Poslednji put na EURO: Magija, krađa, katastrofa

Društvene mreže nisu postojale ni u mislima, Putin je tek počinjao vladavinu dok se Rusija oporavljala od Jeljcina, ’kule bliznakinje’ još su stajale na mestu, od objavljivanja pesme ’Californication’ nije prošlo ni godinu dana, a Mesi i Đoković tek su postali tinejdžeri.

Eto, toliko je vremena proteklo otkad je naša zemlja poslednji put igrala na evropskom prvenstvu, na ’EURO 2000’ u Belgiji i Holandiji.

Na takmičenje smo došli posle uspešnih kvalifikacija i slatkih golova Hrvatima – i Mijat i Deki dali su im ga leđima, a onda smo celo drugo poluvreme izdržali sa igračem manje posle Batičinog ’otkidanja m..a’, kako su mu pevali na aerodromu po povratku iz Zagreba.

Getty Images

Grupa po meri, reklo bi se – Španija, izuzetno jak tim i tada još večiti ’underachiever’, tvrda Norveška i Slovenija.

Sa bivšom braćom otvarali smo šampionat, bili smo favoriti, a to nikada nije dobro za našu fudbalsku reprezentaciju. Šok za šokom – bili smo nepovezani i pogubljeni, načeo nas je Zlatko Zahovič, a igru iole smislenom nije mogao da učini ni Piksijev ulazak već u 36. minutu.

I Pavlin je postigao gol glavom, a onda je početnička greška Mihajlovića omogućila Zahoviću zicer za 3:0. Tipično za naš mentalitet, Mihajlović iznerviran pravi crveni karton ubrzo zatim i sve je zaista delovalo izgubljeno.

A onda magičnih šest minuta – od 67. do 73 dajemo tri gola, a ni sami ne znamo uzroka i korena tome preporodu. Malo inat posle Mihajlovićevog isključenja, malo neiskustvo Slovenaca.

Smušena akcija završava tako što Savo Milošević, koji je zamenio Kovačevića, ubacuje loptu u praznu mrežu sa metar, a tri minuta kasnije Drulović našu nadu čini realnom, da bi blickrig bio završen u 73. minutu kada je Drulović odlično prošao, a Savo ponovo bio na pravom mestu.

Pozitivna neverica, ako tako uopšte može da se kaže, petarde, urlanje na prozoru – tri gola za šest minuta!

Bod veliki kao kuća sačuvao nam je Ivan Dudić izbacivanjem sa gol-linije u nadoknadi vremena i u sledeći meč sa Norvežanima ušli smo mnogo čvršće.

Getty Images

Gledao sam tekmu u TC Enjub, braća Kinezi još nisu zauzeli baš sve, na nekom jadnom projektoru sa očajnom slikom. Nije bilo važno, pogotovo kad je Ljubinko centrirao iz slobodnjaka, a Savo loptu opet ugurao u mrežu.

Bio je tvrd meč, Piksi je briljirao, a Kežman je dobio crveni karton posle samo 44 sekunde u igri.

Usledio je meč sa Španijom koji smo odigrali herojski, ali kako to obično biva sa našim herojskim nastupima – izgubili smo.

Nije bio dovoljan još jedan pogodak ubitačnog tandema Drulović-Milošević, ni golčina Govedarice, ni to što je Komljenović uspeo da ga umulja posle prekida, iako smo igrali sa desetoricom posle crvenog Jokanoviću.

Vodili smo 3:2, junački se borili i branili, Kralj je blistao na golu, a onda nas je francuski sudija Žil Vesje naterao da mu zapamtimo ime do kraja života. U nadoknadi vremena svirao je nepostojeći penal, Mendijeta je poklon iskoristio i odveo Španiju dalje, a onda smo u svom maniru primili gol u poslednjoj sekundi utakmice.

Zbog tog gola Alfonsa išli smo na Holandiju, ni Španci se doduše nisu ’usrećili’ sa Francuzima, a išla je i teorija da je bolje što igramo s ’Lalama’, taman da im se revanširamo za ’98 i da prestane da me progoni onaj natpis koji je neko sprejom nacrtao u bloku i koji me je je nervirao svaki put kad ga vidim. Pisalo je: ’Edgar Davids, 93. min’.

Getty Images

Teorija se nije potvrdila u praksi – Mijatović je propustio veliku šansu na početku utakmice, Kralj je iz nepoznatih razloga pokušao da interveniše nogom kod prvog gola Klajverta, a onda smo doživeli katastrofu.

Za one mlađe, izgledali smo kao sa Argentinom na Mundijalu 2006. godine – odbrana puna rupa, lopte zuje okolo i suviše često završavaju u mreži za jedno četvrtfinale EP.

Još dva puta Klajvert, autogol Govedarice i dva puta Overmars, da bi na kraju Milošević u 92. minutu... Novinarska fraza glasi “doneo utehu“, ali teško da je to bila ikakva uteha, ostavljeni smo sa onim osećajem gorčine u ustima i bede u stomaku kakav često ovdašnji ljubitelji sporta imaju posle utakmica fudbalske reprezentacije.

Tada su se mnogi, kao i posle svakog prethodnog i budućeg teškog ili razočaravajućeg poraza, zakleli da ih “nikada više neće gledati“.

Od tada jesmo bili na dva Mundijala, ali evropsko nas više nije videlo i pitanje je kada će. Propustili smo tri uzastopna EP, a sad i ovo četvrto sa 24 ekipe na koje ne ide samo ’onaj ko nije hteo’.

Getty Images

A taj ’EURO 2000’ ponudio nam je nekoliko dramatičnih utakmica. Bilo mi je baš milo kada je Raul u 90. minutu promašio penal za produžetke s Francuzima – Kolina je Špancima tada svirao dva penala, ali su ’Trikolori’ ipak prošli.

A još milije mi je bilo kada su Holanđani ispali od Italijana u polufinalu. I to kako – od 34. minuta imali su igrača više, promašili su dva penala (Frank de Bur i Klajvert) i još gomilu šansi, a na golu je blistao Frančesko Toldo, koji je menjao povređenog Bufona.

Blistao je Toldo i u penal-seriji i odveo je Italiju u finale, a tamo je čekala Francuska. Voleo sam Francuze, ali sam još više voleo Portugalce. Igrali smo kao klinci mali fudbal i svi smo se pravili da smo neka od reprezentacija – moj tim na ’EURO 2000’ uvek je bio Portugal, a ja sam glumio Žoaa Pinta ili Nuna Gomeša, zavisno od raspoloženja toga dana.

I ne treba onda dodatno da objašnjavam kako mi se srce cepalo kad je u 118. minutu Zidan napucao u ruku baksuznog Abela Ksavijera, a sudija pokazao na penal.

Finale je takođe bilo uzbudljivo – Marko Delvekio (sećate li se tog cara, deset godina igrao je za Romu?) doneo je Italijanima prednost u 55. minutu, Toldo je opet blistao na golu, ali selektor ’Trikolora’ Lemer povukao je dva ključna poteza i uveo Viltora i Trezegea.

Prvo je Silvan u poslednjem napadu na utakmici iskoristio nedovoljnu dobru reakciju Kanavara i nekako poslao loptu u gol pored Neste i ispod Tolda.

Igrali su se produžeci, u 113. minutu centrirao je Pires, a David Trezege je uhvatio spektakularan drop-kik. Tada je još na snazi bilo kretensko pravilo ’zlatnog gola’, pa je Francuska istog trenutka objedinila svetsko i evropsko zlato.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)