_zlata.com/drugi_deo
Kad su dečko sa ešarpom i njegov bucmasti partijski drug upali na 5. sprat Doma omladine početkom aprila 1999. bilo je jasno da me Francuska sa sve evropskim prvenstvom toga leta neće videti. Čak i da je Marti Ahtisari ranije “ugovorio” Kumanovo, situacija bi bila ista.
piše: Zoran Panjković
12. septembar 2005.
www.sva_moja_zlata.com/prvi_deo
Možda jesam maler za Aleksa Fergusona, jer su sve utakmice Mančester junajteda, kojima sam prisustvovao, završile pogubno po ekipu sa Old Traforda, ali sam za naše basketaše do sada bio čista “talija”. Dakle ovako...
Piše: Zoran Panjković
8. septembar 2005.
www.nestrpljenje.com/retro
Ne sećam se kakva je bila atmosfera u gradu pred neka velika sportska takmičenja iz prostog razloga što Beograd dugo nije bio centar kvalitetnog sportskog zezanja. Ne računam posete fudbalske elite Topčiderskom brdu, kada su najmoćniji klubovi u različitom raspoloženju napuštali stadione „večitih rivala“. Prvi pravi doživljaj koga se sećam, bilo je, baš kao i ovaj put, Evropsko prvenstvo u basketu u hali „Pionir“, 1975. godine.
Piše Zoran Panjković |
 |
 |
Sećanja na medalje |
|
27. 09. 2005.
Zoran Radović: "Ćosić – najbolji čovek na svetu!”
Zoran Radović -Atina, 1987. godina, Bronzana medalja
Trener naše reprezentacije bio je legendarni Krešimir Ćosić, a pomagao mu je Zoran Moka Slavnić. Imali smo ubitačno jak tim sa Draženom Petrovićem i iskusnim Ratkom Radovanovićem, a u ekipi su bili tada vrlo talentovani Vlade Divac, Žarko Paspalj, Saša Đorđević, Dino Rađa i Toni Kukoč. Sticajem okolnosti poslednjih desetak dana priprema obavili smo u Dubrovniku kako bi se prilagodili na velike vrućine koje su nas očekivale u Atini, međutim umesto utvrđivanja forme mi smo odigrali 4-5 pripremnih utakmica sa Univerzitetom Notr Dejm koji je predvodio sjajni plejmejker Dejvid Rivers. Ta priča sa Dubrovnikom ispostavila se kao totalno pogrešna. |
|
|
Dnevnikov dodatak |
|
26. 09. 2005.
www.dupla_kruna.gr
Pitao sam se godinama kako izgleda biti istovremeno najbolji i u fudbalu i u košarci i koja bi to zemlja mogla sebi da priušti. I kada malo bolje razmislite i pogledate unazad, doći ćete do zaključka da je samo jedna država sve ove decenije kvarila ujedinjenje dve krune. Naravno S(F)RJ. Međutim, otkako samo Sao Tome i Principe ima duže ime od naše zemlje, postali smo otvoreniji prema svetu i dozvoljavamo mu ono što do sada praktično nikada nismo. U fudbalu smo uvek bili širokog srca, naročito poslednjih par godina, ali nikako da stasa ta dugo najavljivana generacija azerbejdžanskih košarkaša.
piše Zoran Panjković |
|
|
