Grupa A: Imaju li 'Petlovi' iks faktor, a Rumuni snage?

B92 analizira sve učesnike Evropskog prvenstva sa posebnim osvrtom na istorijat, slavne generacije, aktuelne zvezde, selektore, stil igre, ali i "iks faktor".

Francuska – Sprema li se treće krunisanje u Parizu?

Istorijat: Jedna su od četiri nacionalne selekcije koja je osvajala i evropsku i svetsku krunu, a prva koja je to učinila odmah posle trijumfa na Mundijalu. Na nivou Starog kontinenta to su činili dva puta, na planetarnom jednom, a zanimljiv je i podatak da su dva od svoja tri velika trofeja osvojili u glavnom gradu svoje zemlje.

Francuzi su najpre 1984. godine u Parizu, predvođeni najboljim strelcem u istoriji ovih takmičenja Mišelom Platinijem po prvi put pokorili Evropu pobedivši Španiju (2:0) – kada je jedna od najboljih desetki svih vremena zablistala sa devet golova na pet utakmica.

Šesnaest godina kasnije, jedna druga desetka iz ovog društva – Zinedin Zidan vodio je ’Trikolore’ ka kompletiranju ’duple krune’. Dve godine posle pobede nad Brazilom (3:0) na ’Stade France’, u finalu Evropskog prvenstva u Roterdamu savladana je Italija posle produžetaka (2:1).

Park Prinčeva ’84:
Francuska – Španija 2:0 (0:0)
Platini 57, Belon 90

Slavna generacija (sastav u finalu 1984): Žoel Bat – Žan-Fransoa Domerž, Maks Boosi), Ivon le Ru, Patrik Batiston (od 73. Manuel Amoros) – Luis Fernandes, Alan Žires, Mišel Platini (C) – Bruno Belon, Bernard Lakomb (od 80. Bernard)

De Kojp ’00:
Francuska – Italija 2:1 (1:1, 0:0)
Viltor 90+3, Trezege 103 – Delvekio 55

Slavna generacija (sastav u finalu 2000): Fabijan Bartez – Biksent Lizarazu (od 86. Rober Pires), Loran Blan, Marsel Desai, Lilijan Tiram – Didije Dešan (C), Patrik Vijera – Juri Đorkaef (od 76. David Trezege), Zinedin Zidan, Tjeri Anri – Kristof Dugari (od 58. Silvan Viltor)

U finalima evropskih takmičenja ne znaju za poraz, jednom su zaustavljeni u polufinalu, a imaju i jedan poraz u duelu za treće mesto.

Zvezde: Centarfora Real Madrida Karima Benzeme neće biti zbog sramnog ucenjivanja kolege Matjua Valbuene, pa je opet prva zvezda tima čovek koji igra na sredini terena i nosi broj deset na leđima. Upravo se od njega očekuje da povede ekipu ka trećem trofeju.

Juventusov Pol Pogba smatra se najskupljim i najtalentovanijim mladim igračem sveta u ovom trenutku. Ima sve ono što je potrebno da uspe na poziciji na kojoj igra, ali i neverovatne fizičke i tehniče predispozicije da uđe u društvo ljudi iz prvog dela teksta.

Osim njega, u mladom timu selektora Dešana nalaze se i najbolji strelac Atletiko Madrida Antoan Grizman, momak koji je obeležio sezonu Premijer lige za nama – Dimitri Paje iz Vest Hema, odnosno supertalentovani napadač Mančester Junajteda Antoni Marsijal.

Selektor: Za Didejea Dešana se može reći da nije ni skidao kopačke od kada ih je po prvi put obuo, pošto je tačno četiri decenije u fudbalu. Već sa 33 godine postao je trener Monaka, vodio je još Juventus i Olimpik iz Marseja, a selektor Francuske postao je posle EP 2002.

Nastavio je sistemsko podmlađivanje selekcije po odlasku Remjonda Domeneka, a po dosadašnjim igrama i uvidom u fudbalere koje je pozvao može se primetiti da pokušava da napravi modernu verziju ’svog’ tima sa početka milenijuma.

Francuzi igraju brz i atraktivan fudbal, lopta uvek ide napred, dok je više od pola tima sposobno da ugrozi gol protivnika, a posebno su opasni sa krilnih pozicija.

Dešan se odlučio da ne pozove Hatema Ben Arfu, koji je imao sjajnu sezonu u Nici, a malo iznenađenje je i izostanak Aleksandera Lakazetea iz Olimpika iz Liona, pogotovo pošto je Savez suspendovao Benzemu.

Iks faktor: Kod domaćina se do iks faktora dolazi kombinacijom dve stvari – samom činjenicom da igraju pred svojim sunarodnicima i nesporno kvalitetnom sastavu. Zajedno sa aktuelnim prvacima sveta Nemcima i snažnim Belgijancima važe za prve favorite turnira, a opšti utisak o stanju snaga deluje kao apsolutno opravdan.

