Ne postoje samo PES i FIFA: Od QAOP SPACE do L1 trougao

Nekada krpenjača između zgrada, pa onda prvi Tango u kraju, a kada je kiša sličice iz albuma i kliker. Sada, sve češće u sobi, ispred ekrana.

Bez obzira na to što je danas mnogim klincima kazna "izađi napolje", a ne "ulazi unutra" i ta priča ispred ekrana ima svoju romantiku, šmek i istoriju...

Onomad, kada je u fudbalu lopta bila važnija od love, nije bio problem iznova i iznova igrati samo jedan derbi - Ritman Rovers - Clarke PR - i usput misliti da je tema iz kultne emisije "Match of the Day" provučena kroz osam bita nekakva himna.

Problem je bio kada ti se adapter pregreje nakon tri dana negašenja Football Managera 2 na Spektrumu i onda izgubiš Brusa Grobelara na golu i mukotrpno stečenu prvu poziciju i dobrog sponzora.

Nije bio problem imati jedno dugme koje je i šut, i pas, i uklizavanje, i skok, ali je problem bio kada azimut glave zeza ili kada propadne disketa.

Nešto kasnije, nije bio nikakav problem naučiti da je South East London Reds Čarlton, da je Nord Lans, da je Rekordmeister Bajern , niti da su Ibac i Viricchi u stvari Saša Ilić i Nemanja Vidić, a Baquistata i Ojquera u stvari Gabrijel Batistuta i Arijel Ortega.

Problem je bio loš konektor na kontroleru, kada je baš vruće napolju i ono kada se konzola zakuca kada izađe logo.

Nažalost, danas je veći problem ko ima licenciranog Mesija, čiji će igrači više ličiti na stvarnost i gde ima "boljih proslava", nego to da li je igra imalo napredovala od prošle verzije i da li skala "liči na fudbalski prenos" od jedan do deset ima bilo kakve veze sa skalom "igra je zabavna".

Ono što je ostalo isto, od osamdesetih, pa sve do danas, jeste činjenica da je Evropsko prvenstvo u fudbalu donosilo jako malo na polju video igara.

Razloga za to je mnogo - brend je mnogo slabiji od FIFA Svetskog prvenstva, EA je neumoljiv, tržište je ograničeno samo na Evropu, ljudi ne žele da kupuju igre sa "manjkom sadržaja", reprezentativni fudbal je sporedna stvar u menadžerskim simulacijama, novac se mnogo opreznije ulaže u nešto što ima kratak rok trajanja (jedno leto) i slično...

Igrama sa prefiksom EURO nije pomoglo ni to što su kultni naslovi za kućne računare pre dve-tri decenije izlazili mahom iz garaža u kojima su bili parkirani automobili kojima je volan na pogrešnoj stvari, locirani u zemlji koja je kolevka fudbala i zemlji koja je tada imala mnogo osnovanije ambicije na velikim takmičenjima.

Jednostavno, ta stvar sa EURO je retko funkcionisala - češće finansijski, skoro nikad igrački. Ipak, probere se tu i tamo poneki biser.

Počeci, sankcije i Jugoslavija

Licencu je prvi kupio Gremlin Interactive i pre prve prave World Cup igre je, ako je verovati dostpunim podacima, na monitore je stigao UEFA European championships 1988. Međutim, ako želite da oživite poslednji veliki uspeh Holandije na velikim takmičenjima i kroz piksele ponovite legendarni Van Bastenov volej protiv Sovjeta, znajte da je igru danas veoma teško iskopati na internetu.

Bolje ćete proći ako potražite Emlyn Hughes International Soccer, jedanu od najboljih fudalskih igara te ere, gde možete da bar kroz prijateljske simulirate prvenstvo.

Sledeća generacija EURO igara bila je brojnija i danas je dostupnija.

Gremlin je izbacio svoj EURO 1992 sa devet ekipa, među kojima je bila i sjajna generacija Jugoslavije, koja ipak nije otišla na turnir zbog sankcija.

"Plavi" su ipak mogli bar virtuelno da podignu nekoliko pehara, nakon što se u trku posredno umešao japanski Tecmo preko čuvenog britanskog studija Elite Systems.

Tim poznat po konverzijama najpopularnijih igara iz arkada je uzeo od Japanaca igru World Cup '90, modifikovao timove i doneo Evropsko prvenstvo na stolove širom sveta - na Atari, Amigu i DOS računare.

Igra je imala mnoge zanimljive detalje koji su upotpunjavali atmosferu, ali i neke inovacije kao što su ponovljeni snimci, koškanje među igračima, utrčavanje navijača na teren, pa čak i mogućnost da se igrači onesveste kada se sudare sa stativom.

Osim selekcije Jugoslavije, tu je bilo još desetak ekipa koje nisu otišle u Švedsku.

