Vesti

Igra

Grupe

Raspored

Statistike

Istorija

Gradovi

Najjača svetska košarkaška (ne-američka) nacija odlazi u Švedsku kao Evropski i Svetski šampion. Odavno smo navikli na medalje, a nekako nam najviše prija kada se na kraju nadje “žuto oko vrata”. Samim tim, imperativ uspeha je svakodnevica svakog igrača pod vodjstvom Duleta Vujoševića.

Tim koji će predstavljati našu košarku na sledećem EP se umnogome razlikuje od onoga koji nas je obradovao prošle godine. Pre svega, nema Divca, Bodiroge i Tomaševica, a oni koji ne shvataju koliki je i kakav njihov učinak u prethodnim uspesima “plavih” … za takve nema pomoći. Ovaj sport ne razumeju.

Prva zvezda tima je Predrag Stojaković, clan Sacramento Kingsa, igrač od koga se očekuje da “završi posao” kada to bude potrebno. Na njegovoj poziciji podršku mu daje Milan Gurović , ali neće nikakvo iznenadjenje biti ako puno vremena provedu istovremeno na parketu ( što je Vujošević i prikazao tokom pripremnih utakmica ), što znači da praktično igramo sa dve “trojke” ubitačnih šuterskih sposobnosti i trkačkih kvaliteta.

Ovom tandemu krilnih igrača “na crtu” mogu da izadju samo Rusi ( pogledaj text o njima ) i niko više, i valja očekivati da prednost koju nose bude i prevaga kada se bude odlučivalo o pobedniku. Plejmejkerske zadatke će izvršavati trio Vujanić-Jarić-Rakočević. Nije tajna da su sva trojica odlični i kao realizatori, i sigurno će biti prilike da se u Švedskoj oprobaju i u tim ulogama, a nikakvo iznenadjenje neće biti ako se u pojedinim fazama igre budu igrali u tandemima. Vujanić iza sebe ima sezonu koju je započeo zlatom u Indijanopolisu i završio je titulom sa Partizanom, a u medjuvremenu je bio i najbolji strelac Evrolige.
Jarić je jedan od oslonaca svog NBA tima i igrač na kome leži budućnost njegove ekipe, a za Rakočevića se može reći da je promenio igru. Prilagodivši je standardima ozbiljne košarke ( čitaj: shvatio značaj odbrane ).

Ako se u prisustvu Stojakovića i Gurovića može pričati o nedostatku spoljnih igrača ( a slagao bih kada bih napisao da se nisam naslušao takvih i sličnih priča ), onda se od Vukčevica očekuje da reguliše taj navodni nedostatak igrača na “dvojci”. Divac i Tomašević neće igrati u Švedskoj, ili drugim rečima potreban je novi startni centarski par. Uz to, Tarlać i Krstić zbog povreda neće moći da pomognu u odbrani titule, tako da preostali “veliki” imaju težak zadatak ( Gasol-Garbajosa, Okur-Jahović, Cakalidis-Redzijas…i tu spisku nije kraj). U pripremnom periodu najviše vremena na “petici” je provodio Koturović, koji je pružao dobre i efikasne partije, ali je bilo i oscilacija ( nisu neuobičajene, ali je bolje ako ih nema ). Njegov “zamenik” je Ostojić, koji se timu pridružio kasnije ( pomenuti problemi ), ali je od samog starta imao zavidnu minutažu.
Startna četvorka je Pedja Drobnjak, koji bi po potrebi mogao da završi neke poslove i kao “petica”, a njega menja Milojević, koji je dobar deo priprema bio povredjen.

Sve u svemu, na centarskim pozicijama imamo visoke i nešto sporije igrače, izuzev Milojevića, koji je najniži član ovog dela ekipe ( 201cm ), ali je jedini odgovor na brže protivničke “četvorke” orijentisane na igru spolja. Igra u pozicionom napadu će se pre svega bazirati na eksploataciji kvaliteta krilnih igraca i na korišćenju njihove visinske prednosti u odnosu na većinu direktnih čuvara. Ukoliko centri privuku dodatnu pažnju odbrane, to će ostavljati dovoljno vremena i prostora našim odličnim šuterima. To “disanje” odbrane ( skupljanje i širenje ) će biti veliki problem za sve naše protivnike.

Uz to, reprezentacija je pokazala da je potpuno u stanju da se drugačije “ponaša” protiv različitih protivnika, što je odlika samo vrhunskih ekipa. Tako smo imali prilike da vidimo i agresivan, brz napad, ali i “šahovske partiture” mnogo sporijeg tempa. Igra u napadu poseduje preko potrebnu širinu, koja omogućuje, pre svih, Stojakoviću da kreira poene u igri 1 na 1, a uz to i ostavlja dosta prostora za igrače koji se dobro kreću bez lopte ( Jarić, Gurović …) Prikazane odbrambene varijante uključuju i odbranu preko celog terena, kao i pojedine zonske opcije, ali to se do sada i nije pokazalo kao problem u igri reprezentacije Srbije i Crne Gore.

Osnovni elementi , kao što je skok ( pod oba koša ) i defanzivna tranzicija, su povremeno predstavljali onaj “lošiji” deo igre, kao i kontrola reketa pod našim košem, u mečevima protiv timova koji su centarski orijentisani u napadu. Naša ekipa se nalazi u sigruno najkvalitetnijoj grupi prvenstva i potrebno je pobedjivati od samog starta. Poslednje provere su pokazale da je forma na odgovarajućem nivou i u stalnom usponu.

Uz to, svi bi da nas izbegnu, da protiv SCG odigraju u što kasnijoj fazi takmičenja…ima li bolje potvrde našeg kvaliteta i moci?