Naša prognoza: Put ka penjanju na tron zavisiće delom i od rezultata u drugim grupama, odnosno kasnijeg ukrštanja u nokaut fazi. Ipak, i mi se moramo usaglasiti sa ocenom da ’Galski petlovi’ mogu do samog kraja.

Albanija – Koliko mogu na debiju?

Istorijat: Naši južni susedi nikada nisu igrali niti na Evropskom niti na Svetskom prvenstvu. Nacionalni Fudbalski savez osnovan je 1946. godine, a sve kvalifikacione cikluse za EURO ili Mundijal, osim dva, završavali su na poslednjem i pretposlenjem mestu u grupi.

Slavna generacija (drugoplasirani u kvalifikacijama 2016): Etrit Beriša – Mergir Marvaj, Eljseid Husaj, Ljorik Cana (C), Ansi Agolji – Ermir Lenjani, Burim Kukelji, Amir Abraši, Tauljant Džaka, Odise Roši – Bekim Baljaj

Zvezde: Prva zvezda tima jeste dugogodišnji kapiten Ljorik Cana, član francuskog Nanta. Tridesetdvogodišnji univerzalac rekorder je nacionalnog tima sa 90 nastupa i poseduje ogromno internacionalno iskustvo, koje je sticao igrajući za Pari Sen Žermen, Olimpik iz Marseja, Sanderlend, Galatasaraj i Lacio.

Bez problema može da igra kao štoper, zadnji ili centralni vezni, a u nacionalnom timu mu je poverena komanda nad zadnjom linijom. Pored njega, izdvajaju se još golman rimskog Lacija Etrit Beriša, vezista Bazela Tauljan Džaka i defanzivac Napolija Eljseid Husaj.

Selektor: Prvi selektor bio im je Srbin Ljubiša Broćić, dok su se posle pretežno domaćih stručnjaka u drugoj polovini prošlog veka odlučili za strana rešenja. Ipak, Austrijanac, Holanđanin i Hrvat nisu uspeli ono što jeste Italijan Điovani de Bjazi.

Bivši trener Torina, Levantea i Udinezea postavio je sistem svojstven stručnjacima sa ’Čizme’. Albanci igraju veoma defanzivno, čvrsto i disciplinovano, u šta smo mogli i lično da se uverimo pošto u Tirani nije bilo drona. Prevashodno su orijentisani na to da sačuvaju sopstvenu mrežu, dok su s druge strane opasni posle kontranapada i prekida.

Iks faktor: Nema sumnje da će imati veliku podršku sa tribina, najviše zbog velikog broja Albanaca koji žive i rade u Francuskoj, ali i susednim zemljama zapadne Evrope. Iako debitanti i bez prave ’napadačke’ zvezde, Albanci imaju svoje šanse, pogotovo zbog promene sistema posle koje i četiri najbolje trećeplasirana tima idu u drugu fazu.

Naša prognoza: Biće iznenađenje ako se domognu druge faze, pošto su igrački daleko najslabiji sastav u grupi.

Rumunija – Mogu li kao Hadži i drugovi?

Istorijat: Još jedna nama susedna zemlja čini grupu A – Rumunija, koja je izborila svoje peto učešće na završnim turnirima. U elitnom evropskom društvu debitovali su 1984. godine takođe u Francuskoj, a samo su 2000. godine na Šampionatu u Beligiji i Holandiji uspeli da prođu grupu.

Tada su predvođeni, najboljim igračem u istoriji svoje zemlje, kapitenom Georgijem Hadžijem uspeli da završe kao drugi u grupi iza Portugala, i sa četiri boda prođu u četvrtinu finala.

Iza sebe su ostavili Nemce, sa kojima su remizirali na otvaranju (1:1), ali je za istorijski prolaz bila ključna sjajna partija protiv Engleske (3:2) – kada je Joan Genea bio siguran sa bele tačke u 89. minutu za veliko iznenađenje.

Međutim, nisu mogli više od toga, pošto su ih u borbi za polufinale u Briselu zaustavili kasniji finalisti Italijani (2:0).

King Buduen ’00:
Italija – Rumunija 2:0 (2:0)
Toti 33, Inzagi 43

Slavna generacija 2000. (sastav u četvrtini finala): Bogdan Stelea – Julijan Filipesku, Liviu Čobotariu, Miodrag Belodedić, Kristijan Kivu – Florentin Petre, Konstantin Galka (od 68. Joan Lupesku), Georgi Hadži (C), Dorinel Munteanu – Viorel Moldovan (od 54. Jonel Ganea), Adrijan Mucu

Zvezde: Rumunski državni tim jedan je od onih u kome nema istaknutog pojedinca jer njihova glavna snaga dolazi iz kolektiva. Gro reprezentacije, kao i ranijih godina, čine uglavnom igrači iz nacionalnog šampionata, najviše iz bukureštanskih velikana Steaue i Dinama – čak devet.