Evropskim prvenstvom se bavio i Krisalis uz marketinšku podršku engleskog reprezentativca Džona Barnsa, koji je reklamirao John Barnes European Football. Igra je je onima koji su imali Amige doneo odličnu grafiku, brz gejmplej, ali i mogućnost odabira taktike.

Jugoslavija je tu, sa pravim imenima:

Prava prilika da se zaradi na Evropskom prvenstvu je stigla 1996. godine, kada se zahuktala kampanja "Football is coming home" i kada se Evropa oprostila od onog starog znaka za EP u obliku zastave.

Football is coming home

Dok se na NES-u i dalje igrao Nintendo World Cup iz 1990. godine, na računarima su stvari u prvoj polovini devedesetih napredovale, i Gremlin i tada nešto manji gigant EA su već ozbiljno započeli borbu za nadmoć na fudbalskom terenu.

EA je izbacio prvu FIFA-u 1994. godine, a za prvu sledeću godinu u kojoj se igralo za trofej Anrija Delonea spremljen je "Virtual stadium" sistem i prvi, pravi pun 3D u izdanju FIFA 1996 (izdata 1995. godine).

Ipak, UEFA licenca je bila u rukama Gremlina, koji je na megdan veoma popularnoj FIFA-i izvodio svoj, sada već zaboravljeni Actua Soccer serijal.

Takođe uz 3D grafiku, autentične stadione i (smešne) komentatore, serijal je redovno isporučivao vrlo solidnu zabavu. Komande su bile odlične, a iako je igra nekada znala da frustrira, bila je fluidna, pa je Actua i svi njeni nastavci, uključujući i Euro '96 imala veliki broj poklonika.

Jedan jedini - Sensi

Ipak, fudbal je stvarno "došao kući" na jednom drugom mestu, gde je bilo manje novca i viskoih tehnologija - u Čelmsfordu u Eseksu.

Džon Her i Kris Jejts su fudbalskim video igrama počeli da se bave 1988. godine kada su napravili Microprose Soccer i izgradili temelje za legendarni Sensi.

Četiri godine kasnije stigao je Sensible Soccer, a vrhunac je dostignut 1995. godine, kada je sve probleme koje je nosio Sensible World of Soccer iz 1994. ispeglala verzija SWOS 95/96.

Baš tu negde kada su se Englezi nadali da će na Vembliju podići trofej, legendarni dvojac koji je stajao iza imena Sensible Software izbacio je novu verziju - ovog puta sa nastavkom European Championship Edition.

Za one koji ne znaju, Sensi se nikada nije oslanjao na dobru grafiku i napredne funkcije. Kao i u svim igrama Sensible Softwarea, likovi su bili mali i "kockičasti", zvuk je bio skroman (ali dovoljan), a ključ je bio u tzv. igrivosti. Sensi prosto ima "iks faktor", a ni dan danas, nijedna fudbalska igra, bilo arkadna, bilo simulacija, ne može da se meri sa brzinom i fluidnošću, koja krasi ovaj naslov.

Autoru ovih redova je ta igra i dalje instalirana na svakom računaru, a o uticaju na celu porodicu dovoljno govori scena od pre 15-ak godina, kada je na očevom monitoru tokom jedne posete primetio poznatu igru na monitoru. Igrao je sa Italijom i napadač je bio veoma spor, na sugestiju da ga promeni jer je povređen, tada već vremešni gospodin je odgovorio:

"Nije povređen, nego je to golman, igram Evropsko, a cilj mi je da svi sa spiska daju bar jedan gol".

Zakrpa za ulitmativnu verziju SWOS 96/97 koja će doneti EURO 2016 na ekrane se sigurno uveliko sprema, a ako vas zanima, svetska prvenstva u igri koja je stara 20 godina se održavaju i dan danas.

EA ulazi u igru

Sensible je doživeo vrhunac pre nego što je tresnuo o zemlju 1998. godine, a i Actua Sports (bilo je tu i golfa, hokeja i bilijara) je svoj život završio pre sledećeg EP, baš kao i Gremlin, koji je 1999. godine postao vlasništvo Infogramesa, promenio ime u Sheffield House i lagano počeo da nestaje sa scene.

Kao prave grabljivice, brzo je reagovala ekipa iz EA i otkupila je licencu za UEFA Euro.

Na pragu 21. veka su se i pravila promenila, pa više nije bilo mogućnosti da neki mali studio napravi svoju igru i "zakači" se za turnir.

EA, tada već pravi džin u industriji video igara, krenuo je da upumpava novac u razvoj i reklamu i zarađuje milione primenjujući pravilo koje važi za mnoge franišize u svetu video igara danas - "uzmi prethodnu verziju, minimalno izmeni, izdaj novu igru svake godine, zgrni pare".