Ipak, izdavajaju se golman Fiorentine Ćiprijan Tatarusanu, štoper Vlad Kirikeš, koji je posle nekoliko godina u Premijer ligi otišao u Napulj, kao i Bogdan Stanku, odnosno Nikolae Stanću.

Selektor: Angel Jordanesku smatra se najuspešnijim selektorom u istoriji Rumunije. Bivši centarfor nacionalnog tima, šesdesetpetogodišnji stručnjak preuzeo je brigu nad reprezentacijom 2014. godine, prekinuvši penziju da bi po treći put seo na klupu državnog tima.

Predvodio je legendarnu generaciju 1994. godine, koja je na Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama ušla u istoriju plasmanom u četvrtinu finala. Posle odlaska na EURO 1996. i prolaska grupe na Mundijalu u Francuskoj 1998, drugi mandat obeležili su neuspesi na putu ka EP ’04 u Portugalu i SP dve godine kasnije u Nemačkoj. Nije previše menjao svoj stil u prethodne dve decenije, Rumuni igraju veoma usko pozadi, sa dosta kontakta i trčanja, dok se u fazi napada odlučuju za što brže kontre i ista takva rešenja.

Iks faktor: Da overe vizu za Francusku bilo im je potrebno svega 11 golova, ali su istovremeno samo dva puta dozvolili da lopta završi u njihovoj mreži. To je svakako zasluga kompletne ekipe, ali nema sumnje da ključ uspeha leži u rukama selektora, pa stoga on i njegovo iskustvo mogu biti taj iks faktor.

Naša prognoza: Neće biti lak protivnik nijednoj selekciji iz grupe, a nije isključeno da budu i jedno od iznenađenja šampionata prolaskom u drugu fazu.

Švajcarska – zaostavština Otmara Hicfelda

Istorijat: Za razliku od Svetskih prvenstava gde su još 1954. godine pred svojim navijačima igrali četvrtinu finala, Švajcarci nikada nisu prošli grupu na Evropskim prvenstvima. Šta više, prvi put su se na završnom turniru našli tek 1996. u Engleskoj.

Usledila je pauza od osam godina i odlazak na Šampionat u Portugal, kada su učešće takođe završili već posle tri meča, sa samo jednim bodom na poslednjem mestu u grupi. Za naredno učešće nisu morali da se muče jer su zajedno sa susedima iz Austrije bili jedni od domaćina.

Napravljena je do tada najkvalitetnija ekipa, nosioci tima bili su u najboljim fudbalskim godinama, a najviše se očekivalo od kapitena Aleksandera Fraja i njegovog kolege iz špica Marka Strelera. Velike planove pokvarila im je Češka nanevši im minimalan poraz na samom startu, da bi posle poraza od Turske (2:1) sve bilo gotovo.

Na kraju, uspeli su da upišu prvu pobedu ikada savladavši Portugal u poslednjoj rundi (2:0).

Slavna generacija (učesnici EP u Engleskoj '96): Marko Paskolo – Sebastijan Žanere, Stefan Anšo, Ramon Vega, Ivan Kenten – Joan Fogel, Alen Gaiger (C), Čiriako Sforca, Kristof Bonvin – Stefan Šapuiza, Kulibaj Turkiilmaz

Zvezde: Glavni i najvažniji igrač tima jeste momak iz Gnjilana Džerdan Šaćiri. Bivši krilni napadač minhenskog Bajerna i milanskog Intera iza sebe ima solidnu sezonu u Stouk Sitiju, ali i veoma zapažen nastup na prethodnom velikom takmičenju – Mundijalu u Brazilu 2014. godine.

Pažnju treba obratiti i na bekove – kapitena Stefana Lihtštajnera iz Juventusa i Rikarda Rodrigesa iz Volfsburga, koji su veoma opasni u fazi napada i daju ’širinu’ ekipi, kao i na novo pojačanje Arsenala – vezistu Granita Džaku.

Selektor: Nekadašnji vezista Sarajeva, prijedorskog Rudara i nekolicine švajcarski klubova – Vladimir Petrović preuzeo je nacionalni tim u veoma delikatnom trenutku. Od Otmara Hicfelda nasledio je gotovu ekipu, ali i veliki pritisak posle plasmana u osminu finala Svetskog prvenstva.

Najveći uspeh u trenerskoj karijeri ostvario je sa Rimljanima, osvojivši Kup, a sve ekipe koje je do sada vodio gajile su napadački sistem i stil igre. Svoje metode preneo je i na Švajcarce, što se može videti i po 24 data gola u deset kvalifikacionih mečeva.

Možda nema iskustvo na jednoj od najvećih fudbalskih scena, ali mu ’modernije’ shvatanje igre daje šansu za respektibilan rezultat na debiju.

Iks faktor: Kada ’ne igra’ Džerdan Šaćiri ne igra ni Švajcarska. Glavna je pokretačka snaga ekipe, čineći to na više načina – prodorom, pâsom, golom...

Naša prognoza: Bez većih problema će plasirati u osminu finala, posle čega uz dozu sreće mogu i do polufinala.