Tako je i UEFA Euro 2000 nastavila niz finansijskih uspeha kompanije, ali je on bio baziran pre svega na licenci, marketinškoj kampanji i popularnosti prethodnika.

Suštinski, osim muzičke podloge Pola Okenfolda i sastava evropskih selekcija, ova igra je bila klon naslova FIFA 2000, koji je izašao samo šest meseci ranije.

Osim toga, pojavili su se problemi sa frejmrejtom zbog previše detalja na stadionima, što je u kombinaciji sa činjenicom da ostatak sveta ne zanimaju baš igre u kojima nema npr. Brazila brzo poslalo naslov u zaborav.

Jedini razlog zašto mi ne bi trebalo da zaboravimo ovu igru, jeste to što je to poslednja u kojoj postoji naša selekcija.

Grci unište fudbal, UEFA 2004 izvadi stvar

Mnogo originalnija i bolja bila je sledeća verzija.

Iako je UEFA 2004 građena na osnovama izdanja FIFA 2004, uvedena su brojna poboljšanja - što audio, što vizuelna, što u samoj igri.

Komentar je radio dvojac koji se čuo tih dana i na programu BBC - legendarni Džon Moti Motson i bivši reprezentativac Škotske Ali Mekojst, svaka reprezentacija je imala jasnu i glasnu podršku svojih navijača, a igrači i sudije su bili "preslikani", koliko je tehnologija dozvoljavala.

Za razliku od prethodnika, na svim sistemima je igra radila tečno, AI je bio napredniji, a iskorak od arkade ka simulaciji je počeo da se nazire.

U UEFA 2004 nije bilo lako uzeti loptu na svojoj polovini i bez otpora predriblati ceo protivnički tim, niti je svaka utakmica mogla da se dobije na uobičajene "fore".

Za razliku Grka, koji su u neočekivanom pohodu na tron te godine prikazali anti-fudbal, EA je možda po prvi put uspeo da isporuči jednu sasvim pristojnu igru.

Naravno, za one koji su tih godina igrali Winning Eleven/PES, ni to nije bilo dovoljno.

Euro u senci sudara titana

Vremena su se četiri godine kasnije ipak promenila.

FIFA 08 sa Runijem i Ronaldinjom na kutiji je uz potpuno novi endžin (samo na konzolama), potpuno rekonstruisan gejmplej i brojne inovacije prvi put ozbiljno udarila na Konamijevo čedo.

I igrači i novinari su počeli da izgovaraju rečenicu koja se skoro deceniju smatrala za blasfemiju - "FIFA je bolja od PES-a", a sve to je utabalo put za UEFA 2008.

Razvojni tim se potrudio više nego ranije da osveži izdanje (grafika, vremenski uslovi, komentatori, AI, nešto brže kretanje igrača i lopte), ali i da spreči da igra bude aktuelna tek mesec-dva. Tako su uvedeni/prekopirani modovi "Captain Your Country" (vodite samo jednog igrača, nes vih 11) i "Story of Qualifying", a implementiran je i više nego dobar online multiplayer.

Takođe, ako se ne prezivate na "ić" po prvi put ste mogli da pronađete svoje prezime među 200 sa liste i kreirate svog igrača uz mogućnost da vas "isprati" i komentator.

UEFA 2008 svakako nije bio revolucija, ali jeste bio nadogradnja igre koja je predstavljala svojevrsnu revoluciju.

Uz poznatu marketinšku mašineriju, ova verzija je predstavljala novu šansu da se "konvertuju nevernici" i da se stavi još jedan tegić na vagu koja je počela da naginje ka EA.

Otaljan posao i povratak Konamija

Ipak, digitron, svođenje računa i trendovi u industriji su odredili da sudbina sledeće verzije bude drastično drugačija.

EA se poslednji put igrao sa licencom UEFA EURO 2012. godine, kada je očigledno je procenio da tu više ne leži zarada i posao je bukvalno otaljan.

Umesto samostalnog izdanja, ovog puta je igra lansirana kao dodatak za igru FIFA 12, bez mnogo truda i izmena. Iza šminke i brenda su se krili tek po koja nova opcija i mod (neočekivano, nije bilo Captain Your Country moda), praktično nula unapređenja same igre, a čak ni svi timovi nisu bili licencirani.

Jedna od najslabijih EURO igara je označila i kraj jedne ere, jer je licencu otkupio Konami.

PES serijal je konačno na pravi način, bez zadrške uzvratio udarac kompaniji EA ove godine, izvukao se iz svega onoga što ga je opterećivalo nekoliko godina, pa besplatni dodatak UEFA EURO 2016 predstavlja samo dodatni začin, koji će možda pomoći da se legenda vrati na tron.

Sud o toj igri možemo da damo tek kada odgledamo evropsko i na ekranu promenimo njegov ishod.